Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИШКА ОБЛАСТ

је 1737 избегао са патријархом Арсенијем ТУ. Јовановићем и умро 1745 као епископ темишварски, и Гаврило (око 1766). Из 19 века познати су ови нишки епископи: Макарије, Мелетије (1821), Венедикт Данило, Јосиф, Григорије (1837—1842), ЂВенедикт П (1842—1845), Никифор, Јанићије (1956—1858), Стеван Ковачевић (1862), Калиник (1869), Виктор (1871—1881). Виктор је био егзархиски бугарски епископ, те је присаједињењем нишког, пиротског, врањског и топличког округа Орбији 1/2 1879 ушао у састав београдске митрополије. Њетови наследници на Н. КЕ. столици били су: Нестор Поповић (1883—1884), Димитрије Павловић (1887—1889), Јероним Јовановић (1889—1894), Инокентије Павловић (1894—1898), Никанор Ружичић (1898 до 1919) и данашњи епископ Доситеј Baсић (од 19/5 1913).

Н. Е. има 972 свештеника у 5 окружних протопресвитерата (нишки, пиротски, топлички, врањски и крушевачки) и 13 намесништва (алексиначко, белопаланачко, лужничко, косаничко, лесковачко, масуричко, власотиначко, пољаничко, јабланичко, босиљградско, ражанско, жупеко и царибродско), 25 калуђера у 19 манастира (Вета, Високо - Ржаљ, Горњо -Жупско, Горњо - Матејевац, Дивљанско, Изатовац, Липовац, Лепчињ, Наупара, Погановско, Планиница, Св. Петка, Сићево, Ов. Роман, Просек, Омилово, Стрмац, Суково и Темска) и 291 парохију, са 320 цркава и капела. Најзад, Н. HM. je многољуднија од свих епархија у српској патријаршији. Она има 809.912 душа (по црквеном попису од 1994). Р. Грујић.

НИШКА ОБЛАСТ. Површина је 7.269:3 км“. Становника. има 4992.273. Густина насељености је: 58 становника на км“. Главно је место Ниш. Обухвата сливове Моравице, Нишаве, Власине и део Јужне Мораве. У Н. 0. улазе мање засебне целине: Висок, Оврљиг, Заплање, Лужница и Голак. Планинска је и висока област, изузев западних делова око Јужне Мораве и поред Нишаве. Нагнута је на запад и северозапад. Важније реке су: Јужна Морава, Нишава, Власина, Моравица, Ветерница, Јабланица и Пуста Река. Поред њих су плодна поља: Лесковачко, Власотиначко, Нишко, Алексиначко, Широтско, Белопаланачко и Царибродско. Лековите су воде: Соко Бања и Нишка Бања. Занимање становништва. је: земљорадња, и сточарство. У околини Пирота претежно се баве сточарством. Производе сир качкаваљ. Поред Мораве се баве више повртарством (гаје: паприку, лук, купус, 60стан). У Пироту се израђују познати и јако цењени пиротски ћилими, јер је околина сточарски крај (нарочито овце са одличном вуном). Носе одело од белога сукна. Развијена је домаћа радиност; чувени су ткачи, грнчари, мутавџије, зидари

и баштовани. Особито се таји конопља, због ужарије. Најбољи су зидари из Црне Траве. Због богатства у сировинама, (вуна, конопља и др., развијена је индустрија. Ниш, „Лесковац, Пирот и Алексинац развијају се у јача индустриска места. Из Н. 0: нарочито из сиромашнијих крајева, становништво иде у печалбу. Главнији рудници су: Јелашница, Алексиначки Рудник, Рупље. Саобраћај је развијен. Осим друмова јако је развијена железничка мрежа, са главним чвором у Нишу. Ниш је раскреница, одакле се разилазе. пруге за Окопље—Солун, за Софију—Цариград, за Књажевац—Зајечар и за Лапово—Београд. Поред Ниша тглавнија су места: Лесковац, Пирот, Алексинац, 3атим варошице: Соко Бања, Власотинце, Бела Паланка, Цариброд и др. Б. Дробњаковић.

НИШКА — ТРГОВАЧКО - ИНДУСТРИСКА БАНКА. (Основана је 1928. Централа је Ниш. Капитал је 3,000.000. Улог 9,827.791, менице 1,267.374. непокретности 1,600.000, дужници 2,515.985, хартије од вредности 114.936, добит 180.643 Дин. Дивиденда 5%. Председник је Младен Поповић.

НС.

НОВА ВАРОШ, варош у Јужној Орбији, у Ужичкој Области, у изворном крају Бистрице, десне притоке Лима, ниже Пријепоља. Лежи на апсолутној висини преко 1.000 м, у дивном четинарском пределу, између планине Златара на југу, према Лиму, и планине Тикве на северу, према Увцу. Има 511 кућа, са 9.358 становника. H. B. је једно од новијих варошких средишта. Помиње се први пут тек у 16 веку, под именом Окендер-пашина Варошица или Џаланка. Постала. је као и друге турске паланке (утврђено коначиште) на важном друму, којим се у турско доба кретао жив каравански саобраћај између Босне, преко старе Рашке, до Повардарја и, Цариграда. Са босанско-македонским или босанско-цариградским друмом, који је кроз Н. В. водио између Прибоја и Сјенице, овде се укрштао стари брдски пут за Ужице, на коме је, на Увцу под Муртеницом, важан прелаз Кокин Брод. — Н. В. добила је дефинитивно данашње име у 17 веку. Тада је имала око 2.000 кућа, и била је леп и напредан град. У 18 веку било је у Н. В. црногорских досељеника из Цуца, који су ту створили мало средиште за ширење српске црквене књижевности.

На главној метанастатичкој стази динарске струје, која се стално кретала према Шумадији и Поморављу, Н. В. је од турске паланке и касабе у 18 веку постала јаче хришћанско средиште. (Султан Абдул Хамид доделио је (1776) Н. В. новопазарској митрополији. У 19 веку Н. БВ. се развијала као важан сточни трг. 'Трговало се са Сарајевом и Скопљем, а преко Кокиног Брода са Србијом. За време устан-

~ 90