Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

сликар Јован млађи, унук пређашњег и братић познатог педагога Димитрија И. (1803, Даљ — 1885, Отапар, Бачка). Овршио је учитељску школу под стричевом управом у Сомбору. Три године је учитељевао у Орему, а 1836 уписао се у бечку Оликарску Академију. После четири године учења у Бечу предузео је сликање иконостаса у Ђелом Брду, Вуковару, манастиру Ораховици, све у Олавонији, затим у Градишту и још у два оближња манастира у Србији. Вративши се из Орбије, израдио је знатан број портрета, као »дворски сликар« патријарха Маширевића. Из тога доба је и познати портре Димитрија Давидовића и велико Ов. Тројство на, своду осечке цркве, што спада у боље послове. За време кнеза Михајла поново је прешао у Србију, где је насликао кнеза и кнегињу, и нацртао и издао у литографији велики број знаменитих људи, као Петронијевића, Вучића, Симића и т. д. По повратку у Војводину обишао је све веће градове, сликајући портрете и иконе. Био је образован човек, говорио је и читао на неких седам језика.

Литература: (О. Милутиновић - Сарајлија, Историја Сербие (1837), 439; Милићевићев, Поменик, 184: СОрпски Оион (1900), 555 и 570; Орпски Оион (1901), 694: Српске Новине од 1838; Арнотов Магазин за художество и моду, бр. 96.

В. Петровић.

ИСАК 1 КОМНИН, византиски цар (1057 „до 1059). Шрви је византиски владалац из породице Комнина. Дошао је на власт благодарећи буни, коју је дигла византиска странка војвода великопоседника, којој је припадала и Комнинска породица, против бирократског режима последњих изданака »македонске« династије, т. ј. царице Зоје и Теодоре, и њихових крунисаних. креатура. Револуцију и кандидацију И. помогао је и тадашњи цариградски патријарх Михаило Кируларије, који: је због тога хтео да заповеда и самом цару И., не дајући му да дира у црквене и манастирске велепоседе. Због тога га, је И. најзад дао одвући у ватвор и послао у изгнанство, где је патријарх и умро. — И. је с успехом одбијао Селџучке Турке у Малој Азији, Печењеге и Угре на Дунаву. “71 40.

ИСАК П АНЂЕЛ, византиски map (1185 до 1195). Оборио је и погубио, заједно с другим побуњеним византиским великашима у Цариграду, и са дариградским народом, последњег византиског цара из Хомнинске династије, Андроника. ], и засновао је нову династију Анђела. Мекушад и кукавица, 'И. није био за владаоца. У његовим слабим рукама велика Комнинска Византија нагло је пошла низ брдо. Нормани су, додуше, избачени из Солуна и са Балкана и натерани на мир (1185), но рат с Мађарима, који је обновљен одмах по смрти Манојла 1 Комнина,

ње у Византији.

· ИСЕЉЕНИШТВО

завршен је миром, којим је Византија до-

била натраг само дунавске пограничне тврђаве, и то као мираз уз кћер угарског краља Беле Ш, којом се оженио И. Но Мађари су задржали некадању Манојлову тековину, Далмацију. Затим, од Византије се сасвим оцепила Ђугарска, а 3ападни император, Фридрих 1 Барбароса, при пролазу с крсташима трећег кжреташког рата преко Балкана, направио је Ш. велике штете у Тракији, због неискреног грчког држања према креташкој војсци.

Орпски велики жупан Стеван Немања, заједно са својом браћом, шурујући са Мађарима, с Бугарима и са Фридрихом, довршио је, на рачун Византије, заузеће Зете, а освајао је и рушио и по северној Македонији. Додуше, кад је И. одахнуо од Фридриха, који је отишао на Селџуке у Малу Азију, Немања је потучен на Морави (1190). Али по миру, који је следовао, и који је појачан женидбом Немањина сина, Стевана, синовицом цара И. Евдокијом, Србима је остала и даље не само Зета и јужна Далмација, него и граница скоро до Ћуприје, Ниша, Скопља, Призрена и Љеша. — У Малој Азији напали су Оелџуци на суседне византиске области, и И. је морао купити од њих мир сталним тодишњим данком.

Шод И. је олабавило и унутрашње стаСама И. неспособност стварала, је међу великашима претенденте и одметнике. Великашке буне низале су се једна за другом. Најзад је И. срушио његов брат Алексије, с којим је био пошао у нови поход на Бугаре и улогорио се код трачке Кипселе. И. је ту оглашен за збаченог, док се бавио у лову, ухваћен је у бегству, ослепљен и затворен у Цариграду, а његов брат је сео на престо, као Алексије ПТ Анђел. — Кад је син И., Алексије ТУ, с 'Млечићима и с крсташима опсео Цариград и натерао Алексија Ш у бегство, И. је поново постао цар, заједно са Алексијем ТУ (1203) Но кад су се Млечићи и крсташи посвађали и с њима и кад су поново опсели византиску престоницу, слепи И. је умро (1204), а син му Алексије ТУ удављен је од новога цара Алексија У Дуке Мурзуфла, који, у осталом, ни сам није могао одбранити Цариград од 'Млечића и крсташа.

Литература: Е. Cognasso, Un imperatore bizantino della decadenza: Isacco II Angelo {Bessarione 19, 1915, 29—60, 247 fino a 289), Д. Анастасијевић.

ИСЕЉЕНИШТВО је напуштање народне или државне територије с намером дужег или трајног бављења. у страној земљи, а у сврху привредне зараде. Од И. се разликују унутарња сељења у оквиру једне националне или државне заједнице и краткорочни одлазак, у иностранство а) у сврхе зараде физичних радника, т. зв. шечалба= рење, 6) у сврху обављања трговачких JIOслова, Bn) ради студија, т) ради разоноде;

= 59! —