Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

са Србијом делити Босну, да би (Орбију отргнуо од руског утицаја. Русија је постигла укидање неутрализације Црног Моpa на Лондонској конференцији (1871). Начело затвора мореуза модифицирано је тако, да их Порта у нужди може отворити за пријатељске (Силе. Утицај Русије је растао (посланик у Цариграду тенерал Игњатијев), по њезиној жељи основала је Порта самосталну бугарску цркву, Егвархат (1870), који је захватио и македонске и неке јужно-српске и старосрбијанске крајеве. Тиме је Русија приправљала 88 себе пространу интересну сферу. Државно банкротство (1875) запечатило је неуспех турске финансиске реформе.

На Берлинском састанку три цара (11/9 1872) немачког Виљема Г руског Александра П и аустро-угарског Фрање Јосифа Ј, склопљен је троцарски савез за одржање status quo (канцелари: Бизмарк, Горчаков, Андраши). Конференција та три канцелара у Берлину (11/5 1876) оситурала је споразум у И. IL, и т. зв. Берлинским меморандумом предложила Порти реформе. Поводом устанка у Ђосни и Херцетовини (1875—1878), изазваног аграрним и порезним теретима, правном и личном неситурношћу, објавио је велики везир Махмуд-Недим 19/19 1875 реформе. Устанак је нашао одјека и у Бугарској (1876). Андрашијев реформни план (30/12 1975) прихватиле су сигнатарне Силе Париског Мира, те је предложен Порти (31/1 1876) и од ње, углавном, прихваћен (13/9). Фанатизована маса убила је француског и немачког консула у Солуну (6/6), а софте су изнудиле, демонстрацијом у Цариграду (10/5 1876), пад русофилског Махмуда Недима. Нови министри Ружди, Хусеин-Авни и младотурчин Мидхат-паша очекивали су од Устава спас финансија и отстрањење европске интервенције. Абдул Азис (1861—1876) би свргнут и подигнут Мурат У (29/5 1876), а кнез Милан и Никола, заратише! на Турску (92/7 1876).

На, састанку цара Александра П и Фрање Јосифа 1 у Рајхштату, у Чешкој (18/7 1876), споразумеше се Андрашти и Горчаков за сцучај турског пораза, да се СОрбија прошири на Дрини и Лиму, Црна Гота у источној Херцеговини и до Лима, а Аустро-Угарска да анектира остатак Босне 'и Херцеговине; Бугарска, Румелија о Албанија да се образују као аутономне државе, ШДЦрчка да добије Тесалију и Крит, Русија Бесарабију и шодручја У Азији сразмерно аустро-угарском повећању, а Царипрад с околином да се прогласи слободним традом. У пркос агитације вођа, либералне партије виговаца, Гледстона, с »бугарским страхотама« шцротив торијевске владе Дизравлија (лорда BHKOHGфилда), Енглеска остаде, шпротивно шретежном расположењу свога јавног мишљења, туркофилска. Мурат У би свргнут, а

подигнут Абдул Хамид П (31/8 1876 27/4 1909).

Цариградска шпретконференција амбасадора. (12-20/12 1876) предложила је извођење рефорама (у Босни, Херцеговини и Ђугарској и увела надзор европске страже од 6.000 људи. Мидхат-паша избегну прихватање тога плана проглашењем Устава. (23/12) за целу државу. Наскоро замени Мидхата Едхем-паша (5/2 1877), 2 Русија зарати на Турску (23/4 1877). Кнез Карол румунски шрогласи се независним. Руси освојише северну Ђугарску, а панслависта кнез Черкаски уреди јој управу. Генерали Гурко и Мирски освојише Шипка и Ханкие кланац. Осман-паша »лав од ШПлевне« утврди рововима ПШлевну. Русима се придружише Румуни. Скобељев спречи продор посаде. После петомесечне опсаде предаде се 30.000 турске војске у Плевни (10/12 1877). Предаде се и војска пред Шипка кланцем. Примирје од 1/9 прекиде Србија (14/12) и освоји Широт и Ниш. И грчка војска пређе границу 2/2 1878, али на вест о једренском примирју (од 31/1) одмах обустави акцију. Руси су заузели Једрене 19/1 1878. ~

Енглеска се почела спремати HpomnaB Pyсије, те Русија склопи примирје у Једрену 31/1 1878, затим мир у (Сан-Стефану, код Цариграда (3/8), главно дело Игњатијева. Енглеска је послала флоту У Мраморно Море. Гроф Андраши и лорд Сализбери устадоше шротив самовласног поступка. Русије. Србија и Румунска биле су незадовољне малим добитцима у корист Велике Бугарске. На Берлинском Конгресу Великих Оила и Турске (1878) створене су у мањем опсегу васалне Бугарска и Источна Румелија, Орбија је проширена, а. Босна и Херцеговина предате АустроУтарској на окупацију и управу.

Шорта се споразумела и с Крићанима, који су се за време руског рата били побунили, о провинцијалном статуту и сабору. Султан одгоди парламенат на неодређено време и владаше апсолутистички. У Бугарској би изабран за кнеза руски кандидат 'Александар Батенберг (1879), у аутономној Источној Румелији би постављен за гувернера Александар Вогоридес (Алеко-лаша). У обе земље развила се пропатанда за уједињење и македонска акција. (Стари усташа (Стојанов и Др. Отрански са официрима милиције прокламовали су уједињење Источне Румелије с Бугарском под Александром Батенбертом (18/9 1885). Због поремећене равнотеже и упрожених српских претенсија у Македонији, зарати краљ Милан, али би сузбијен код Оливнице (17—19/11 1885). Интервенцијом – Аустро - Утарске u (nama склопљен је мир у Букурешту (3/3 1886) на основу status quo. Изгубивши наклоност Русије кнез Батенберг абдицира (7/9 18986), a противно руским интенцијама, изабрано Велико Ообрање изабра за кнеза

= о