Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

рати Турке из Европе. Он је победио Турке 1443, те они“ изгубише Србију, али 1444 победише код Варне у Бугарској крсташку војску, у којој су били Сибињанин Јанко, угарски краљ Владислав П и паџин легат Цезарини. Ту су погинули краљ и легат. Јанко је после тога поражен на. Косову 1448. Муратов син Мехмед П »Елфатих« (Освајач; 1451—1481), заузео je Цариград (1453) и учинио га престоницом, покорио је Србију (1459), Босну (1463). Папа Пије II, Млеци и угарски краљ Матија Корвин покренули су мисао креташког рата против Турака. Матија је освојио северозападну Босну и Јајце (1463—1464). Млечани су ратовали с променљивом срећом у Леванти и Мореји. Покорење Албаније довршили су Турци 1479. Мехмед П довршио је освајање готово целог Балканског Полуострва и Мале Азије. Влада Бајавита П била је неактивна. Запад та је застрашавао претендентом, братом му Шемом, песником, који је умро у Италији. Турци су покорили „Херцеговину 1489. а Зету 1499. Молдавска је постала, трибутарна, а Турци су почели проваљивати у Пољску. Запад је упро очи у Русију, где је Иван Ш (1462—1505) »окупио руску земљу«. Посретством пале СОикста ГМ и кардинала трчког Бесариона оженио се (1472). цар Иван (Софијом Палеологовом, оратучедом последњег византиског цара. Он је узео двоглавог орла Палеологова и идеју о руском наслетству Византије. Тек после два столећа почеле су озбиљније борбе између руског претендента и турског поседника Цариграда за ту баштину. Селим 1 (1512—20). силно је проширио границе освојењима у Азији и КЕгипту (освојење мамелучке египатске државе 1517). Од задњег Абасовића преузео је султан достојанство · врховног исламског поглавице: Калифат. Сулејман ШП Величанствени (1520—1566) освојио је Београд (1521), победио код Мохача (1526) угарског краља Лудвига П, који погибе, заузео. је средњу Угарску, Будим (1541), и освојио велика. подручја од Персије. Фердинанд Г аустриски, владар и у западном и северном делу Угарске и Хрватске после Мохачке битке, наставио је одбрану од Турака. Прва турска опсада Беча 1529 остала, је безуспешна. Други турски поход зауставио је Петар Јуришић код Кисека (1532). Заједничка. противност Француске и Турске према Хапебурговцима довела је до савеза између (Сулејмана П и Франсое I (1535) m политичких и трговачких привилегија за Француску, затарантованих у капитулацијама. То се пријатељство дуго у будућности одржавало. У Ердељу и Мађарској источно од Тисе завладао је, од 1526, Запоља, под протекторатом султановим. Хапебуртовци и Турска борили су се дуго за врховну власт над Ердељом. Од 1571 владали су. ту Батори. Кнезови Бетлен Габор и Ракоци били су непријатељи Аустрије. Фер-

динанд је склопио мир (1547) са султаном, са обавезом плаћања годишњег данка од 30.000 дуката (плаћан је до 1606). У шестом угарском походу задржао је Сулејмана Никола Шубић Зрински у тврђави СОигету (1566). Султан је умро пре пада тврђаве, али његову смрт затајише, док не паде тврђава с браниоцима. (Селим П (1566—1574) склопио је мир. Он је освојио Ципар од Млечана. Млеци, папа, хапсбуршка Шпанија и Ђенова образовали су свету лигу и повели крсташки рат. Дон Хуан д'Аустрија победио је турску флоту код Лепанта (1571). Победа је изазвала велико одушевљење у хришћаноству, али никакав резултат.

Под наследницима Муратом Ш (— 1595), Мехмедом Ш (— 1603), Ахметом 1. (— 1617), Мустафом 1 (— 1618), Османом П (— 1629) одржала се спољашња моћ Турске, али је унутра поквареност, корупција, протекција, подмитљивост, грамзивост и утицај харема разривао снагу. Избијале су буне јаничара (и Осман П им је пао као жртва) и буне у провинцијама. Тешки ратови у Персији и Угарској исцрпли су турску силу. Цар Рудолф П миром у Житва Тороку 1606 ослободио се годишњег данка једним откупом од 200.000 дужата. Турска се опет опоравила и подигла за владе Мурата ТУ (1623—1640), крвника. јаничара, који је укинуо (1638) узимање хришћанске деце за јаничаре и освојио Багдад, и (после Ибрахима 1) за Мехмеда ТУ (1648—1687) под великим везирима, Ћуприлићима. Тада је постигла Турска највећи опсег, завладала је привремено Украјином и Подолијом, освојила (1645 до 1669) Крит од Млечана. Због ривалства, у Ердељу дошло је до рата са Хапебурговцима. Код CB. Готхарда на Раби (1664) победила је хапсбуршка хришћанска војска Немаца, Мађара, Словена, Француза и др. турске европске и азиске чете. Мир у Вашвару задржао. је звабиз дио и независност за Ердељ. Овај лош мир појачао је незадовољство у. Угарској и Хрватској и изазвао заверу (Зринско - Франкопанску). Репресалије после откривене завере изазвале су буну у Угарској, коју је помагала Француска и Турска. Потакнут овима освоји вођа куруца, устаника, Текели северну Угарску. Папа Иноћентије Х1 поможе новчано и морално цара Леополда 1, а Шољска приђе у савез са Аустријом. Велики везир Кара Мустафа пође са 200.000 војника и 300 топова на Беч и опседну га, али Карло Лотариншки и пољ: ски краљ Јован Собјески потукоше Турке под Бечом 1683.

Одбивши Турке од Беча Аустрија наетави да их прогони из Угарске. Она склопи Ca папом, Пољском и Млецима Свету Лигу (1684), освоји Будим 1686 (после 145 година, турске власти), Утарска и Ердељ потпадоше под хапебуршку власт. Освојивши Београд (1688) Аустрија ствара план, да освоји од Турске западне

= 76 —