Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИСЕЉЕНИШТВО

д) из здравствених разлога и т. д. И, добија значај националног шроблема када број исељеног дела достигне знатан шпроценат укупног народног или државног живља, па се у иностранству образују релативно велике народне колоније.

Исељавања, су из наше народне области вршена веома рано, било из политичких, било из привредних разлога (сеоба поморишких Орба у Русију, Далматинаца и Примораца по средоземноморским · обла= стима и т. д.). ž ;

И. је за нас постало значајном шојавом тек у другој половини 19 века, када је отпочело у масама исељавање. у Америку, прво из Оловеначке и Далмације, затим из зашадне Хрватске, Херцеговине, Црне Горе, Јужне Србије и Војводине. Деведесетих година, 19 века и прве деценије 90 века постигло је исељавање из наших народних области такве размере, да је постало правим националним и социјалним проблемом. Док су се раније, у првој половини 19 века, исељавали утлавном Приморци, који су вековима били вични да напуштају завичај и зарађују у далекој туђини, сада су се почели исељавати у мадама сељаци, сточари и земљорадници, због неплодности и релативне пренасељености њихових крајева. Многи су напуштали куће и из личних и породичних разлога, а нису ретки ни случајеви, да су сељаци напуштали завичај из огорчења. због социјалне неједнакости. Разлози исељавања нису дакле били само чисто MIDHвредне природе.

Обим исељавања, нашег народа из појединих крајева и у поједине земље током времена, није могуће ни приближно утврдити. Статистика исељавања је веома касно постала, релативно поузданом, ша и TO само за поједине крајеве. У самим земљама, усељавања, није постојао ни интерес ни способност да се тачно утврђује народност, односно државна припадност појединих досељеника, Тако су нарочито лако замењивани: Оловенци, Словаци, Олавонци, и Оловени у опште, или су чак означавани произвољно једним од тих назива или убацани међу Аустријанце и Мађаре и т. д. Званична усељеничка статистика Оједињених Држава бележила. је на, пр. заједно Словенце и Хрвате, па Далматинце, Босанце и Херцеговце, а исто тако и Бугаре, Орбе и Македонце, а неко време посебно Црногорце. Постоје разне процене о јачини наших И. колонија. Изтледа да је најтачније тврђење Бенка Бојничког, да у Оједињеним Државама живи округло 500.000 пореклом Југословена, у Канади око 20.000, у Јужној Америци до 50.000, у Аустралији и Новој Зеландији No 3.000, у Јужној Африци једва 500 и т. д. Исељеника ван отаџбине имамо до 700.000, ван Швропе око 600.000, ралштрканих на огромном шростору, под веома различитим економским, теографским и културним приликама, и у веома разли-

читом степену асимиловани, па већ и политички натурализовани.

Та, И. маса организовала је у новим шостојбинама и установе за одржање свог народно-културног живота и индивидуалности: цркве, школе, удружења, штампу. Али уколико дуже остаје у новим крајевима, уколико више успева да се тамо пробије, економски и социјално, утолико се брже и потпуније, и културно и политички, асимилује. Процес асимиловања извршио 'би “се још мното брже, да нису шоједине народности, односно људи из шојединих крајева, концентрисани у мањем броју насеља, ша тако успешније развијају своје установе и дуже одржавају везе са старим завичајем, а тиме и одлике свота племена и краја. Словенци (oko 100.000). у Оједињеним Државама концентрисали су се великим делом у Пенсилванији, Охају, Илиноису, Мичигену, Минеполису, Колораду и др., као рудари, радници на високим пећима, по фармама, у шумској дрвеној индустрији, али и као трговци. Они су можда најаче американизовани, и ако имају мноштво, нарочито жклерикалних, удружења. Хрвата има у (Оједињеним Држава у великом броју у Пенсилванији, Илиноису, Охају (по рудницима, Ha градњи жељезница, у дрвеној индустрији, по каменоломима), у Калифорнији; Далматинци, Приморци и Острвљани као баштовани, виноградари, рибари. Срби су (свега око 100.000) заступљени из свију крајева, и то отприлике: из Босне и Херцеговине до 25.000, из Хрватске-ОСлавоније 25.000, из Војводине 20.000, из Црне Горе око 8.000, из предкумановске Србије једва која стотина, остало из Јужне Србије, Боке и Далмације. Концентрисани су у Пенсилванији, Илиноису, Охају, Калифорнији, Минесоти и др. Раде у рудницима, по творницама, кланицама и т. д. СО породицом је око 10% до 25%. Од Југословена цојединци су успели да стекну и велика имања и да дођу до знатних подузећа. Иначе су наши људи ретки у образованим слојевима америчког друштва. Има их у вишем католичком клиPJ, професора Университета, бродовласкика, лекара и т. д. У Канади су 'Cpби, Хрвати и Оловенци сразмерно у много јачем броју остали у пољопривреди и на. шумском раду. У Јужној Америци играју видну улогу у трговини, рударству и морепловству. Ту је (особито у Аргентини и Чилу) и социјално најуспелији део нашег И. света. Изгледа да наш елеменат лакше просперира међу Латинима, но међу Англосасима, и' Германима.

После Светског Рата наступио је знатан преокрет у нашем И.: почело је враћање у стари крај и у ослобођени завичај у великим размерама. 1919—1923 вратило се 5.348 лица више, но што се за то време иселило. У томе моменту почиње и да делује рестриктивна политика Оједињених Држава, које не желе више приток нових