Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИН

Поља, у Крупачком Пољу, извире речица, Моштаница, која донекле тече на југоисток, затим на југ-југовапад, а на јужној ивици Н. П. скрене на исток и улије се у Зету. Са истока улази у Н. П. река Грачаница, која 95 км источно од Никшића почне тећи на југ, % у Зету утиче око 39 км западно од понора. То се догађа. само при кишној периоди, иначе је цело корито Грачанице у Н. П. суво.

Поред поделе на Горње и Доње Поље, у народу и мањи делови Н. П. имају засебна. имена. Између Сушице и Брезовице је Горње Поље, у ужем значењу, на изворишном делу Моштанице Крупачко Поље, североисточно од Главице Рудопоље, западно од ње Капино ШЏоље, југоисточно од Главице Кличево Поље, југоисточно OJ овог поља Оливље, а југозападно Пријесно.

Уколико је познато, клима Н. П. доста. је блага. По посматрањима у Никшићу (650 м) и редуцирањем тих вредности на, периоду 1851—1900, средња. годишња. температура је 10:67 просечна температура, јануара 0:4%, априла, 9'7%, јула 92:0% Ооктобра 11:5% а годишње колебање је 21:60 G. Зиме су у Н. П. прилично благе, због релативне близине мора, од кога је оно удаљено око 50 км. Лета су мање врела, него на великој зетској равнини или у североисточним крајевима наше државе. Јесен је скоро за 929 топлија од пролећа, а амплитуда знатно мања но што је у јужнијим македонским котлинама. – Највиша. опажена температура у Никшићу је 32:29, најнижа, —10:0%,. што одговара апсолутном колебању од 42:29 (0. Облачност је у Никшићу мања него у континенталнијим крајевима. У средњој тодишњој вредности је 47, са максимумом од 5:6 у пролећу, % минимумом у лету (3'6). Атмосферских талота је у Н. Џ. врло много, око 2.500 мм годишње. Годишња подела одговара модифицираном медитеранском типу, каква је на Јадранском Приморју: максимум у новембру (359 мм) и марту (250 мм), а минимум у јулу (45 мм). Разлика, између најкишовитијег и најсувљег месеца врло је велика, јер у новембру падне око 8 пута више кише но у јулу.

Н. П. је једно од најплоднијих поља у Црној Гори, и густо је насељено. У приближно 9.670 домова живи 12.500 становника, што одговара густини од 260 на 1 км“. Економско средиште је Никшић, варош око средине поља, са 959 домова и 3.479 становника. Џоред њега, има 8 насеља, са више од 500 становника: Овринићи (218 домова, 1.056. становника), Кочани (294, 995), Отрашевина. (150, 937), Растовац (120, 720), Горње Поље (106, 606), Слибовац (80, 520), Штедим (116, 517) и Милочани (09, 502). Мања су насеља: Бршно, Риђани, Рубежа, Кличево, Клачина, са 450 до! 320 становника, а. осталих неколико насеља имају 290 до 150 становника. — Кров Н. П. воде неколико путева: друм Подгорица Данилов Град—Никшић—Шавник, колеки

пут Рисан и Херцег Нови—ПољковацТрубјело— Никшић —Ливеровићи—Моракова, и друм Никшић—Манастир Острог. Литература: П. Ровински, Черноторија, (1, 1888); К. Наззеге, Веигабе 2иг physischen Geographie von Montenegro, mit besonderer Berucksichtigung des Karstes (Pet. Mitt., Erg. HE 115, 1895); V, Conrad, Beitrage zu einer Klimatographie der Balkanlander [{Sitzungsber, d. Akad, d. 155, Wien, 130, 1921), П. Вујевић.

НИН (средњевековно латински и талијански Хопа), варошица у северној Далмацији, у Оплитској Области, срезу винковачком, од Задра 15 км (правац) к северу. Лежи у затоци Јадранскога Мора, што од севера продире у копно на острвцу, које је све до 1346 било полуострвце. док није прекопана превлака. Острвце је налик на елипсу, чија је главна ос подневним правцем 570 м. а од запада. к истоку 418 м дуга. Средину острвца чини нешто узвишена, од југозапада к североистоку протегнута, хрптеница, која са обе побочне стране лагано слази до мора. К варошици се данас прелази преко два моста. Јужним доњим мостом, који се у исправама зове Кнегињин мост, долази задарска цеста на доња врата те се разтрањује на 3 улице. Главна улица пресеца јужни део варошице па доспева на источни торњи мост, који је везује с копном према Грбама. И ту су горња врата из млетачког доба. Средња улица иде до средине места (до црквице Св. Миховила), па завијајући према југу доспева ка великој кандиској кули или Бановцу. Северна улица тече од доњих врата на северни крај острвца, где је мала кандиска кула. Западна врата и пристанак лађа штити Каштел. Средња пољана варошице зове се Краљевац.

Варошица је опкољена зидовима, који су се делимице још високо одржали, те ивиче елиптични облик острвца. Из скупа варошких зграда истиче се звоник наджупске цркве. НД. је сада већим делом развалина, пошто су га Млечићи на почетку кандискога рата бомбардовали и взапалили, да се не би у њему Турци угнездили. После је додуше обновљен, али процвао није никада више. У ПН. се уз новије зграде могу распознати римске зграде (наслућују се терме, амфитеатар, аугустеум са више царских кипова, сада 0:25 до 190 м под површином), што су подлога. средњевековним зградама, од којих су најзнатније: кнежевски двор Џалачина с приграђеном чувеном црквицом (Св. Крижа, баптистериј кнеза Вишеслава, бискупска. црква (Ов. Авела, сада“ посве прерађена. наджупска. црква, капела (Ов. Марцеле, чији је моћник ремек-дело средњевековне уметности и др. Та се капела од 1674 зове Блажене Дјевице од Зечева, јер је у њој кип Дјевичин, за који је везана. најзнатнија црквено-народна слава у Н. кад се кип. на просни понедељак, пре-

__ Ro еу