Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИНИЋ

(Аепопа). Од ње су се очували остатци традских зидова, водовода и једнот храма, који се налазио у центру данашњег Н. Римске старине, нађене у Н. (особито лепа збирка стакла, која се чува у задарском Музеју), сведоче о благостању Еноне у првим вековима римског царства. И. В.

НИНИЋ СЕРГИЈЕ-ШАНРАН, синђел и црквени писац (15/2 1860, Ловра, Чепељско Острво — 4/9 1893, манастир Хопово, (Срем). Гимназију је свршио у Карловдима и Будимпешти и био је учитељ, затим се оженио и свршио богословију у Карловцима. Кад му је жена умрла замонашио се у манастиру Бездину (1888). Неко време био је администратор парохије у Араду и капелан у Темишвару, затим консисторијални бележник у Новом Саду и уредник Српског Сиона (1892 и 1893). 1893 постављен је за управника новоосноване монашке школе у Хопову, али је ускоро после тога умро. Писао је много чланака по разним црквеним часописима, већином литургиског и етичког садржаја. ДЕ

НИНКОВИЋ ДУШАН (1858, Нови Сад — 1912. Крагујевац). Учио је кантоналну школу (реалку) и Политехнику у Цириху (завршио је 1880). Радио је на железницама у Француској 1882—1885, па као друштвени инжињер на железницама у Орбији. 1885—1886 био је општински инжињер у Омедереву, 1886—1889 опет код друштва за експлоатацију железница У Србији. Затим је прешао у државну службу до 1894: тада је прешао у самоуправну службу округа ваљевског, а 1895—1897 био је инжињер Министарства Војног у Обилићеву, где је пројектовао и подигао преко 50 разних зграда, а потом је био инжињер Војно-техничког завода у Крагујевцу. 1904 је изабран за шефа одсека за канализацију трађевинског одељка (беотрадске општине, где је израдио пројекат за канализацију Београда, по коме је она и изведена. То је у исто време и највеће Н. дело. Из београдске општине отишао је за инжињера Министарства Грађевина, а. 1909 постао је инжињер крагујевачке општине, тде је извршио много радова. Н. је пројектовао и канализацију за 'Темишвар, а београдска канализација оцењена, је као првокласни рад те врсте од признатих стручњака. Н. је био врло јаке техничке спреме и великог знања.

НИНКОВИЋ ПЕТАР (8/4 1820, Буковац, Срем — 30/6 1887. Београд). Гимназију је свршио у Сремским Карловцима, философију у Сегедину, а богословију у Карловцима. После тога био је адјункт при комисији земљишних књига у Руми, затим професор и заступник директора у новосадској тимназији (1959—1865). Jloшавши у сукоб с патронатом због отпора, на наредбу о професорском испиту, и што

је уређивао политичке новине, Н. је 1865 престао бити професор и живео је касније у Модошу, у Банату, бавећи се економијом. Пошто му је имање пропало, дошао је у Београд, где је бедно живео и умро у болници. — Н. је био противник Вуков. Написао је: Орпску Граматику (1848 и 1856), Мали српски буквар (1855). Уређивао је клерикални политички лист Србобран (1861—1867), помагао је Хаџићу-Светићу, када је овај покренуо часопис Огледало Српеко. Даничић је написао броширу Господину Петру Нинковићу (1856). ЈИ. ПГ.

НИНСКА БИСКУПИЈА основана. је, према најновијим истраживањима, почетком 9 века. Њени бискупи били су бискупи целога хрватског народа. Они су потпа| дали под оглајскога патријарха, а не под

сплитског надбискупа. Оплитски их је

надбискуп са осталим далматинским дла„тинским бискупима. трпео, док су се далматински латински бискупи покоравали цариградскоме патријарху. Али чим су латински бискупи у Далмацији ступили

(923) у заједницу с папом, настало је трвење између сплитског надбискупа Ивана и нинског бискупа Грегорија, због јурисдикције над Хрватима. Борба се особито водила на саборима у Сплиту (925 и 998), а свршила се победом сплитског надбискупа. У то је време нинска бискупија укинута, али је половином 11 века опет успостављена. После обнове нински бискупи су имали јурисдикцију над ограниченим делом хрватског народа, а били су подложни сплитским надбискупима. —

1828, за време реорганизовања католичке цркве у Далмацији, Н. Ђ. се ујединила са задарском. Уз столну цркву у Нину, а доцније у самој столној цркви, чувала се до 1746 кретионица хрватскога кнеза

Вишеслава, грађена око 800. 1746 Млечани су је пренели у Млетке. У Нину се сачувала некадања хрватска дворска капела Св. Крижа, можда по своме постању најстарији хрватски грађевински споменик (758—800). Капелу је, према натпису, саградио нински жупан Годеслав, најстарији по имену познати хрватски поглавар. Литература: КЕаглан, Шупнсишт Saсгит, 1У; Кржанић - Барач, У колиевци хрватске – повјеснице (1907); JI. Јелић, Дворска капела Св. Крижа у Нину (1911); Ф. Шишић, Приручник, 1 (1914); Перојевић, Нински бискуп Теодизије (Т прилог Вјеснику за Археологију и Историју Далматинску, 1999). Ј. Јеленић.

НИНЧИЋ АРОН (20/9 1845, Стара Кањижа — 9/5 1906, Београд). ОСвршио је Велику Школу у Београду. Пошто је неко време био адвокат у Београду и Јагодини, постао је прво члан Апелационог, па онда Касационога Суда у Београду. Био је један од првих чланова напредне странке (1881). Био је министар Шравде у на-

—. 90. —