Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

| j

НОВА ЕВРОПА

Крајине као штапско место градишке пуковније. Ј. И-н.

НОВА ЕВРОПА, политички и књижевни часопис. Власник и уредник је Др. Милан Ћурчин. Излази у Загребу од 1920.

У И | НОВА ЗЕТА, књижевни лист. Излазио 1891. Уредник је био Др. Лаза, Томановић. У ЈГ

НОВА ИСКРА, илустровани лист. Власник и уредник био је Риста Одавић. Излазио је 1899—1912 (са прекидима).

НОВА КАЊИЖА, среско место у Банату, на Тиси. 1921 имала, је 4.580 становника а 1910 4.938, од којих је било СОрба 1.664. Мађара 3.168, Јевреја 101; православних 1.674, католика 92.995. — У премађарско доба била је Н. К. вероватно словенско насеље. Већ у 13 веку Н. К. је била знатно трговачко место. 1557/58, за турског доба, имала је 85 мађарских домова, а већ 1582 имала је само 4 мађарска дома; остало су били српски. По ослобођењу од Турака (1717) имала је Н. К. 40 српских домова. 1738—1739 страдало је становништво од куге. 1779 спојена. је Н. К. са жупанијом. 1792 купио је кањишко властелинство Марко Сервиски и почео је ту насељавати Мађаре. Доцније је ово властелинство, удајом Сервискових девојака, прешло у руке странаца. Н. К. је спојена мостом са (От. Кањижом. У Н. К. је знатно свиларство. ДЈ

НОВА КАПЕЛА, село у (Олавонији, област Осек, срез Нова Градишка; железничка станица Н. К-Батрина на прузи Загреб—Београд, где се од ње одваја прута, која уза Орљаву води у Плетерницу, цепајући се овде у Пожегу и у Нашице. Има 609 становника, општинско поглаварство, ~ римокатоличку – жупу, – пучку школу, котарску шумарију имовне општине традишке, циглану, пошту, телеграф и

телефон. — Село Батрина (863 становника) готово је срасло са Н. К., а простире се од ње к југоистоку. J. M-n.

НОВА ПАЗОВА, село у Орему, у срезу старопазовском; у родном, посве плосном крају (81 м), од Дунава код Нових Бановада 5 км к западу; станица на железничкој прузи Београд (34 км)—Н. П1.—ИнЂија, од Старе Пазове 7 км к југоистоку. Има, 4.488 становника, општинско поглаварство, евантелично - аугебуршку пасторију, пучку школу, пошту и телеграф, парни млин. и циглану, немачку пучку штедионицу. J. M-wu.

НОВА РАЧА. БР. Рача. 1.

НОВА СРБИЈА названа је стара српска земља, која је у ратовима 1912—19013 ослобођена и присаједињена ондашњој Краљевини Орбији. После победе на Куманову (10 и 11/10 1912), Н. С. названа. је и

1196. ——

је једампут месечно на Цетињу 1889 до

Кумановском (Србијом, док се дотадања слободна (СОрбија звала и Преткумановском Србијом. Ј. Цвијић је онда ове две српске земље, у својој расправи Географски и културни положај Србије (1914), са. научних разлога назвао Моравском и Bapдарском Србијом. Поред ових имена, у нашој домаћој литератури сада се све више одомаћују називи (Северна и Јужна Србија.

Н. СО. обухвата ранију (Стару Србију, коју чине област старе Рашке, Косовска и Скопска Стара Орбија, а на југу од ове захвата и северо-западни део Македоније, чији су други делови остали у границама Грчке и Бугарске. По Македонији се у најновије време често назива и цела. Н. 0. Македонијом. Док се пре ослобођења Н. С. већи њен део називао Старом Србијом, сада је занимљива појава, a наш народ у Н. (С. назива Старом Србијом Преткумановску Србију. Даље о Н. С. види: Македонија (и Стара Србија); Јужна Србија; Стара Србија.

Новија литература о Н. 0.: Ј. Дедијер, Нова Србија (Орпска Књижевна. Задруга, 154, 1913); Јов. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, 1—П (1909, 1913); Ј. Цвијић, Географски и културни положај Србије (Гласник Географског Друштва, 3 до 4. 1914); Ј. Михајловић, Трусови у Новој Србији (Гласник Географског Друштва, 3—4, 1914); P. Popović, Serbian Macedonia (1916); A. Belić, La Macčdoine (1919); Тих. Ђорђевић, Македонија ~ (енглеско, француско и српско издање, 1918, 1919, 1990); E. Kuhlbrodt, Klimatologie u. Meteorologie von Mazedonien {Archiv der deutschen Seewarte, 1920); H. Кошанин, Биљни покривач западне и јужне Македоније (Гласник Географског Друштва. 6, 1921); Фр. Тућан, По Македонији, путничке слике и дојмови (1921); Коста Костић, Наши нови градови на Југу (Орпска Књижевна Задруга, 168, 1922); Јужна (СОрбија, (часопис за 1922—19925): Влад. Р. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Србији (19924); Јов. Хаџи-Васиљевић, Муслимани наше крви у Јужној Орбији (1994): G. Weigand, Ethnographie von Mazedonien ({1924); Franz Kossmat, Geologie der zentralen Balkanhalbinsel (1924); Boj. Радовановић, Тиквеш и Рајец (Насеља, 17, 1994): '7. Омиљанић, Мијаци, Горна Река и Мавровско Поље (Насеља, 20, 1925); Јов. Ердељановић, = Македонски _ Срби (1995); Скопље и Јужна Орбија (Издање Професорског Друштва, 1925); От. Симић, Охрид (1925); Лазар Мирковић и Жарко Татић, Марков Манастир (1995); Гласник Скопског Научног Друштва, 1, 1—2 (1995); IL | 2 (1926). В. Радовановић.

НОВАК ВИКТОР, о историк, професор Университета (4/2 1889, Доња Стубица). Основну школу је учио у Загребу, а гимназију у Загребу и Вараждину. Университет је похађао у Загребу (најпре теологију, па онда философију, историју и гео-