Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

рош. За време сеобе народа порушен је, а за владе Јустинијана Великог и доцнијих византиских владара подизан је и улепшаван. У 11 и 12 веку П. је био леп, насељен и врло богат град. Ту је 1189 Немања дочекао Фридриха Барбаросу. У српским рукама, био је до 1386, када су га заузели Турци. У 16 веку Н. је био »опаJO место«, у 17 веку изгледа да се мало подигао. У 18 веку напредовао је осетно.

Ђио је увек раскрсница важних друмова. |

Литература: К. Костић, Трговачки центри и друмови; Ердељановић и Николић, Трговачки центри и путеви.

А. И

НИШАВА, река у Орбији, десна притока Јужне Мораве. Н. извире у Бугарској, на западном - северозападном подножју Големог Чепана, северозападно од Сливнице и Софије, углавном тече према северозападу. У нашу државу Н. улази око 5 км узводно од Цариброда, до Жељуше . тече према западу - северозападу, одатле у вијугавом току на север-северозапад, а од Крупца на северозапад. Од Пирота се долина Н. сузи. Н. делом протиче кроз клисуру између планине Белаве и Голаша, а пред ушћем Темске Реке учини врло велику окуку и управи свој ток на запад. Код Беле Џаланке Н. поново промени правац и почне тећи ка северозападу, пробијајући се кроз околне стене у врло уском кориту. Нарочито је долина. Н. сужена у Сићевачкој Клисури, између села Сићева и Просека, одакле река JIOGне тећи на запад, а у близини ушћа на северозапад, врло вијугавим током. У Мораву се Н. улије око 1 км северозападно од села Трупале. Уз Н. се подигло неколико већих места: Цариброд, Крупац, Пиpor, Клисура, Бела Џаланка, Сићево и Ниш. — Важније притоке Н. са леве стране су: Лукавица, Суковска, Црвена Река, Џасјача, и Кутинска, а са десне: Темштица. Дужина Н. тока у границама наше државе je 1426 KM, а површина слива 3.004:7. км“. При средњем најнижем водостају Н. располаже хидрауличком снагом од 36.500 НР. : |J

НИШКА АКЦИОНАРСНА ШТЕДИОНИЦА. Основана, је 1885. Централа је Ниш. Капитал је 2,000.000. Фондови 235.946, улози 2,947.611, повериоци 98.211, менице 1,795.047, зајмови на залоге 179.192. дужници 421.177, непокретности 71.047. индустриска предузећа (предионица памука и млин) 2,747.399, вредећи пашири 100.921, добит 143.098 Дин. Дивиденда 10%. Шредседник. је 'Ђ. Јовановић, директор Милан (О. Николић. HL. IG.

НИШКА БАЊА, 10 км од Ниша. Извор је радиоактивне воде 36" (0. 4:69 МЕ, Лечи: реуматизам, неуралтију, ране. Државна. је бања. ЈЕ,

НИШКА ЕПАРХИЈА, православна. прквена област. Обухвата крајеве око Ниша

НИШКА ЕПАРХИЈА

и Пирота, Крушевца, Топлице и Врање. У прва хришћанска времена Н. Е. је са епархијама: ремезијанском (бело - паланачком), пауталијанском (ћустендилском) и сердичком (софиском) сачињавала – сердичку митрополију, која је, као и све остале митрополије на западном делу Балканског Полуострва, потпадала под врховну црквену власт римскога папе, све до 732. Из тога времена познато је пет нишких епископа: Гавденције, који је 343 учествовао на чувеном помесном сабору у Сердики (Оофији), Боноз, који је 391 осуђен ради неправославног учења о Мајци Божјој, Маркијан, који је бко 410 тонио нишко свештенство, рукоположено од Боноза, Гајан, који је 515 од монофисита, као ревностан поборник православља, заточен у Цариграду, где је и умро, и најзад Пројект, који је 553 био на петом васељенском сабору у Цариграду. - :

За време сеобе народа у 6 и 7 веку пропала је и Н. КЕ. као и многе друге епархије на Балканском Полуострву, али је обновљена, чим је почело успевали покрштавање Оловена. Од 10—13 века Ц. Е. је била, углавном, у саставу охридске архиепископије. По хрисовуљи – византиског цара Василија П од 1018 Н. Е. обухватала. је, поред Ниша, крајеве Мокро (око Беле Паланке), Коблос (око Прокупља и Копријана), Топлицу и Овелиговос (данашњи Сврљиг). Н. Е. је убрајана у првих десет најугледнијих епископија и имала је права на 40 клирика и 40 парика (кметова). — Крајем 12 и почетком 13 века Ниш је чешће прелазио из византиских у мађарске, српске и бугарске руке. 1204, када су Латини заузели Цариград, Ниш је био у бугарским рукама и Н. НЕ. ушла је у састав обновљене бугарске архиелископије у Трнову, те је њен епископ Кирик, са још неколико других епископа тјновеке архиепископије 1204 тражио шалиум од римскога папе. Када је организована жичка архиепископија (1219) Ниш је био под бугарском влашћу, и Ов. Сава је основао за крајеве Н. Е. под српском влашћу посебну епископију, са седиштем у манастиру Св. Николе у Топлици, али су ускоро после тога и остали крајеви У. Е. потпали под српску власт и ушли у састав жичке и потоње пећске архиепископије и патријаршије. Из тога времена, познат је само један епископ нишки, Никодим (1279).

За турско време |H. H. je делила судбину осталих српских епархија. Неко време називана је она и лесковачком. Познат је из тога доба (1680—1692) епископ Рувим, који се писао епископ Нишу и ЈЛесковцу. У 18 веку спојена је Н. НЕ. са старом топличком и белоцркванском епархијом, те су се њихови епископи писали: белоцрквански и нишки. Такови су били: Јоанићије (око 1712), Георгије Поповић, који