Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НОВАЦ. Најпримитивнија форма трговине, трговина променом, није познавала кован новац. Мењала се само роба. Постепено се развијало једно опште мерило вредности за сву робу, и то је била, стока, као најстабилнија и свуда тражена. Сличне прилике имамо и у средњевековној Србији, где је во остао дуго као најважнија вредносна јединица. Реч »блато«, под којом се разуме и Н. и стока, показује исто тако ову везу. Развијенији степен културе нашао је у металу, који се лако дели и који заузима мало место, агоднију вредносну меру, и то прво у облику предмета за употребу и украс. Оставе гривна и доцније и обичних прстенова. (на пр. из Вел. Средишта) показују. да они нису били украс, него новац. Даљи развитак је био, када метал није више даван као предмет за употребу или украс, него као одмерен сиров метал, који се може по вољи употребљавати. Спољашњи облик сирове руде у употреби за Н. двојак је: или комадићи без форме разне дименсије, или ливен у облику колача. У касније време давао се овај сиров метал у облику полуга, већином у четвороугаоним дугачким плочама. Једна од највећих остава примитивног Н. нађена је у подручју наше државе, у Мазину (Лика). Највећи део ове оставе дошао је у загребачки Народни Музеј, а мањи у београдски.

Централни положај наше државе, удаљене од великих културних центара старог века на СОредоземном Мору, утицао је, те код нас релативно доцкан налазимо кован Н., и то прво само у неким потраничним областима, које су биле у зг0дном положају на мору. Н., које су грчки традови Далмације ковали, најстарији су у области наше државе. Ти најстарији новци далматинских градова (Фарос, Хераклеја, Коркира мелајна, Иса и т. д.) у стилистичком и техничком погледу су у уској вези са сиракузанским ковањем Н. у 4 веку пре Хр. То је разумљиво; политички положај града Сиракузе био је у северним јадранским крајевима пресудан. Поред лаких сребрних драхма, које је Фарос кратко време издавао, налазимо само бакарне новце, који имају првобитну тежину од 16 т, али су и подељени у полукомадиће од 8 т. На крају 4 века редуцирала. се новчана стопа, а у 3 веку шропала је уметничка израда и настало је рђаво ковање. За време македонске владавине у јужној Илирији (211—197) радиле су ковнице у Окодри и Лисосу, у којима је после 197 и краљ Гентијос ковао свој новац. У то време ковао се и у Охриду бакарни Н. по македонском типу. После распада илирске краљевине (168), имале су кратко време права на ковање . још неколико аутономних општина, (Фарос, Ризон, Окодра, Лисос). У великој количини ковао је и илирски владалац ЂБалајос ситни бакарни новац. У другој половини

НОВАЦ

2 века престали су аутономни илирски традови ковати Н. Од тада се јавља све више драчки, аполонски, коркирски и пре свега римски Н.

Док се у градовима на јадранској обали већ у почетку 4 века пре Хр. јавља властити Н., били су код келтских и илирских племена у унутрашњости земље још дуго само сребрни грчки Н. у употреби на пр. Н. града Атине, Пеоније, појединих македонских градова, и македонских краљева. Нарочито је био свуда тражен сребрни статер македонског краља Филипа П (359—336), који је имао на једној страни Зевсову главу. а на другој једног коњаника, био је доброг квалитета сребра, као и златни статер истога краља. Стога. је почело брзо, ваљда већ у последњој четвртини 4 века пре Хр., једно врло распрострто подражавање овог Н. од стране варварских племена. Најстарији KOмади наслањали су се још сасвим на оритинални статер краља Филипа, док су каснији потпуно груби. Ове имитације било је у свима крајевима наше државе. Варварска племена у близини македонске државе престала су брзо са подражавањем Филиповог статера, а па место овог имитовали су онај Н.. који је после Филиповог типа колао: тетрадрахме Александра Великог, краља Лизимаха, острва. Тасоса и т. д. Келтска племена у заџадним деловима наше државе преобразила су, под утицајем других типова, Зевсову тлаву у безбрадну главу и често су придодавали на наличју имена својих поглавица. Освајање Илирије од стране Римљана учинило је крај свима овим ва вареским ковањима.

Римско освајање ставило је denar y промет. Већ раније дошао је римски консуларни Н.'у великој количини у земљу. Осим тога, Римљани су ковали као нарочити трговачки новац за трговину с Илиријом т. зв. Викторијат. База римског повчаног реда за време царева било је злато. Јединица био је ашгеиз (златник), од времена, Цезара (о једне римске фунте, 9:19. г тежак): доцније је у' тежини више пута смањен. Легура. је остала и за време пропасти у 3 веку добра, али је тежина појединих комада веома различита, тако да су се узимали златници само помоћу кантара. — После много неуспелих покушаја за време Диоклецијана, Константин Велики (306—8337 по Хр.) ставио је у промет један нови златник solidus (у римске фунте), који су доцније примиле и германске државе за време сеобе парода и муслимански народи. Ауреус је имао у првом добу царства 25 сребрних денара. Ти се сребрни Н. код нас најчешће налазе. Денар се дели у четири сестерца, сестерц у четири аса, који су ковани као једноструки и двоструки комади (диропа из), Сестерц и дупондијус су бронзани, а ас је бакарни И. Овај систем

сребрних и бакарних новаца пропао је у

— 108 —