Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИСКРА

ИСКРА, илустровани књижевни лист. Излазио је двапут месечно у Београду 1898. Уредник је био А. Гавриловић, а власник А. М. Станојевић. 1899—19192 лист је излазио са прекидима под именом Нова Искра под уредништвом Р. (0). ТО,

ИСКРА-КРШЊАВИ ШТЕФА, књижевница (27/12 1869, Врбовец). Школе је учи-

ла у Салонти, Крижевцима и Загребу. Као“

учитељица била је 1892 у Паризу, где је слушала, два семестра предавања из литературе на Сорбони и Колеж де Франс; затим је била две године на Университету у Берну. 1902 положила је испит из филолошко-историске групе. Била је наставница у загребачком женском лицеју и у женској реалној гимназији, тде и данас службује. — И. је издала две збирке своје нежне поезије: Пјесме 1 (1905) и Шјесме П (19192). Поред тога писала је цртице и новеле, највише у фељтону Народних Новина, и преводила са француског језика. (Ростан, Корнеј, Оарду). Џише под псеудонимом Ива Род.

Литература: Д. Шрохаска, Шреглед

савремене · хрватско-српеке · књижевности (1921, 124). о ИСКРУЉЕВ | ЈОВАН | ДР, директор

окружног уреда у Вршцу (8/10 1886, Јасеново, Банат). Овршио је четири разреда. реалке у Вршцу, а учитељску школу у Сомбору. Гимназиску матуру положио је у Новом Саду. Философски факултет апсолвирао је на Университету у Будимпешти, а на Университету у Загребу положио је докторат из философских и педатошких наука. — Био је учитељ у Чоки и Врањеву, наставник учитељске школе у Сомбору, инспектор просветног одељења, у Новом Саду и секретар Министарства, Просвете. 1925 изабран је за доцента Више Педатошке Школе у Београду. — Написао је: Рачуница у сликама 1—П (19920), Университет и учитељи (1923), Коедукација у светлости експерименталне педагогике (1994), Реформа професионалног обравовања професора средњих школа (1996). Написао је, сем тога, знатан број чланака, у разним философским и педатошким часописима. У.

ИСКУТАЧА, шарена вунена прегача. Носи се у околини Ниша. H. 9.

ИСПАНО ЂУРО, угледан лекар дубровачки 15 века. Науке је свршио у Паризу и, вративши се у завичај, написао је спис De ratione medendi eos, qui sub climate Ragusae nati sunt, Koju ce mHje сачувао. У Дубровнику “Ce оженио 'POoMaCHHOM, кћерју Радосава Утјешеновића, с којом је родио више деде, међу њима сина Марина. Петар, син Маринов, био је угледан лекар. Породица И. била је пореклом из Албаније, а преселила се у Дубровник под крај 14 века. 15. JI.

ИСПОСНИЦИ. В. Манастири и монаштво.

ИСПОСТАВЕ СРЕСКЕ. Чланом 90. закона о општој управи овлашћен је министар Унутрашњих Послова да у појединим крајевима, удаљеним од седишта среза, установи, по предлогу великог жупана, среске испоставе (експоситуре), којима на челу стоји старешина, дипломирани правник, кога одређује министар Унутрашњих Послова, по предлогу великог жупана. Старешина И. (С. врши самостално, под непосредним надзором великог жупана, а у обиму своје помесне надлежности, све послове који спадају у надлежност среске управне власти, изузев оних, који шрема својој природи траже једнообразно вршење у целом срезу. Број последњих послова много је већи и важнији од послова, за чије вршење није потребна једнообразност. У прве, поред осталих, спада и акција на одржању реда и безбедности, која ни у ком случају не може бити изузета из надлежности старешина среских испостава, и ако би се то на први поглед могло закључити. У ствари се шослови, који спадају у надлежност старешине среске испоставе, деле у две групе: а) једни се не морају вршити једнообразно у целом срезу, и они се стога могу вршити самостално, под непосредним надзором великог жупана, и 6) други се, због своје природе, морају вршити једнообразно у целом срезу, и због тога се не могу вршити самостално, већ по наређењима и под надзором среских поглавара. Старешине И. (О. надлежне су, дакле, за све послове опште управе у срезу (изузимајући оне, који су самим законом Deзервисани за среске поглаваре: надзор над среском самоуправом, издавање општих наредаба, и т. д.), али док једне, оне из прве групе, врше под непосредним надзором великог жупана и самостално, дотле друге (оне из друге групе) не могу вршити самостално већ по наређењима и под надзором среских поглавара.

Д. Алимпић.

ИСТАРСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК. B. Књижевни језик српско-хрватски у прошлости. ИСТИНА, лист за богословску науку и пастиреку праксу. Задар 1886—1888. Угређивао га је професор Јован Вучковић, а основали га епископ далматински Стеван Кнежевић и боко-которски Герасим ПетраHOBHh. PP.

ИСТОРИЈА СРПСКО-ХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА. В. Орпско-хрватски језик у прошлости. ИСТОРИОГРАФИЈА. 1. Словеначка. Мало има средњевековних аутора, који су узели у обзир приказивање историје словеначких земаља, или који су били шореклом одавде. Највећи део словеначке територије припадао је од краја 8 века, у политичком погледу, у оквир државних

~— U 0