Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

досељеника, особито не (СОловена, Латина и Оријенталаца, него су се одлучиле, да изврше форсирано американизирање свију инородаца у Унији. Контингенат доввољеног усељавања из наше Краљевине био је 1923 округло 6.000, а 1924 већ само око 600. Па ипак се исељава и сада, (1925) т0дишње око 12.000 више, но што се враћа, тако“ да ' највећи део нашег И. сада иде у Јужну Америку, нарочито у Бразилију (већином Мађари и Немци из Војводине).

Стварање националне државе ОХС и инаугурисање нове имитрационе политике од стране Сједињених Држава наметнуло је и нама потребу вођења једне више систематске И. политике, како из националних, тако и из социјалних разлога. (Са гледишта националне демократске државе постављају се друкче питања користи и штете од исељавања, но што је то био случај за Аустро-Угарску. Шред одлучном намером“ Сједињених Држава да изврше потпуну асимилацију досељеника, морало се пречистити и питање, да ли треба свим сретствима одржавати националне одлике нашег живља у Новом Овету. Та, начелна питања нису до данас расправљена, нити је шта осетног на њима рађено. Краљевина ОХО донела је, као прва од т. зв. држава, наследница, нов и модеран исељенички закон (30/12 1921), којим је уређена социјално-политичка страна И. шпитања, особито привредна, хигијенска и правна заштита исељеника за време одласка, и повратка шреко Океана. Лим законом и Правилником за његово извршење (3/8 1992), као и о устројству Генералног Исељеничког Комесаријата Краљевине ОХО (4/11 1922) извршена је организација наше државне И. службе, која је стављена У надлежност Министарства Социјалне Политике. При Министарству Социјалне 'Политике постоји Отсек за исељавање и усељаваљње. У важнијим домаћим лукама постављају се комесари за исељавање и усељавање, који, у сарадњи са полициском влашћу, воде бриту о исељеницима, и усељеницима. Нашим дипломатским и консуларним претставницима, у земљама и местима који су за наше исељавање важни, додељени су изасланици Исељеничког Отсека Министарства Социјалне Политике. Функција је тих изасланика и да одржавају везе између наших И. организвација у туђини и свог министаретва, односно подручних му И. органа. Они тпрате рад концесионираних паробродарских друштава, која врше шревоз наших. исељеника и повратника, даље путничких алентура и банкарских радњи, које раде са нашим исељеницима. Они сарађују на шриватно-правној заштити исељеника, на статистици и информативној служби и на, организовању новчаног саобраћаја, с домовином. Генерални Исељенички Комесагријат функционише у Загребу, као технички аутономно надлештво, са задатком: а) надзора над целокупним пословањем. застуш-

ИСИХАСТИ

става концесионираних паробродских друштава, уколико се тиче И., 6) управљања државним коначиштима исељеника и шовратника у Загребу, в) решава молбе за. И. пасоше, у споразуму са осталим заинтересованим министарствима, т) врши непосредни надзор над деловањем свих извршних органа И. службе у земљи (лучки, железнички и бродски И. комесари и др.) д) води евиденцију матичних промена држављана ОХО у иностранству, Ђ) врши приватно-гравну заштиту подесном интервенцијом, нарочито у предметима оставина, осигурања и оштета наших исељеника у ван-европским земљама, обављајући у томе и превод докумената, е) информише о приликама и изгледима за исељенике у појединим земљама и привредним гранама, ж) води И. статистику. Генерални Исељенички Комесаријат постао је стварно врховни орган и наше И. политике и успео је, да постави на решења и крупна начелна питања наше исељеничке политике. Од тих крупних питања није до данас никако решено питање националног одржања исељеника и рационалног искоришћавања њихових уштеда за нашу народну привреду. За одржање И. службе и потпоматање И. организација образован је, законом о исељавању, посебан: И. фонд, који се попуњује т. зв. И. главарином, казнама и таксама од шпаробродских друштава. и др.

Изградњом бољих железничких веза ва наше јадранске луке (особито Оплит), постаће наша држава транзитном земљом Ba исељавање из Мађарске, Пољске, Румуније за Јужну Америку, Африку и Аустралију, и онда ће наша И. служба имати још једно ново поље рада. Та служба. је већ сада једна од релативно добро организованих грана наше државне управе.

Литература: Перо Олепчевић, Орби-: у Америци (1917); Исељеничке Вијести (1992, 93); Отенограм анкете о исељавању (16—18/9 1924); Бенко Бојнички, које би смјернице требало дати налпој имиграционој политици (Социјални Шрепорођај, 1995). М. Косић.

ИСИХАСТИ (МОЛЧАЛНИЦИ), присталице мистичког покрета међу светогорским калуђерима, 13—15 века. Било их је доста и међу Србима. Византиски цар Андроник, Џ, у потврди добара хиландарских (1299), нарочито истиче и похваљује исихазам хиландараца, 'Аелија Св. Саве ту Кареји називана je сихастаријом или молчалницом, дге су се најодличнији Орби монаси повлачили на краћи или дужи. контемплативан живот. Један од најугледпијих поборника, тога, мистичког покрета био је Григорије Џалама, потоњи епископ солунски. Од њега је остало неколико аскетеких списа и по рукописима наших манастира, као на пр. у манастиру (Олепчу, код Демир-Хисара“и др. = :

— 61 >