Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НОВАК

њег и нижег сталежа. Н. је после Шеное међу првим писцима у Хрватској упро простом на неисцрпљивост грађе, коју за уметност пружа наш савремени живот. Уметничка страна у Н. приповеткама није увек једнака његовој способности оопажања. Брзина рада и недовољно проживљавање мотива чине, да велик део њетових страна оставља карактер фрагмената и бледих фотографија. Добар део те неизрађености долази од потребе што бржег писања, због немаштине. У моментима, када је стварао слободно и невеgaHo Н. је био потпуни уметник, и неке његове новеле и поједини делови романа спадају међу најбоље и најтоплије приповетке, које су на нашем језику написане. Литература: Љ. Дворниковић, Вјенцеслав Новак (Нада, 1902); Бр. Ливадић, Дјело Вјенцеслава Новака (Изабране приповијести, 1925). А. Барац.

Као учитељ музике у мушкој учитељској школи у Загребу Н. је у музичкој школи Глазбеног Завода предавао теорију о музици, естетику и историју музике. Био је (уз професора Клаића) сауредник часописа Гусле, а затим је уређивао часопис Глазба. Написао je: ПШриправа к науци о глазбеној хармонији, Пјевачка. обука у пучкој школи, Пучки учитељ као учитељ певања и као оргуљаш, Цргице о развоју црквене тлазбе, Упута у оргуљању и збирка прелудија. Ова ова дела су методички за своје доба савремена. Главно и најважније његово дело је Старохрватске црквене попијевке (1891), у којем је из Сћићаге остосћогде први изнео, ритмизовао и хармонизовао 52 хрватска корала. Његов роман Два свијета, може се сматрати као верна слика ондашњих музичких прилика у Хрватској.

Литература: Извештај хрватске мушке учитељске школе у Загребу, 1905 до 1906; Б. Широла, Преглед повијести хјрватске музике, 265—9266. А.Д.

НОВАК ГРГО ДР., историк (2/4 1888, Хвар). Основну школу учио је у Хвару, а тимназију у Сплиту. Учио је на Университетима у Шрагу, Бечу и Загребу. 1911 положио је професорски испит, и ригорозирао је 1913 у Загребу (нострифицирао у Прагу). 1911—1920 био је наставник на реалци у Сплиту, 1914—1990 помоћник на археолошком Мувеју у Сплиту, а 1915—1990 професор на женској Deалној гимназији. 1920—1992 OHo je JOцент, а, 1922—1994. ванредан. професор философеког факултета у Скопљу. Од јула. 1994 редован је професор Университета у Загребу. Оарадник је многих наших листова. и часописа. Главни су му ови радови: СОлавени и Венеција, ГП (1913), Пучки преврат на Хвару (1918), Сплит у свјетском промету (1928), Хвар (1924. Италија према стварању Југославије (1995).

ЈЕДЕ

НОВАК. ПЕТАР, управник државног ловног расадника у Каштел-Сућурцу (17/11 1879, Хвар). Свршио је 6 разреда гимназије у Задру, Више Господарско Училиште у Крижевцима (1900) и Виноградарсковоћарску школу у Ст. Михелу (Тирол). Од 1901 је у пољопривредној служби у Далмацији. Од краја 1924 ради као ентомолог на пољопривредној огледној и

· контролној станици у Сплиту. Бави се

интенсивно ентомологијом и има једну од најлепших приватних збирки инсеката у нашој држави. У пољопривредним листовима написао је о штетним кукцима много добрих студија, које је Пољопривредна огледна и контролна станица у Оплиту издала у брошурама: Опажања о гроздовом мољцу, Жилогриз, Корисне и штетне божје овчице, Медић на смокви, Клисњак, Житна мушица. Главни му је рад: Штетници лозе (у рукопису).

И.

НОВАНИ, село у Олавонији, област Осек. срез Слатина, општина Горњи Михољац; у Подравини, од Слатине 12 км (правац) к северозападу. Имају 870 становника. У 13 веку Н. су били племенска жупа, коју је краљ Бела ГУ даровао бану Пријезди, изузевши земљу Новак, коју су већ пре држали темплари или божјаци.

: Ј. Ин.

НОВАКОВИЋ ДИОНИСИЈЕ, ~ будимски епископ, проповедник и црквени писац (1705. Бока Которска — 8/19 1767, Св. Андрија, код Будимпеште). Као јерођакон манастира Савине, отишао је Н. 1725 У Тијево, где је свршио гимназију и Духовну Академију. На повратку из Русије 1737 дошао је у Нови Сад и постао је професор философије и богословља у Духовној Академији, коју је у то време основао у НоBOM Саду бачки владика Висарион Павловић. Неко време Н. је био и проповедник у Хрватској и у Будиму. Будимци су та толико радо имали, да су Архијерејски СОинод тотово присилили да им даде Н. за епископа. За епископа је посвећен 1749. 1761 добио је на управу и епископију ердељских Румуна. Као професор Духовне Академије у Новом Саду Н. је био необично ревностан и савестан радник, те је настајао да своме народу омили науку и докаже њен значај за протрес човечанства. У том смислу састављено је и једно његово предавање од 8/9 1744 0 похвалах и ползје наук свободних. Осим тога остало је неколико Н. дела, философско-етичког, догматског, полемичког и литургичког садржаја, у рукописима патријаршке библиотеке, – манастира Гргетета и Ораховице. Главнији су му радови: Историја натуралнаја философов, у питањима и одговорима, О пуртаторији римској, сије јест о огњу чистителному, Основателноје показаније о разностјех между восточној и западнеју церковију, Сочиненије о происхожденији CB.