Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

графију) и апсолвирао га 1912. 1918 полОжио је професорски испит. 1913 и 1914 специјализирао се у помоћним историским дисциплинама (нарочито у палеографији) у Риму, на Университету и у Ватиканској Џалеографској Школи, као члан Дустриског Историског Института у Риму. 1915 био је професор гимназије у Загребу, 1916 додељен је на рад у Свеучилишну Књижницу, у којој 1919 постаје књижничар. 1916 промовисан је за доктоpa (теза: Бан Микадц Михаљевић). 1990 до 1922 био је приватни доцент и суплент на загребачком Университету, а од 1922 редовни професор за помоћне историске науке, 1924 прешао је на Университет у Београд као редован професор хрватске историје и помоћник историских наука. — Поред своје науке бавио се Н. и музичком естетиком, у тој области написао је много чланака, приказа, оцена и др. — Сарађивао је у овим литерарним и стручним часописима: у Југославенској Њиви, Савременику, Српском Књижевном Гласнику, Бјеснику за Археологију и Историју Далматинску, Прилозима, и др. и у дневним листовима: Обзору, Ријечи, Новостима (Загреб), Политици и др. Био је оснивач и тајник па председник хрватског певачког удружења Лисински у Загребу. Од 1924 председник је Првог београдског певачког друштва. — Главнији су му научни радови: 5сгреига Вепеумеплалпа, с особитим обзиром на тип далматинске беневентане (1920), Два, сплитска фалсификата, (1923), ЕмапвеНагјит Зрајаепзе (1924), ПЏитање припадности сплитске надбискупије у вријеме њезине организазије (1924), Фрањо Рачки у товорима и pacupaBaMa (1925), Statutum Drivastense (1996 гаједно са Миланом Шуфлајем). У Народној Енциклопедији израдио је хрватску историографију. А. Барац.

НОВАН ВИЛКО, композитор (15/2 1865, Вараждин — 16/5 1918, Загреб). Учио је тимназију у Осеку и Загребу, а потом је свршио музичку школу Глазбеног Завода у Загребу. Био је учитељ певања на женском лицеју, % затим професор музике на мушкој учитељској школи у Загребу. У исто време је у музичкој школи Глазбеног Завода у Загребу предавао општу теорију, хореко певање и историју музике. Неко време је био диригент певачког удружења Коло у Загребу. — За своје ђаке је издао: Обуку у зборном певању, Повијест глазбе и Школу за оргуљање, Компоновао је много зборова и то понајвише за мушки глас. Написао је и оперу: Прољетна бура (текст Милана. Огризовића). — Н. је био еклектик без артистичких тежња. У своје доба потпуно је одговарао искључиво патриотским настојањима певачких друштава.

Литература: Б. Широла, Шреглед повијести хрватске музике, 976—9278: Ф. Лучић, Вилко Новак (Ов. Цецилија. 19.

НОВАК

1918, 97—101); А. Добронић, О Вилку Новаку (Југославенска Њива, 3, 1919, 195 до 126). А.Д.

НОВАК ВЈЕНЦЕСЛАВ (1/9 1859, Сењ 20/9 1905, Загреб). Основну школу свршио је у Сењу, нижу гимназију у Сењу и Госпићу, а препарандију у Загребу. Био је учитељ у родном месту, касније је послан на Консерваториј у Прат, после чега је био наставник музике на препарандији у Загребу. — Штампао је у ревијама неколико песама и издао је књите приповедака Маца (1881), Павао Шегота, (1888), Подгорске приповијетке (1889), Под Нехајем (1892), Подгорка (1894), Информатор (1894), Мајстор Адам (1895), Никола Баретић (1896). Двије приповијести (1897), Посљедњи Стипанчићи (1899), Два свијета, (1901), Запреке (1905), Тито Дорчић (1906, издала га и Српска Књижевна, Задрута). Н. приче и песме за децу издао је 1917 Хрватски Педатошко - Књижевни Збор, под натписом: Из живота за живот. Највећи део Н. приповедалачког рада расут је по разним часописима (Виенац, Нада, Просвјета, Дом и Овијет, Хрватска, Вила и др.).

"Н. је био најплоднији хрватски белетрист осамдесетих и деведесетих година, пишући обилно по свим листовима. Од ствари у ревијама неке су по опсегу прави романи. Од тога рада. издало је Друштво Хрватских Књижевника 1911 збирку Тешки животи, а Матица Хрватска издала је 1995 и 1926 три књиге њетових Ивабраних приповијести у редакцији Бр. Ливадића, (са детаљном m — У своме развоју има Н. неколико фаза. У прво доба он је писац свога краја при'казујући доба прелаза из војничке управе и апсолутизма у ново уставно доба. Описује пропадање града и сиромашење патрициских породица у вези са променом трговачких путова. У другој фази обухвата шире социјалне проблеме, борбу налпег интелигента, политички притисак туђинских власти, неразумевање на које у малом народу наилази талентиран појединац, просветни проблем села, социјални положај клира у 'селу. У трећој фази П. је писац најширих социјалних тенденција, износећи, међу првима у нашој књижевности, типове прегажених и забачених људи. — Н. има велики посматрачки дар, којим је знао да проматра све појаве; осећа се у његову делу и њетов лични удес сиромашног интелигента,

који је у њему развио симпатије за све

оне, који трпе. Тако је Н. у својој новелистици један од оних наших писаца, који је обухватио највише типова и појава. и чији уметнички рад највише прониче нота самилости и љубави. Његов је репертоар врло обиман и разнолик. Нарочито Н. приказује борбу нашег сиромашног интелигента, бедних и напуштених, што та чини најбољим описивачем сред-

i