Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

|; у 4

НОВАКОВИЋ

дина свога рада, Н. је обухватио све националне тране наше културе. Свугде, у свима правцима научнога рада те врсте, од краја 60-тих година прошлога века све до Светскога Рата, срећемо се са Н. раДОМ. Главни Н. радови из историје књижевности јесу: Историја српске књижевности (1867, 1871), ЏШримери књижевности и језика старога и српско-словенскога (три издања, последње 1904), Српска библиотрафија за новију књижевност (1741 до 1861) (1869; допуне: Гласник, 26, 27, 31, 35, 40, 41, 44). Сем ових књига H. je објавио из историје српске књижевности велики број чланака и расправа и засебних дела најразличније врсте. (Овамо иду: Мали извод из историје српске књижевности (1867), Књига сад и некад (Вила, 1868; доцније је Н. написао целу књигу о том питању: Српска књига, њени продавци и читаоци у 19 веку, 1900), Шта, је то књижевност (Орбија, 1869), Наши календари за 1870 тодину (Млада Србадија, 1870), Непостојанство књижевности (превод са енглеског, Матица, 5), Каталог Српске Народне Библиотеке (1871, у друштву са Ј. Мајснером), Српски штампари у Румунији (Годишњица, 17), Јован Стеријин Поповић 1806—1856 (Глас, 74), Доситеј Обрадовић и српска култура (Опоменица Д. Обрадовића, у издању (О. К. Задруге).

Многобројни су његови прилози нашој старој књижевности: о животу наших свеTama и мученика (Ђурђа Кратовца, Гласник, 21, Јоакима Сарандапорског, Јована. Рилсеког, Гласник, 22, Петра Коришког, Гласник, 29, Старине, 16, патријарха. Јефрема, Старине, 16), о животу Ов. Џетке патријарха Јефтимија (Старине, 9), о Доментијанову животу (Ов. Оаве (Гласник, 32), Теодосијевој похвали СОв. Симеону и Ов. Сави (Старине, 14), о поменицима 15 до 18 века (Гласник, 42: Шпињеки поменик, Споменик, 29), о апокрифима (Отаpage, 8, 10, 16, 18, (Споменик, 29), o Варлааму и Јоасафу ~ (Гласник, | 50), о Александру Великом (Гласник, П одељење, 9), о средњевековној космографији (Старине, 16), о физиологу (Старине, 11), о српскословенском зборнику из времена, деспота Стевана Лазаревића (Отарине, 9), о вборницима ЂБ. Вуковића (Гласник, 45), о Рачанинову путу у Јерусалим (Гласник, 31), о псалтиру и епистоли В. Вуковића од 1546 (Годишњица, 9). O влашко-бугарском литургијару од 1507 (Отарине, 11). Исп. и његове. популарније Огледе из црквене књижевности Срба средњега века, 1—П (Хришћански Весник, 1879—1880), и расправу Орби МуАИК и турска, писменост (Гласник, 26). :

Н. је имао интереса и за митологију (Оловенска митологија А. Леже-а, Шросветни Гласник, 1882), етнографију и археологију (Орпски историјско - етнографе ски Мувеј, Гласник, 34: OnaBa, Revue bleue

1888, јули; о Ђурђеву-дне, Јагићев Архив, 19: Са археолошке изложбе у Кијеву 1874, O еснафима, Коло, 1890; Јанко Шафарик, Рад, 41 и др.) и друга општекултурна питања (Старинско црквено певање, Караџић, 1900; Оловени балкански и њихова образованост, Зора, 1900).

О нашим национално-политичким питањима Н. је такође писао, каткада под псеудонимима. Различне своје чланке о њима сакупио је Н. у књизи Балканска питања, (1906).

Н. је објављивао народне умотворине (песме, приповетке, загонетке), писао је предтоворе збиркама народних | песама других, и посвећивао је нарочиту пажњу проучавању различних страна и порекла, наших народних умотворина. Објавио је нешто народних песама 1861 у Даници, Вили и по дневним листовима; народне приповетке у Летопису за 1861 и 1869; издао је засебну збирку народних загонетака (Издање Ћупићеве Задужбине, 4), написао је предговоре уз народне песме Б. Петрановића (1867) и уз народне приповетке Вука Врчевића (1868). О Косовском боју у народним песмама написао је Н. више расправа (Јагићев Архив, 3, Старине, 10, Годишњица, 2), и покушао је да их споји у једну целину (Косово, у више издања), затим о Леђан-граду (Јатићев Архив, 3, Летопис Матице Српске за 1879), о одласку Св. Саве у калуђере (Отаџбина, 4), о (Св. Ђорђу у народној усменој литератури (Старине, 12), о Облачићу Раду и челнику Радичу (Гласник, 50), о постанку неких народних песама (Јатићев Архив, 5), о цару Едипу и пародној поезији (Архив, 11); прилог литератури о српској народној поезији (Архив, 3). Општије је природе чланак Народне традиције и критичка историја (Отаџбина, 4—5). 0 традиционалној књижевности код нас и о првим њеним почетцима написао је Н.. засебно дело, под називом: Први основи словенске књижевности међу балканским Оловенима; Легенда о Владимиру и Косари (1898).

Из науке о језику најважније су њетове граматике (синтакса 1869—1874), затим и остали делови, гласови 1879, облици 1879, основе 1880, све у више издања (1894 и 1902 потпуно, допуњено издање). Уз граматику иде и његова Српска Читанка (1870, седмо издање 1895). Н. је написао у своје време добру физиологију тласа и гласове српског језика (Гласник, 37, 1873), затим слабије студије о акцентима у старим штампаним књигама (ГлаСнИк, 44, 47).

Поред овога има Н. велики број расправа и чланака о језику, из којих се види, како је он непосредно пратио развитак тадашње науке и како се интересовао многобројним и разноврсним питањима. Овамо иду: Дарвинова теорија и наука о језику (Матица, 1869), Нешто о језику и стилу (превод, Матица, 1869),

— 102. —