Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

из Турске. Грци су и даље тежили за, западном Анатолијом и изазвали су рат (почетком 1921), спочетка срећан за (се, али завршен страшним шоразом 1922. Не само војска нето и становништво грчко мораде избећи из Мале Азије пред покољима. Енглеска хтеде поново натурити Турској Севрски Мир, али заузимањем Француске и Италије састаде се конференција. у Муданији (3/10 1922), на којој би склопљен споразум (10/10). Турској би враћена источна Тражија до Марице с Једреном, а неутрална зона око мореуза. би сужена. Антанта изради на конференцији у Лозани (23/11 1922 до краја јануара 1993) дефинитиван уговор о миру, који је Турска одбила, али на поновној конференцији од 23/4 до 94/7 1923, у. Лозани склопљен је мир, О Краљевином ОХО потписан је уговор о миру у Ангори 28/10 1995.

Тако се решило источно питање по начелу народности: балкански хришћани образовали су слободне народне државе, Турској је остала на Ђалкану још Тражија источно од Марице с Цариградом и Једреном. Интереси Великих Сила измирени су неутрализацијом мореуза и поделом интересних сфера у Леванту.

Литература. Општа дела: Та question d'Orient om писаца: Еа. Driault (7 aa. 1917), Cahuet (1905), М. Choublier (9 man. 1899), 5оге! (3 изд. 1902, срп. превод. 1899), С. В. СећђЛезсо (1904); Е. ВашЂегре, Geschichte der orient, Angelegenheiфеп (1892); Jacques Ancel, Manuel Historique de la Question d'Orient 1792—1923 — (1923), Историје Typcke: Geschichte des озтап, Вејсћез од писаца; Ј, у, НаштегРигребаП (10, св. 1827—11835, 2 изд. 4 св. 1834—1836), J, VW, Zinkeisen (7 cB. 1840 до 1860), М. Јогва (5 св. 1908—1913); Histoire де ја Тигаше од писаца: А, де la Јопашеге, У, Еећпи (1909), Everlay-Chirol (egглески 1923); К. В. v, Sax, Geschichte des Масћуегја е дег Тигкеј (9 изд. 1913).

Збирке диплом. аката: Плаве, жуте и т. д. књиге; Зфафе рарегз; Das Staatsarchiv; Recueil des traites de la Porte ottomane, publ, par Baron Testa (8 GB. 1864—1894):; Recueceil d' actes internationaux de lempire ottoman par G, ef, Noradounghian (4 св. 1897—1904); Опште збирке уговора: 1. Ри Мол, 0, Е, де Магфелз; Збирке руских уговора: Е, де Маг-

фелз, Јузефовић; Аустриски уговори: L,,

Neumann et Је РЈазоп (24 108.), А. РиБгат,

Шриручници и специјалне збирке: Е, VW. Ghillany, Diplomatisches Handbuch (1855); K, Strupp, Documents ,.. (2 изд. 5 CB..1923); Jasmund, Alktenstucke zur orient,. Frage {1855); Lepsius, Bartholdy; Thimme, Die grosse Politik 1871 до 1914 (велика серија немачких служб. аката), 1922 и даље; Petrescu-Sturdza, Actes et documents.., de la КевепеганНоп de la Roumanie (9 cB. 1888—1901),

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

Библиографије: . В. Јовановић, Енгл. библиогр. о Источном питању (Опоменик (0. К. /А., 48, 1908); Вепвезси, Езза1 д'ипе понсе ЂфКовг, (1897), ј

Мемоари и писма: Ргокезећ-Овел, Zur Geschichte der orientalischen Frage; Вијеје von Gentz (1877); M. Thouvenel, Trois annćes de la Question d'Orlent 1856 bis 1859 (1897); Pages de l'histoire (1903); IL A. v, Hiibner, Neun Jahre der Епппегипбеп.,., 1850—1859 (1904); Мемоари проте Матије Ненадовића, 1856 (1893) и Историја српског устанка _ Лазара АрсенијевићаБаталаке, 1 (1898), Ш (1899); Ј. Ристић, Спољашњи одношаји Србије, 1—Ш (1884, 1585, 1887, историја и мемоари); Ј. Грујић, Записи, 1—Ш (1922—1928); Мемоари, писма, биографије: Бизмарка, Конрада Хецендорфа, Голц-паше, лорда. Греја, Бјукенена, Палеолога, Извољског, Вите-а, цара Виљема IH, Николе ПШ, Стида, Ђолитија, Чед. Мијатовића (енглески 1917) и T. JL, и ТУ до

ОСпецијална дела и расправе: От. Новаковић, Орби и Турци 14 и 15 века (1893); Турско царство пред српски устанак (1906); Ј. Радонић, Западна Европа и балкански народи према Турцима у шрвој половини 15 века (1905); Гроф Ђорђе Бранковић (1911); К. Јиречек, Историја Бугара (1876); Историја Орба (1911, 4, 1929—1993); От. Станојевић, Историја ершпског народа (1908, 1910, 19926); Ј. Ристић, Дипломатска историја Орбије, I—IL (1896, 1898); H. Попов, ponja: m Русија (1870, руски 1869); ЈЛ. Ранке, Орбија и Турска, (1879); 8. Ђорђевић, Европа! и Румунија (1911); Црна Гора и Русија (1914); Црна Гора и Аустрија у 18 веку (1912); Црна Гора и Аустрија 1814—1894 (1924); Ј. Toмића, М. Драговића, Л. Томановића, и друтих радови из историје Црне Горе, Драг. М. Џавловића, из историје Орба и покрета, у Турској, М. Гавриловића, М. Вукићевиha, C. Јовановића, НЕ. Попова, От. Новаковића, Б. Калаја и других из историје Срба; С. Jakschitch, La Russie et la Porte ottomane de 1825—1827 (cem. ga Rev, hist, 1906 (1906); L'Europe et la rćsurrection de la Serbie 1804—1834 (1907, 1917/2); Biaj. Ћоровић, „Лука Вукаловић · (1923); H, Uebersberger, Russlands _ Orientpolitik (1883); A. Beer, Die orient, Polit, Oesterr, (1883); О. Житгаров, Рускаја политика. в_восточном вопросје (руски 1896); T, G, Djuvara, Cent projets de partage de la Тигаше , (1914); | (Гопити), Etude diplom, sur la виегге де Crimće; Ch. Fr, Wurm, Dipl. Geschichte der orient, Frage (1858), A, Fournier, Wie wir zu Bosnien kamen? (1909); . Отојан Бошковић, La mission du peuple serbe dans la Question d'Orient (1886); Ј. TInmjah, Agekenja Босне m Xepцеговине и српски шроблем (1908); От. Новаковић, Најновија балканска . криза и српско , питање. (1910); Марковић, Србија. на, Истоку (1899/2, целокупна дела, VI;

= 85