Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИХАГ Д. то

слободно врати у свој манастир. Али, њему се није мировало. Он је пискарао на све стране против званичне цркве, па и против Кантакузина. Тада та је Кантакузин ставио под надзор, који је престао тек са падом тога владаоца (1354). Дочепавши се поново слободе, Н. је, и под царем Јованом У ШПалеологом, продужио борбу за своје богословско становиште, али опет бесплодно. Преживео је свог противника Џаламу (1359), но свакако не дуго. -

Од многобројних и разноврсних Н. списа, остала нам је и његова велика Историја Византије 1204—1359, спочетка кратка, а у доба самог писца врло опширна, нарочито у партијама о »исихазму«. Уз Кантакузинову Историју, то је врло знатан извор и о Србији, особито за време Милутина, Дечанског, Душана и. Уроша. Ту се прича о Милутиновим освајањима, на византиски рачун, о његовој женидби Симонидом, о његовим везама са Византијом, о женидби Стевана Дечанског Маријом Палеологином, о Н. путовању с осталим византиским посланицима у Србију (при чему нам се дају врло важни етнографески податци и о македонским СОловенима, кроз чије су крајеве посланици прошли), затим о Душану, и о његовим освајањима y Византији за време савеза с Кантакузином, па и после тога, о првим сукобима Орба с Турцима за Душана, о приликама у Србији после Душана и т. JL

Д. Анастасијевић.

НИХАГ Д. Д. за Индустрију и Трговину Дрва, Загреб. Основано је као акционагрско друштво 1909, са капиталом од 150.000 круна, који је постепено повишиван до 16,000.000. динара. Има стругаре у Дугом Селу. с 4 гатера, 470 НР, у Цабуни и у Гарешници. Има 60 чиновника и 1.500 радника. Израђује тврдо дрво. С JJ.

НИЧИЋ ЂОРЂЕ (ХАЏИ-НИЧИЋ), профевор и директор гимназије (11/11 1856, Неготин — 14/10 1920, Зајечар). Учио је гимназију у Неготину, природно-математички одсек Велике Школе у Београду и три тодине Политехнику у Минхену. Од 1881 био је предавач, затим директор врањске гимназије. 1890—1898 био је директор пиротске гимназије, па, потом професор и директор у Зајечару, а 1898 директор у Врањи. Био је школски надзорник у округу тимочком. Џенсионисан је 1919. У српеко-бутарском рату 1885 био је блатајник инжињерије Моравске дивизије. Н. је био врло скроман, али марљив, савестан и истрајан радник. Написао је неколико прилога за флору (Орбије, међу којима се обимом истиче Грађа за флору околине Врање (1894). Шисао је и друге ствари као: Биљанида, Развиће и савремено стање математике у природној историји и о Васпитању у средњим школама.

ИХ.

НИШЏЕ, планински масив у Македонији, на граници наше државе са Грчком. То је једна од најлепших планина у Македонији. Пружа се од јужног краја, Ђитољско-Прилеплске Котлине и Сари Ђола на западу, до Коњске и Големе Реке на истоку, правцем запад -југозанад исток североисток. Највише масе и врхови Н. састављени су од микашиста и гранита, гдегде и од слојева тнајса. На северу и зашаду од Н. избиле су дуж раседа младе еруптивне стене, трахити. Из њих вире кршеви од шкриљастих кречњака, који су услед контакта местимице знатно метаморфисани. Н. је превојем на извориштима БЂелашнице, притоке Црне Реке, и Пороја, изворишног потока Могленице, подељен на два дела: на западу је Н. у ужем смислу, на истоку Кожуф. На првом је кулминантна стена Кајмакчалан, од које се на обе стране планински врхови снижавају. Од југозапада према североистоку највиши висови су: Прш-Чуги 1.146 M, Рогаш 1.348 м, Шипково 1.418 м, Сталков Гроб 1.876 м, Сталков Зуб 2.227 м, Кајмакчалан 2.521 м, Ниџе (или Флока) 2.362 м, Бело Гротло 2.150 м, Сокол 1.822 м, Добро Поље 1.877 м, Кривички Камен 1.842 м, Камила 1.561 м, Козјак 1.814 м. — По својој вегетацији Н. је најлепша планина у јужној Македонији. Шумски комплекси су великог пространства, али им је састав неједнак. Карактеристична шумска дрвета. су: храст, буква, јела и три врсте бора: бели бор, црни бор и молика, од којих је само први елемент средњеевропске флоре, а трећег има једино на овој планини, Перистеру и Родопима. Изнад шумског појаса издиже се суватски појас само по врховима Кајмакчалана, Н. и Козјака. На Добром Пољу налази се и једна. тресава, али је цела на грчкој страни.

Литература: Ј. Цвијић, Основи за. географију и геологију Македоније и (Старе Србије (1, 1906, 320—399): Н. Кошанин, Биљни покривач планина западне и јужне Македоније (Гласник Географског Друштва, 6, 1921, 71—74).

П. Вујевић.

НИШ, варош у Србији (главно место Нишке Области). Има 96.096 становника. На реци је Нишави, у Нишком Пољу. Важна, је саобраћајна раскреница (железнице Ниш—СОкопље—Оолун, Ниш—Цариброд — Софија — Цариград, Ниш—Књажевац—Зајечар). После Београда најважнији је саобраћајни чвор Србије. Трговачко је и привредно средиште јужног дела северне Србије. Седиште је жупана, команданта дивизије и епархиско седиште. Има две гимназије, првостепени и градски суд, казнени завод.

У византиско доба Н. је био један од главних трговачких градова и једна од четири оружнице у Илирику. За Константина Великог био је лепа и велика ва-