Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

да евакуира Влашку и Молдавску. Наполеон. се обвезао да посредује за: мир између Русије и Турске, а Александар између Француске и Енглеске; где посредништво не успе, заратиће посредник као савезник пријатељске силе. У случају настављања рата с Турском споразумеће се оба владара да ослободе од турског јарма све европске земље Турске, сем Цариграда и Румелије. Примирје руско-турско буде онда склопљено у ФОлобозији (1807), не обухватајући формално Србе. На руски притисак протетоше стварно Турци примирје и на Орбе. Руси нису хтели евакуисати, а канцелар Румјанцов предлагао је ванредном посланику Наполеонову Саварију, да за накнаду Француска заузме Босну и Албанију. Наполеон је желео компенсацију у Пруској, а Александар је то одбијао. Наполеон се бојао поделе Турcke, ma Енглеска не би заузела Египат и острва. Наде на мир с Енглеском пропадоше. Француски амбасадор Коленкур понуди онда Румјанцеву поделу Турске (1808): Русија да добије Молдавску, Влашку и Ђугарску, Француска Босну, Албанију, Грчку, а Аустрија Орбију и Румелију до Солуна. Александар није хтео поделу без мореуза. Коленкур онда предложи Русији Цариград, а Француској Дарданеле. Румјанцов је међутим захтевао обоје за Русију. Циљ решења источног питања био је за Русију, да добије приступ на (Средоземно Море. Поморске силе опирале су се појављивању тог новог супарника на том мору. Ни за компенсацију с Египтом, OHријом и левантским пристаништима није се Наполеон хтео одрећи традиционалног француског отпора изласку Русије на Средоземно Море. То би можда Наполеон био учинио само за остварење свог великог сна: победе над Енглеском, тако да Француска, аустриска и руска војска сруше туреко царство и преко њега продру до Индије (Мисија генерала ТГардана у Шерсији, 1807—1809, имала је да приправи тамо терен за то). Безбројна флота из свих медитеранских и атлантеких пристаништа уништила би гусарском тгерилом сву трговачку енглеску флоту, експедициони кор искрцао би се у Енглеској; врховни циљ Наполеонов остварио би се: супарник за светско“ тоспотетво био би уништен. Али устанак у Шпанији против француске власти спречио је то. Да добије слободне руке у Шпанији, склопио је споразум са, Александром 1 у Ерфурту (1808) са ужим програмом; за тарантију мира у средњој Европи признао је Наполеон Александру право на Финску, Влашку и Молдавску. Обвезаше се одржавати интегритет Турске и недопустити никакав потхват против ње, без њихова претходног споразума. Док је Наполеон био запослен ратом ·y Шпанији (1808), а затим у Аустрији (1809), настави 1809 Александар рат против Турске, који се млитаво водио три године.

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

Генерал Каменски освоји већину бугагрских тврђава на Дунаву (1810). Пошто је Русија онемогућавала фетварење KOHTHненталног затвора, због својих трговачких интереса с Енглеском, одлучио је Налполеон да и њу подложи, па да тако, као господар копна, уништи господара мора, Енглеску. Александар 1 повуче војску Каменског (18911) и повери заповедништво на Дунаву Кутузову са задатком, да преговара за мир. Кутузов вештим маневром опколи турску војску. Преговори се одуљише, а заврши их адмирал Чичагов, наследник Кутузова. Мир у Букурешту потписан је 16-28/5 1819. У њему се задовољио Александар добитком Бесарабије до Прута и северног дунавског рукава Килије, а одбацио је први панславистички план Чичагова, да побуни Оловене уз Дунав и Саву, и да продре до Трста и Млетака, Пропаст Наполеонова у Русији (1812) и устанак народа сруши Наполеоново дело. На Бечком Конгресу (1814/15 мало је било говора о Истоку, јер Наполеон није ту правио промена. Русија је задржала Бесарабију и део Молдавске, Аустрија је добила. »илиреске покрајине«, Енглеска протекторат над Јонским острвима. У пркос аутономије, затарантоване чл. УШ Букурешког Мира, Срби се нису споразумели с Турцима, и Турци их покорише (1813), али су се они поново дигли, под Милошем Обреновићем (1815), и помоћу Русије повратили аутономију. У Албанији, Епиру и делу Македоније одметнуо се окрутни Али-паша јанински, који се истицао и културним радом. У двогодишњем рату (1820/99) он је савладан, на веру измамљен из тврде Јанине и убијен.

Трговачке везе с републиканском Француском пробудиле су идеју ослобођења, код Грка. Отац трчке слободе и њезин први мученик, песник трчке Марсељеве (Ha ноге, синови хеленски!) Ригас (1754—1798) преговарао је с Бонапартом. Турци су га утопили у Дунаву. 1814 основана. је у Атини хетерија филомува (друштво пријатеља“ Муза). Корфанац Каподистрија, претставник (Русије на Бечком Конгресу, протежирао је то друштво. У Одеси је основана чисто политичка хетерија фИлика, исте године. Александар Ипсиланти стаде на чело хетерији, позва Грке на устанак, али му је чета уништена (1821) у Молдавској и покрет је пропао. У исто време избила је побуна у Мореји (Пелопонезу), Тесалији, Румелији и Ha острвима. Турци су се светили убиством патријарха, митрополита и других угледнијих Грка, покољем на Хиосу (23.000 побијених). Вође су устанка били Колокотронис, вођа Клефта из Месиније, и бег Мауромихалио, вођа. ратоборних Маинаца, (с јута Мореје). Мореја би ослобођена. Народна. Скупштина, под претседништвом А. Маурокордала, израдила je нацрт Устава (1829),

=