Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИРИНА

делу Лез Ђогаз де PAdriatique et le Monгепердго (1878), У Кеупе де ЕашшШе за 1899 објавио је Souvenirs de limsurrection en Bosnie, M. B.

ИРИНА. Б. Јерина.

ИРИНЕЈ, сремски епископ и мученик (погинуо 96/3 304). За време Диоклецијанова гоњења Хришћана доведен је пред Проба млад и тревностан сирмиски епископ (Оремска Митровица). Шроб је тражио. од њега, да принесе жртву боговима, а он то није хтео учинити ни на вапај родитеља, жене и деде своје. Стога је бачен у тамницу, па затим мучен, посечен и бачен у Оаву. Црква му слави спомен 26/8. [ОЈ

ИСА (Језа), у грчко-римско доба име данашњег острва Виса и једне грчке колоније, коју је ту основао, око 390 пре Хр., сиракуски тиранин Дионисије Старији. И. је била најважнија грчка колонија у Јадранском Мору; само јој је крајем 3 века пре Хр. Фарос, на Хвару, за једно кратко време преотео првенство. И. је била врло напредна у трговини. Њено вино било је чувено већ у старо доба. По једној причи у И. се родио херос Јонијос, који је дао име, Јонском Мору. И. је основала у нашем Приморју више колонија: (Салону (Солин), Трагуријум (Трогир), Епетијум (Стобрећ,. код. Сплита), и вероватно једну варош на Корчули. Најстарији њени натписи и новци су из 4 века пре Хр. И. је ступила рано у пријатељске везе с Римом. Притешњена ардијејском државом,

она. је позвала у помоћ Римљане, и тако је отпочео први илирски рат 299 пре Хр. После тога је И. била увек у добрим односима с Римом. Римљани су јој признавали слободу; 167 ослободили су је пореза, а још доцније дали су јој градско право. У рату између Помпеја и Цезара И. су се ставили на страну Помпеја, док

је Салона била. уз Цезара. И. се после брзо

романизовала. Грчко-римске“ старине су

многобројне на Вису. Ту се налазе и ру-

шевине римског амфитеатра. H. B. ИСАИЈА. 1. Хиландарски калуђер и

преводилац са грчког језика. Живео је у другој половини 14 века. По жељи сереског митрополита, Теодосија, превео је са. трчкога, · на словенски | језик Дионисија Ареопагита, На крају тога превода оставио је И. драгоцен запис о битци на Марици 137], и о тешким приликама насталим после те српске погибије. 2

2. Оветогорски монах и дипломата, (почетком. 14 века, Косово — 21/8 после 1375, Овета Гора). И. је био властеоски син. У младости је био паж на двору краља Милутина, па је одатле побегао у манастир OB. Јоакима у Сарандапору ~ (Осогову), више Криве Паланке. Доцније је прешао у Хиландар, и ту је водио строг испоснички живот. — За време бављења цара

Душана, на Ов. Гори (1347—1348), И. је задобио цареве симпатије и доцније, помоћу царевом, из темеља је обновио руски манастир (Ов. Шантелејмона на Св. Гори и од Грка преузео у српске руке манастир Ов. Павла. Кад су се почеле плести интриге око њега, напустио је за неко време Св. Гору и бавио се мисионарством у »западним крајевима«. 1375 поверио му је кнез Лазар, да буде вођ нарочите депутације у Цариград, која је успела да измири српску и грчку цркву, да изради признање пећске патријаршије и да скине трчко проклетство, бачено на цара Дуmaga, патријарха Јанићија и њихове сараднике око стварања и проглашења српског царства и патријаршије. Литература: Н. Дучић, Животопис старца Исаије (Гласник, 56). IJU

ИСАИЈЛОВИЋ МИХАИЛО, глумац и главни редитељ (15/10 1870, Калафат). И. је свршио реалку у Грацу, па је отишао у Беч, у консерваторијум. Глумачку каријеру почео је у Линцу, затим је био у Прагу и Брну. Ту је примио ангажман за Нирнберг (Stadttheater), a затим је глумио у Бремену. Из Бремена је отпутовао у Северну Америку, где је глумио (у разним позориштима (Њујорк, Чикаго, Милволе). По повратку у Европу поново је глумио у Бремену (три године), па се опет вратио у Америку, где је остао годину дана. По поновном повратку из Америке отишао је у Петроград (Михаиловски Царски Театр), а затим у Франкфурт на Мајни. Светски Рат затекао га је у Швајцарској, у Базелу. Ту је провео 5 година, "а одмах по ослобођењу дошао је у Београд. За главног редитеља ангажован је 1920. У Београдском Народном dIIogoришту гостовао је први пут 1898, а после тога. врло често, готово сваке године. Најдуже је гостовао 1912—1913. — Главне су му улоге на разним позорницама у иностранству: Ричард Ш, Шајлок, Јаго (Отело), Ханибал, Краљ (Хамлет), Будала и Лир (Краљ Лир), Фрања Мор (Разбојници), Краљ Филип П (Дон Карлос), Др. Стокман (Народни непријатељ), Др. Токерама (Тајфун), Леша (Посао је посао), Колега Крамф, Капетан Ovo (Мртвачке игра). У Београду је шграо ове улоге: Фрања Мор (Разбојници), Гренгоар, Шајлок (Млетачки трговац), Нарцис, Хенрих (Ловорика и просјачки штап), Свенгали (Грилби), Токерама (Тајфун), Ричард Ш, Иван Грозни. Р. Одавић.

ИСАЈЛОВИЋИ, сликари. Јован (или Јеврем) (18 век, Ириг). Живео је у Даљу крајем 18 и почетком 19 века. 1796 израдио је, у друштву с Јездимировићем, иконостас у Чепину, у Славонији. Њих двојица биће да су свршили сликарски и позлатарски посао и у цркви села Тења код Осека. Главни, сликарски, посао припада И. а Јездимировићу спореднији и занатски. Био је бољи сликар. — Други је И.