Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

'GRH министар

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

вама. ноту од 8/10 1912 за одржање мира или бар зеаби5 «ио, НЕ Балканске државе нису веровале у искреност ноте и слогу Великих Сила. 8/10 објавила је Црна Гора, а 17/10 Србија; Бутарска и Грчка рат Турској. Срби победише код Куманова, освојише Стару СОрбију и Македонију и избише на море код Драча и северно. Прчка (на челу владе Крићанин Веницелос, од 1910) заузе (С0лун, у који уђоше и бугарске трупе, али доцније бише избачене. Шре објаве“ рата прогласи Крит сједињење с Грчком (14/10). После успеха код Јањине (6/8 1918) продреше Грци до Валоне и Берата. Бугари победише Турке код Кирк-Килиса (29 и 23/10), 'опседоше. Једрене и помоћу (Орба освојише та (26/3 1913). На Чаталџи и Галипољу разбише се бугарске навале. Аустрија, помогнута Италијом, одупрла се успешно претенсијама 'Србије, помогнуте Русијом, за јадранском обалом. Установљена. је самостална Албашија. Нови велики везир 'Вамил-паша (од! 30/10) замолио је Велике Оиле за посредовање и доби примирје (3/19 1919—/2 1913). Под претседништвом Сир Едварда Греја отворена.

је лондонска конференција за мир (16/19. -1912—30/5 1913) и склопљен је прелими-

нарни мир у Лондону, којим је Турска

· ограничена. до линије Енос—Мидија.

Орбија. је тражила компенсацију за Албанију и за свој војни рад, који је преко обавезе извршила, и предлагала је у уговору предвиђену арбитражу цара Николе. Ђугари мучки отворише други балкански рат, тежећи за целом Македонијом, али

их Орби потукоше на Брегалници. Руму-

ни продреше у Бугарску, а Турска, у којој су поново завладали Младотурци (Енвер-бег реорганизатор војске) заузе Једрене. Мраљ Фердинанд замоли посредовање краља Карола. Под вотетвом румунског министра претседника. Мајореска потписан је 10/8 1918 у Букурешту мит. Бугарпретседник ~ Радославов (19/7. 1913—16/6. 1918) узалуд се уздао У ревизију уговора од! стране Великих Сила. Бугарско-турски уговор би склопљен у Цариграду 29/10, грчко-турски 14/11 1913, српско-турски тек 9/8 1914. Турска, се ограничи у Европи на подручје од 19.000 км“, источно од Еноса-Чермена са Једреном. |“ .

После распада европске Турске по начелу народности долазила је на ред Аустрија. Нерешена национална питања у целој Европи сазрела су за решавања. Империјалистичне тежње Немачке и Аустприје изазвале су најважније државе света против себе. Убиство наследника преcroma Фрање ~ Фердинанда у ~ Сарајеву (28/6 1914) искористи Аустрија да објави Србији рат. То доведе до рата између Аустрије и ' Немачке с једне, и Сила Антанте с друге стране. Турска прогласи најпре неутралност. Доцније затвори мореузе, и 13/11 1914 прогласи“ свети рат (џихад)

против Антанте. Бугарска зарати на Србију 11/10 :1915. После јаког притиска и блокаде и абдикације краља Константина. (12/6 - 1917), огласи грчка влада (Веницелос) рат Бугарској и њеним савезницима. Акција Антанте против Турске управљена је била најпре против мореуза, да би“ се њиховим освојењем добила веза с Русијом. Ови покушаји флотом, а доцније и са искрцаним четама на Галипољском полуострву (1915 под Хамилтоном и Сарајом), разбише се о отпор Турака, предвођених од Немаца (Лиман фон Сандерс). Французи и Енглези повукоше трупе са Галипоља (крајем 1915 и између 8 и 9/1 1916) и концентрисаше акцију на солунском фронту. Покушај Турака крајем 1914 и почетком 1915 да продру до Суеског канала не успе. Енглези: су потисли са сирске и палестинске обале Турке m заузели Јерусалим (9/12 1917), а. после одлучних навала, у септембру и октобру 1918, и Дамаск и Алепо, а Французи Бејрут (октобра 1918).

Бољшевичка Русија одрекла ce заветних тежња за Цариградом и склопила је с Турском за ову углавном повољан мир у Брест-Литовску (3/3 1918). Ипак је Тугрска пред Антантом готово капитулирала. 30/10 1918 склопили су Турци примирје, којим су задржали углавном ' само | Анатолију. Савезници су посели Цариград 19/11 1918. Грци заузеше. у мају 1919 западну Тракију и вилајет и град Омирну, и држаху готово сва Јегејска острва. Тек 10/8 1920 наметну Антанта Турској мир у Севру, по коме је Турској у Европи остао Цариград, с једном уском зоном, и Мала Азија. Мореузи и Мраморно Море, с јед-· ном обалном зоном, бише неутрализовани и отворени за све трговачке и ратне бродове и зероплане за време мира и рата. Самосталне државе постадоше: Палестина и 'Мезопотамија под енглеским, · Сирија под француским протекторатом. Хеџас би признат као самостална краљевина, а Атрменија као независна држава. Турска се одрече суверенитета над Египтом и шризнаде над њим енглески: шротекторат. ШЏризната би анексија Кипра Енглеској. Турска признаде француски протектора над Мароком и Тунисом.

Севрски Мир не хтеде Турска ратификовали, У Грчкој би 'по смрти Александра (24/10 1920) повраћен на престо (3/12) Константин, | који настави – великогрчку освајачку шолитику у Малој Азији. ·

Турци националисти под Кемал-пашом образовали су посебну владу у Ангори, отворили конституанту (23/4 1920) и прогласили Устав (20/1 1991), против кога безуспешно покуша државни удар султан Мухамед ' МТ (1919—19929). Он би свргнут (28/10 1992). и укинуто султанско достојанство, а уведено републиканско уређење. Абдул Меџид ПШ (1922—1994) остаде само калифа, док и та част не би укинута (3/8 1994), а он и династија прогнани

O 4.