Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

носи на полуострвце Зечево према острву Пагу и оданде натраг у Н. Црквица. Св. Крижа (тек се у 15 веку спомиње под тим именом) постала је здружењем трију, првобитно посебних, базилика, од којих средња носи карактеристично кубе. Она припада скупу далматинских градња централног распореда и плетене орнаментике. На надвратнику цркве има натпис, најстарији у хрватској историји, који казује, да ју је саградио жупан Годеслав, ваљда око 800. У Годесављеву је натпису франко-талска азбука, уведена од франачких мисионара, са којима је дошао и култ франачких светаца у Н., где је столна црква била посвећена Ов. Азелу, 06недиктински самостан (Ов. Амброзију, а калуђерички Св. Марцели. Под франачким утицајем је грађена вероватно и црква Св. Крижа у Н., који се тада налазио и у подитичкој зависности франачкој. Како је црква била преграђена уз кнежев (после

краљев) двор, позната је и под именом“

дворске капеле. Годесављева заклада. најстарија је позната задужбина из доба хрватских владара. Данас је у њој Музеј старина, а она сама његов је највреднији споменик. Имање Ов. Крижа, било је врло велико. Велики њени поседи били су потлавито међу БВреима и ПЏољицима, и у Привлаци (и данас се зову Крижина). И околина Н. има знатних споменика. К југу је црква СОв. Николе у Прахуљама, за дужбина (1042) бана, Степана и банице Марије, а к западу брдашце Обровица (38 м), са споменом још старије задужбине (1029) Јеленице, сестре бана Годемира.

Н. је био већ у римско доба знатно насеље (Енона), једно од 12 главних места у Либурнији. Тамо се нашла и некропола, из железног халштатског и налазак из неолитског доба. У хрватској историји Н. припада одлично место. У Н. је седео око 800 први познати крштени хрватски кнез Вишеслав. У његово је време пресвитер Иван израдио мраморну крстионицу (од 1746 у градском Музеју у Венецији). Тада је“ некако и жупан Годеслав саградио цркву Ов. Крижа, и у њој себи спремио троб. У првој половини 9 века основана је у Н. бискупија, која је испрва била подвргнута оглајскоме патријарху (у Чедаду), а вршила је паству над читавом далматинско-хрватском кнежевином, док није укинута по закључку сплитекога сабора 928. Од старохрватских налаза Н. истиче се 35 м дуги натпис с олтарске небнице цркве Ов. Амброзија, обележен владањем кнеза Бранимира, (879—899). Међу 11 жупанија у Хрватској око половине 10 века цар Константин УП помиње и жупанију нинску, са градом Н. У тој је жупанији становало племе Јамометића, које се бројало међу 12 главних старохрватских племена. У 11 веку често су 60равили у Н. хрватски краљеви, нарочито Петар Кресимир ТУ. 1062 био је он ту са. својим двором; уза њ се спомиње и нин-

НИН

ски жупан Адамац (1069, 1070 и 1072). За његова владања обновљена. је 1075 с ограниченим подручјем, нинска бискупија, а. за Звонимирова владања држао се у Нину (1080) црквени сабор. У 12 веку запремала је нинска бискупија, жупаније нинску и лучку и половину жупаније личке. По изумрћу хрватских народних владара, Н. се покоравао (изузевши 1168 до 1180) угарско-хрватским краљевима и Млечићима. У нинској Палачини отседали су кадшто угарско-хрватски краљеви, кад би силазили у приморје, те држали државне саборе. Жива је још успомена на боравак. краљице Марије у Н. (1387) као и на државни сабор 1396. Од 1420 Н. је био задуго у власти Венеције. У 16 и 17 веку често је узнемираван од Турака, због којих су га, да се у њему не учврсте, палили и Млечићи и домаћи житељи. Од пропасти Венеције (1797) Н. је историја. заједничка с осталом северном Далмацијом.

Ca литерарног и историско-јуридичког гледишта занимљив је СОтатут Лиге котара нинскога (23/11 1103), који би имао бити најстарији досад познати хрватски статут и кодекс народног права, писан хрватским језиком, јамачно тлатољицом. Отатут има 80 чланова. Већина њих одређује казне за разне прекршаје и злочине.

Н., који је за свога цветања имао 16 цркава и много становника, данас је варошица са само 700 становника, пуна, развалина, сведока негдашње славе. Седиште је општине (13.390 становника) и римокатоличке жупе: паробродска, је станица обалне пловидбе; има царинарницу, пучку школу, пошту и сеоску блалајну.

У нездравој околини Н. изведене су 1903—1909 асанационе радње. Тада је донекле измештен и поток Рјечина.

Литература: Л. Јелић, Споменици града Нина (Вјесник Хрватскога Археолошкота Друштва н. с., 4—6, 1900—1909):; Л. Јелић, Хрватски споменици нинскога подручја из доба хрватских народних владара, 1, Дворска капела CB. Крижа у Нину (Дела Југославенске Академије, 19, 1911); М. Васић, Црква Ов. Крста у Нину (Булићев Зборник, 1924, 449); Л. Јелић, У Нину на Госпу од Зечева, (ОСпомен-цвијеће; Матица. Хрватска, 1900, 685); П. Карлић, Статут Лиге котара нинскога (Вјесник Хрватскога. Археолошкога Друштва н. с. 19, 1912, 987); Ф. Шишић, Повијест то вата у вријеме народних владара, (1995); В. Клаић, Опис земаља у којих обитавају Хрвати (П, 1881, 34).

Ј. Модеститн.

На месту данашњег Н. постојало је једно насеље већ у преисториско доба. Из тога времена, особито из ранијег гвозденог периода (халштат), има Музеј Ов. Доната у Задру извесну збирку предмета, (поред осталог, накит од бронзе и ћилибара, нађен у преисториском гробљу код 120. римско доба ту је била, варош Енона,

Ut 0 =>