Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИНОСТИТУТИ

bliečs en Ihonneur de Paul Boyer, II Les formes du duel en slovčne (L, Tesničre)],

М. И. ИНСТИТУТИ. БВ. Семинари.

ИНСТИТУЦИЈЕ. 5. Јустинијанова кодификација. | _ИНХОфФ _ БАРТОЛ, књижевник ~ (23/8 1866, Нијемци, (Олавонија). Овршио je гимназију у Винковцима, а философију У Бечу. Био је наставник у Ђеловару, Загребу и Карловцу, где је сабирао новац за релегиране студенте, који су 1895, за време боравка Фрање Јосифа 1 у Загребу, спалили мађарску заставу, па је зато отпуштен из службе. Био је уредник Вијенца и сарадник Обзора (1896—99). 1899 поново је намештен у Беловару, а 1900 прешао. је у Босну, и служио је у Тузли, Мостару и (Оарајеву. 1917 постао је И. директор мале реалне гимназије у Qapa-

јеву, а 1918 директор мушке учитељске школе у Мостару. 1921 пенсионисан је. — И. је филолог, књижевни критичар,

фељтонист и преводилац. Као филолог и критичар сарађивао је [у Јагићеву Архиву, Вијенцу и Обзору. Фељтони су му већином хумористичке садржине, а писао их је у Обзору, сарајевском Хрватском Дневнику и мостарској Народној Олободи. Као фељтонист служио се псеудонимима: Ралф Јернеј, Омиљан, Сманл; или је пиcao без имена. Преводио је у Вијенцу и Обзору са чешког језика. BB. BD.

ИПАВЕЦ БЕЊАМИН ДР. композитор (2419 1829, Шент Јуриј, Штајерска 20/12 1908, Грац). И. је учио основну школу у свом родном месту, гимназију у Цељу, а лицеј и медицину у Грацу. У Грацу био је и хоровођа друштва Оловенија. Докторат из медицине положио је у Бечу. Живео је као лекар у Грацу, и ту је продужио музичке студије код Виљ. Мајера, нарочито у погледу контрацункта и инструментације. — И. је компоновао око 120 песама ~ (соло-песме, зборови), композиције за клавир нарочито за играње, оперету Тичник и лирску оперу 'Гехарски племићи. ЈИ.

ИПАВЕЦ _ ГУСТАВ ДР., композитор (15/8 1831, Шент Јуриј, Штајерска — 920/8 1908, ' Шент Јуриј). И. је учио основну школу у свом родном месту, гимназију у Цељу и Грацу, медицину у Грацу и Бечу, тде је промовисан ва доктора медицине. Живео је као практични лекар у свом родном месту. Музику је учио код куће, а усавршавао се код различитих стручњажа. M. je компоновао словеначке песме, највише мешовите зборове (преко 60 комада). Карактеристични знак И. напева је народно осећање. 7 ОМ.

ИПАВЕЦ ЈОСИП ДР. композитор (21/19 1878, Шент Јуриј, Штајерска). И. је учио основну школу у родном месту, гимназију у Шт. Ламберту, Шт. Павлу и Цељу,

музику код куће, код свога оца и учитеља Ф. Вучника, у Шт. Ламберту код о. Карла Грица, а у Шт. Шавлу код Северина Христена. Университет је учио у Грацу, музичку теорију у Грацу код Др. Торглера, и затим у Бечу, инструментацију код Алекс. Землинског. H. је служио као војни лекар, а доцније се повукао у своје одно место. Компоновао је много песама соло-песме са клавиром, хорови), композиције за виолину и клавир, пантомиму Можичек у једном чину, једну оперету и неколико клавирских комада. Ј. M.

ИРАКЛИЈЕ, византиски цар (610—641). Био је син. византиског намесника у Африци. На тајни позив цариградског сената и патријарха Сергија, послат је И. од ода на Цариград, где је оборио и погубио цара Фоку, крвавог тиранина, под којим је Византија доспела до ивице пропасти. На место Фокино изабран је за цара сам И., који је тако засновао Ираклијеву династију.

И. је сломио Персију, која је морала. вратити Византији све раније отете земље, па и часни крет, који је шах Хозроје запленио у Јерусалиму. О часним крстом И. се у триумфу вратио у Цариград, а затим је однео ту светињу на њено место у Јерусалиму. Истовремено са персиском опасношћу Ha | источном | византиском фронту, И. је сузбио и аварско-југословенску опасност на северном, балканском фронту. Авари су са својим југословенским поданицима око средњег Дунава, као и дачки Југословени или »Оловени« у ужем смислу (како су Византинци називали југословенска племена у Дакији) навалили јаче него икад преко савскодунавске византиске границе, од како је Фока одвукао отуда ,византиску војску и отишао с њом на Цариград, да обори Маврикија. Шта више, они су се, делом можда већ у Фокино доба, а још потпуније у почетку И. владе, и стално преселили на византиски Балкан. Затим су и аварски Југословени, са самим Аварима, и дачки Југословени, док се И. носио с Шерсијом у Азији, опсели византиску престоницу Цариград, у. савезу с Персијанцима, који су провалили до Халкедона (626). Но И. је спремио Цариград против овог напада, а византиска флота је уништила, југословенске ројеве чамаца. И аварски кан са својим. Аварима и Југословенима, и југословенски – балкански становници из Дакије, отступили су У нереду натраг. После таквог слома, силно аварско царство је за увек опало. Од њега су се и 'на истоку и на западу отргла. разна подјармљена племена, црноморски Бугари под каном Кувратом (Куртом), северозападни СОловени под Оамом.

И. је задао Аварима, па и њиховим Југословенима, нове ударце. Они су били заузели византиску провинцију Далмацију. где су се аварски Југословени и стал-

= So: