Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

хришћанске балканске земље и да се послужи устанком хришћана. Војска, јој, под генералом Пиколоминијем, продре до Косова, Новог Џазара, Шризрена и СОкопља, Нови велики везир Мустафа 'Нуприлић обнови савез са Лујем ХТУ француским, протера Аустријанце из Србије и поврати Београд (1690). Повлачење Атустријанаца изазва велику сеобу Срба. Мустафа изгуби против Лудвига Баденског битку и живот код Сланкамена, (1691). Ослобођење Јужних СОловена пропаде, посед Утарске и Ердеља утврди још аустриеки војсковођа принц Евгеније Оавојски победом код Сенте (1697). Млечани међутим ратоваху у Црној Гори :и освојише Мореју (1685—1687). При заузећу Атине експлозија. барутане разори Партенон. Русија. је приступила у Ов. Лигу тежећи за изласком на море, и после више неуспеха заузела Азов (1696). Карловачким Миром 1699 добила је Аустрија: Угарску и рдељ, без Баната и источног Орема, Млеци Мореју, Пољска Подолију, Русија Царитрадским Миром (1700) Азов и право да држи ресиденте у Цариграду (први 'Толстој). Текели умре у Турској (1704).

Турска је покушала да поврати губитке. На потицај испред Руса побеглог побеђеног шведског краља Карла XII, sapaтила је Турска. Уз Петра Великог пристао је молдавски господар (кнез) Кантемир, али Петар би с војском на Пруту доведен тотово до капитулације, а спасе се, повратком Азова и подмићивањем великог везира, миром у Хушу (1711), поновљеним у Једрену (1713). Шетар је позвао прогласом и балканске хришћане особито Црногорце (посланство Милорадовића) на устанак. Од тада су балкански хришћани све више полагали наде у Русију. Русија је почела, истискивати аустриски и млетачки утицај. Црногорци се одазваше. Њихово склањање на млетачко земљиште, дало је изговор Турцима, да покушају од Млечана преотети Мореју (1715—1718). 'То им је успело већ у првој години рата, Аустрија устаде на одбрану Карловачког Мира, склопи савез с Млецима. У рату (1716 до 1718) победи Турке код Петроварадина (1716) и ЂБеограда (1717) принц вгеније, најуспешнији претставник аустриске експансивне политике на Балкану. Миром у Пожаревцу (21/7 1718) добила, је Аустрија источни Орем, Малу Влашку до Алуте, северну Србију и појас босанског подручја. уз Саву. Млеци се одрекоше Мореје.

У пољском наследном рату (1733—35) радила, је Француска узалуд на томе, да Турска зарати на Русију, Турска је била заузета ратом с Шерсијом (1733—86). Русија је заратила на Турску (1736—1739) и освојила Азов (1736). Руски војсковођа Миних сањао је о освојењу Цариграда и ослобођењу · Молдавске, Влашке и Грчке. Руска савезница (од 1726) Аустрија надада се ратом (1737—89) остварити завет Евгенијев (— 1736). Аустријанци заузеше

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

Ниш и подигоше Србе на устанак, али су морали узмицати, а с њима и Орби (сеоба), Турци победише генерала Валиса код Гроцке близу Ђеограда (1739), те Најперг склопи, посредовањем француског посланика Вилнева, Београдски Мир 1739, којим поврати Турској све тековине Пожаревачког Мира, сем Баната и источног Срема. Тако је Аустрија напустила акцију за освојење хришћанских земаља Турске (до 1878), које су још више појачале наде у Русију. Француским посредовањем задовољила се Русија неутраливацијом Азова. Наследник Румјанцева као руски ресидент у Цариграду Вјешњаков (1741—1745) уверавао је царицу Јелисавету, да с помоћу хришћана може срушити турско царство, али је те планове оживила тек Катарина П. Француски утицај на Порти био је врло јак. Капитулације од 1535 су 06новљене 1740. Француски гроф Бонвал (moтурчен као Ахмет-паша) настојао је да реорганизује турску војску и допринео је успесима, од 1736—1789. Турска. је у унутрашњости пропадала, а Русија се почела. мешати. Борбе с Шерсијом (1723—1797, 1733—1736, 1743—1746) и ривалство с Русијом у том подручју отежавале су јачу акцију у Европи.

За време аустриског наследног и седмотодишњег рата Порта, у миру, настојала је провести реформе. Велики везир Ратиб (до 1763) уредио је финансије, стегао јаничаре и мамелуке. Турски отпор peформама, економски и душевни полет Грка и руско обраћање према југу за Катарине П (1762—1796), покренули су живље решавање источног питања. Царица устаде као заштитница Грка и намисли да протера Турке из Европе. Да отежају ширење руског утицаја у Пољској потакоше француски претставници Шоазел и барон Тот Порту на рат (1768—1774). Галицин и Румјанцев заузеше Бесарабију, Влашку и Молдавску. Грк Папаз-Огли уверавао је Орлова, да ће Грци подићи устанак. Орлов и Елфинстон (Енглез) довели су балтичку флоту у Јегејско Море. Устанак Грка угушили су Турци крваво. Елфинстон је спалио турску флоту код Чесме (близу Хиоса) 1770. Као и лепантска победа (1571) и ова је учинила јак утисак у Европи, али без видних последица. Против ност Аустрије и Пруске ублажила, је Русија деобом (првом, 1772) Пољске.

Миром у Кучук-Кајнарџију 1774 (код Силистрије) уступила је Турска Русији Kepu и подручје између Дњепра и Буга, одрекла се врховне власти над кримеким Татарима и кавкаским народима, допустила, слободу трговања, и пролаза руским бродовима на Црном и Јегејском Мору, обећала. штитити хришћанску веру и цркве. По следица, тога било је руско мешање у унутрашње – прилике "ypcke. Ослабљењем Порте појачалпе се сепаратистичне тежње провинција, особито Оирије и Египта. Аустрија, је заузела Буковину (1775), а Фран-

п 77 не