Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ка у Шумадији, овдашње српско становништво стајало је у вези са Карађорђем, чија је војска 1809. продрла до Н. В. На брдима изнад Н. БВ. има још трагова од Карађорђевих шанчева. — У околини Н. В. у селу Радојњи, код Кокиног Брода, Ххомаћи су усташе за време невесињеске буне водили борбу са Турцима. Средином 19 века у Н. В. било је око 300 кућа, од којих две трећине православних Орба.

Турци су се све више повлачили. У вре-.

ме ослобођења (1912) било је у Н. В. око 450 кућа са 2.909 становника. Православни Срби били су тада скоро у подједнаком броју са муслиманима, који су јача

ЛИ досељавањем босанских мухаџира (1878, 1909). 1920 било је у . В. 2.480

становника, од којих већина Срба муслимана. (1.400), затим православних (911), а поред тога нешто Цигана муслимана (168). и један Турчин, последњи представник некадање турске паланке.

Према верској подели становништва, Н. Ђ. се дели на посебне крајеве, српски и турски. У овим одвојеним крајевима води се и привредни живот по верској подели. Српски крај, незгоднијег положаја, на западној страни вароши, дели се на махале: Зебиновац, Ново и Старо Поље. Обала и Страна. Турски крај, састављен из махала Цигански Витњеви и Браношевац. има више ширине за развитак вароши. СОрби православни већином су трговци и занатлије. Муслимани су већином чифлик-сајбије, над (Србима, сељацима околних села. Има и муслимана трговаца и занатлија у турском делу вароши. Трговина је иначе највише у рукама православних. Од сточних производа највише се извози пршута, сир и кајмак. У Н. В. су: поглавар нововарошког среза, мешовита четвороразредна тимназија, поштанско-телетрафска и телефонска. станица.

Литература: BR. Костић, Наши нови градови на Јуту (1992): К. Костић, 'Тртовински центри и друмови у српској земљи (1900): :. Дедијер, Нова Србија (1913): И. Косанчић, Новопазарски Санџак (1912); Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје (Насеља, 1, 1909).

: В. Радовановић.

НОВА ГОДИНА није се у средњем веку рачунала, свуда од истог датума као данас. 1/1 почињао је стари јулијански календар, али су после хришћански елементи хтели, да се Н. Г. веже за неки Христов празник. У обичају су били највише ови датуми: 1/8, јер се по мартовском пуном месецу – опредељивао дан слављења, Васкрса, затим. 25/3, као дан Благовести. Првим датумом почињала, се НТ. код нама суседних држава и у Млецима, а други је био дуго у обичају код џадске канцеларије. Још више се употребљавало рачунање MH. IT. om Божића, т.ј. од 925/19. Тако су рачунали Немци,

НОВА ГРАДИШКА

Мађари, а од талијанских држава Милано и Ђенова. У Далмацији, где је био велик утицај талијанских канцеларија и мађарских власти, почетак Н. Г. није се рачунао свуда подједнако. У Задру се рачунало по млетачком начину, али се узимао и 925/8, а у јужној Далмацији се употребљавао 1/1 или 25/192. У Дубровнику има примера за рачунање Н. Г. и од 25/12 и од 11. ;

У Византији, и по том код православних Јужних СОловена, Н. Г. почињала се од 1/9. Датирање се у старој рашкој држави и рашкој канцеларији вршило не по годинама од Христова рођења, него по годинама. од створења света. Рачунало се обично, да је од створења света до Христова рођења прошло 5508 година. (т. зв. цариградска, ера), и стога се, кад се хоће да израчунају тодине од Христа до данас, одузима, 5508 (на пр. 7120 — 5508 — 1619). Али, како наша Н. Г. сада почиње од 111, то за све датуме од 1/9 до 31/12 треба одбити не 5508. него 5509.

У босанској државној канцеларији, под утицајем запада, рачунале су се тодине од Христова рођења већ у најстаријим споменицима, као на пр. у Кулиновој повељи Дубровчанима 1189. Код писара рукописа. рашке школе датирање са обе године, и од створења света и од рођења Христова, не јавља се све до 16 века, јер први случај из 1494 није у писаној, него у штампаној књизи. 83% старих записа. и натписа датиран је тодинама од створења света, 7% тодином од Христова рођења, а 10% са обадве. В. Ћоровић.

НОВА ГРАДИШКА, варошица у (СОлавонији, у области осечкој; у родном крају, где се долина Шуметлице (са Брезова Поља, 984 м у Пеуњу) отвара у Посавину, од Саве 10 км далеко. Станица на железничкој прузи Загреб (147 км)—Н. Г—Беотрад (228 км). Има 4.602 становника, среско поглаварство, 2 општинска поглаварства (Н. Г. и Н. Г. Вање), котарски суд, порески уред, среску управу финансиске контроле, државну шумарију, лозов расадник, шумеко-тосподарствени уред и котарску шумарију имовне опћине градишке, римокатоличку жупу и православну парохију, реалну гимназију, женску стручну школу и 3 основне школе, жупа ниску болницу, амбуланту за трахому, пошту, телеграф и телефон. — У Н. Г. прилично се развија трговина и индустрија. Ту је Електрична Централа, Кемичка Творница Живежних Препарата, Брашна. за Децу и Одојчад (Д. Д. Салубра у Загребу), Творница Сухомеснате Робе, Шивара, 3 велике Пецаре Ракије и Шљивовице, Џарни Млин, Џарна ПЏилана и Моторни Млин, Творница. Покућетва, Paдионица Казана, 2 Штампарије, Књижагре: и Књитовезнице, 6 Новчаних Завода. — Н. Г. је новије насеље; развило се за Војне:

__ OZ. И