Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

Фердинанда Кобурга (7/7 1887), коме потпора постаде министар Стамбулов. Русија, помогнута Француском, Немачком и Туроком (и агитацијом панслависте Цанкова), покуша узалуд уништити избор. Фердинанд би признат тек 1896.

Поводом националистичког покрета против странаца окупирала је Енглеска (војнички Египат (12/7—14/9 1882), оставивши кедива и сувереност султанову, а поставивши своју финансиску контролу, и одржала је власт у пркос дугог отпора, Порте и Оила. Порта није провела реформе, загарантоване Арменији и Криту на Берлинском Конгресу. Хришћански Арменци устадоше против тлачитеља 'Турака, Курда и Черкеза. Турци 'одговорише покољем Атрменаца у Цариграду и унутрашњости (1895). Критека буна, утушена 1889, изби поново 1896. Шроглас уједињења с Грчком довео је до турско-грчког рата 1897. Грчка војска је провалила У Македонију, али је потучена. Џосретством сила Крит је добио аутономију, а Прчка исправку границе. Тиме се утврдило начело, да Турска не може добити земљу, коју је једном изгубила, макар је и поново освојила. Грчки принц, Ђорђе именован је комесаром Крита. једињење je проведено у балканском рату 1919.

Бугари међутим почеше својатати подручје, за које оживе стари назив Македонија без прецизних граница. Бугарски егзархат преоте од патријаршије :и епархије Струмицу, Битољ и Дебар (1894—1897). После крвавих сукоба (1897) добише Орби за епархију ~ Окопље | администратора. (Фирмилијана). Наскоро се разви комитска акција у Македонији и буна 19092. Цар Никола П и Фрањо Јосиф 1 споразумеше се на састанку о заједничком PDeформном предлогу за Македонију (мирцштешки споразум, 1903). Македонија би подељена у стране полицајне срезове.

Међутим је Немачка добила јак утицај у Турској. Она и Аустро-Угарска предвиделе су турско подручје за средњо-европску експансију. Грађењем железница У Анатолији, Сирији и Месопотамији подизала се економска и војничка снага, 'Турске. Немачка Крупова фабрика лиферовала јој је топове, а немачки инструктори образовали војску. То угрожавање Индије, панисламеки покрет и немачки утицај, одбили cy Енглеску од Турске. Оер Едвард Греј и 'Изволеки склопише у ШПетрограду споразум (31/8 1907) о подели интересних сфера у предњој Азији. Русија, поражена Ha крајњем Истоку (1904/05), окрену експансивне тежње према ближем Истоку. На састанку |Николе П са Едвардом УП у Ревалу (у јуну), са француским шпретседником Фалијером (у јулу) 1908, стављено је на дневни ред македонско питање. Младотурци, шрогањани 'од 1897 наставили су акцију за либерално уређење државе и ослобођење од европског туторства. 'Војничком револуци-

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

јом (у јулу 1908) изнудише они успостављење Мидал-пашина Устава. Нови режим истакну шпаролу: Отоманско царство Отоманима. Увођење ~ парламентарног | режима У Турској даде повода Бугарској да прогласи независност, а Аустро-Уталрској (министар Ерентал) да анектује Босну и Херцеговину (5/10 1908). Порта је шротестовала и огласила бојкот аустро-угарске робе. Србија и Црна Гора узбунише се против анексије. Ерентал је умирио Италију, одрекавши се Новопазарског Санџака, али је ипак веза ове у Тројном савезу олабавила. Ђолити, Титони и Извољски склопили су на састанку цара Николе П и. краља Витора Емануела Ш у Ракониђи-ју (октобра 1909) споразум: Италија ће помагати настојање за отварањем Дарданела, а Русија признати талијанске претенсије на Триполис, одржаваће интегритет Турске, а при евентуалним цроменама, на, Балкану примениће начело народности. Ако Аустрија предложи једној од обе силе споразум о Истоку, моћи ће се преговарати само уз суделовање т Русије и Италије. У анексионој кризи Тројни споразум, неспреман војнички, подлегао је дипломатски. Турска, Србија и Црна Гора, признадоше цромењено стање (1909). Србија није постигла, ни минимум, територијални или железнички спој с морем.

На револуцију Старотурака одговорише Младотурци војничким походом под Махмуд Шефкет-палпом и освојењем Царитрада, свргнућем Абдул Хамида (— 1918) и проглашењем Мухамеда У (27/4 1909). Устанци у Либанону, Јемену и Албанији, рат са Италијом у Триполису 1911—1912 (бранитељ Енвер-бег), исцрпли су сасвим војна и финансиска сретства Турске. Талијанском нападају на Албанију одушпрла, ce Аустро-Утарска, а на Дарданеле све Силе. Италија поседну Додеканез (Родос и др. острва). ПШритешњена. балканским ратом склопила је Турска с Италијом мир у Лозани (Ушију) 18/10 1912. Турска даде Триполису потпуну аутономију, а Италија ce обвеза давати годишње одштету Турској за изгубљене приходе те земље. Додеканез остаде привремено у поседу Италије. (Италија је 1919 уступила Грчкој острва Додеканеза сем Родоса.)

После анексионе жриве настојали су панслависти да створе споразум међу балканским хришћанским државама Ba поделу Турске по начелу народности. Предњачио је Хартгвиг (— 10/7 1914), од октобра 1909 руски посланик у Београду. Он је био душа Балканског савеза, целог низа савезних уговора и војних конвенција, које су од фебруара 1912 склопљене између (Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе. Рат у Триполису и унутрашњи немири у Турској давали су потицај балканским државама, да навале на Турску. При појави ратне опасности упутиле су Велије Оиле Турској и балканским држа-

= 55 = ж