Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
У Задру, у 14 веку, оставила нам је тамошња И. два рада. Једно је неког анонима историју ОБ ошпз Јадгелзз Ши duo, y којој се описује опсада Задра 1345 и 1346, а друго летопис задареког патриija Павла Павловића {Paulo de Paulo Memoriale), y коме се дају суви догађаји од -1371 до 1408. Тај је летопис настављан, mo 1430 наставио та је нећак Џавловићев, Мавро, затим Шиме Кожчић Бења до 1550, Шиме Љубавац до 1660, Ловро Фондра до 1690, Иван Танцлинтер и Д. Боналди до 1702, Иван Марија и Алберт Канова до 1730, Шиме Кустера до 1746, и Матије Маславчић mo 1795. Но сви су се ти наставци изгубили, тако да су само позната имена континуатора.
Нема сумње, да је био и у далматин-
ској, а и у посавској Хрватској познат.
рад млетачких и угарских хроничара. 'Тако Андрија Дандоло (— 1354) доноси у cBojoj Chronicon Venetum важних детаља за хрвалско-млетачке односе (1009—1980). У другој половини 15 meka написао је протонотар Иван Туроци (Тћигбегу од Szentmih4ly-a 1435—1490) Chronica Hunбатогшт, која је 1488 штампана, па је тако могла вршити већи утицај и на хрватску И. — Италијан Антун Бонфини (око 1434 — 1503) из Асколија, налавио се на двору краља Матије 'и написао је дело Rerum Hungaricarum decades libri XLV сотргећепзае (свршио га је 1495), које је компилација у славу Хуњадијеваца и краља Владислава П Јагеловића, са веома много нетачности и непоузданости. Учени Дубровчанин Лудовик 'Туберо (заправо Алојзије де Cerva или Цријевић, 1459 до 1527), особито образован и спреман бенедиктинац, написао је Соптепкатн де temрогпфиз 5ш5, У њима приказује не само угарску и хрватску историју 1490—1522, већ бележи и светске савремене догађаје. Први пут је штампано у Франкфурту, 1603. Туберо се истиче својом тежњом, да што објективније и истинитије прикаже догађаје.
У 16 веку истакао се у Хрватској фрањевац Иван Томашић (— после 1569), који је на подлози писаних извора и традиције написао до својих дана Chronicom Бгеуе терт СтоаНае, Има драгоцених податажа за другу половину 15 и 16 века, до 1562. Стјепан Бродарић (1480—1539), државних, оставио је спис De сопш ски Hungarorum cum Тигеје ад Моћасћ (први пут штампано 1597), где је описан пораз Утра и Хрвата на Мохачком Пољу. ПЏажње je вредан историски спис, који описује турску опсаду Оигета (1566), који је написао на хрватском језику (чакавским дијалектом) неки очевидац, веро-
ватно тајник Николе Зринског, Opamo.
истом веку саставио је загребачки каноник Антун Врамец (1508—1587) историско дело Кроника (КтошКа vezde znovich zpravliena kratka szlovenzkim jezikom po D. Antonu Vramcze, kanouniku zagrebech-
HCOTOPHOLPAOHJA
kom), ma je као прво хрватско историско дело, на жкајкавском дијалетку, и. штампана. Од вредности су само податци ·8а 16 век. : =
Никола Иштванфи {Istvanify, 1538 до 1615), који је провео велик део свог живота у Хрватској, написао је, Шзболагиш de rebus Hungaricis libri XXXIV, y kojnMa је,“ особитим приказивањем добро познатих догађаја, дао историју 1490—1606. У њој се налази обиље добрих података, не само за угарску, него и хрватску историју оног времена. Концизно изражавање свега што је битно и очита објективност одликују Иштванфи-а.
Динко Заворовић (око 1540—1610), Шибенчанин, задубио се у прошлост свог родног града и 1597 довршио дело Тгабаto зорга је созе а Зеђешсо, за које се послужио не само литературом, него и рукописима и листинама, а нарочито ва писницима шибеничке општине. Сачуван је само најстарији, а уједно и најслабији, део до 1426. Без веће му је вредности и дело De rebus Dalmaticis libri octo (y 8 књига до 1437).
Бенедиктинац Мавро Орбини, вероватно Дубровчанин (око половине 16 века 1614) штампао је у Шезару 1601 дело Џ гевпо Чдевћ Ујамт, подељено у три дела. Пуно је противречности, хронолошких замршености и недоследности. Орбиново је дело важно само утолико, што је вршило јак утицај на ширење смисла за прошлост нашег народа, код многобројних _ својих читалаца. — Дубровчанин Јаков ЛукареBHh (Luccari, 1551—1615) уздиже се по вредности свога дела Coptioso ristretto degli anali di Ragusa libri quatro {1605}, над свога суграђанина (Орбинија нарочито тиме, што је употребио неке изворе, којих данас више нема. Поред неких непоузданости, доста је важан Ba српску и хрватску историју подједнако.
– Шибенчанин ~ Иван ToMko Мрнавић (1580—1637), чувен са својим смелим и успелим фалсификатима, унео је у хрватску И. тога времена специјалну ноту, која joj je дотле била непозната.
"Ови ови писци: узимани су у нашој историској науци више као извори, пошто они нису писали синтетичке историје, У већим линијама и са израђеним планом; они ву мање више хроничари, са више или мање добрих погледа на историски развој приказаних догађаја.
Прва систематска историја у Хрватској написана је у другој половини 17 века и везана је са именом загребачког каноника Јурја барона Раткаја (Ка Ккау) од Великог Табора (око 16192—1666), који је штампао своје дело Memoria regum et banorum regnorum Dalmatiae, Croatiae et Зсјамошае, То је дело изазвало велику буру у Хрватској, код завидних попова, и на страни, код немачких протестаната.
Лисано је по узору тадање И., која је
своја приказивања почињала са Адамом.
71