Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НОВАЦ

3' веку, после разних измена потпуно. Тада, се сребрни Н. (ковао се скоро искључиво двоструки денар т. зв. antloninianus] у толикој мери мешао са бакром, да се ускоро није могао распознати од чистог бакарног новца, тако да је овај био потиснут из саобраћаја. Под Диоклецијаном (284—305) је почела новчана реформа у великом обиму: увођење чистог сребрног и великог бакарног Н. Овај систем је усавршио Константин Велики увођењем споменутог солидуса и малог бакарног Н. (септетиопанз), Тај новчани ред остао је онда углавном до краја западно-римске државе.

Место ковања државног Н. било је у прво време скоро искључиво Рим. Наравно, да су цареви, који су били у провинцији проглашени, а у Риму нису били, или бај не одмах, признати, ковали H. y провинцији. Тако се мислило, што се наших крајева тиче, да је Веспасијан (69—79 по Хр.), одмах по проглашењу за императора, ковао у Птују (Роеђомто), а Пакатијан (РасаНапиз), који је био признат само у неким крајевима на средњем Дунаву, да. је ковао Н. у средини 3 века по Хр. у Виминацијуму. Од Трајана је остао низ бакарних Н. са натписом: Меса! Pannonici, Metalli Ulpiani Delm, n vw. JL, а од Хадриjana ca narmmmcoM: Aeliana Pincensta, Darдашст, Меба!, Деш. и т. д. Они су били ковани у нашим крајевима, али изгледа, да су издати од управа појединих рудника само за употребу радника. Тек у средини 3 века по Хр. било је органивовано више ковница Н. по целој држави, јер су новчани транспорти из Рима у провинције били, због опште несигурности, стално у опасности. Већ Гордијан ШП изгледа. да је ковао један део свога, сребрног Н. у Виминацијуму, где се ковао од јесени 939 па све до 9254/55 бакарни провинцијални H. 358 провинцију Моезта Зпрегог, са навођењем града Col, Vim, и сликом градског грба на наличју. JIoкални се Н. ковао и у Отоби. Најстарија. са сигурношћу доказана, државна ковница TI. на територији наше државе била је основана од Галијена (253—968) у Сисцији (данашњем Сиску). Сисција је била, увек једна од најпродуктивнијих KOBHHца: за време Галијена са две официне (радионице) основана, имала је за“ време Аурелијана 6, за време Проба 7 официна. Доцније се смањио број на 3, али је било у почетку 4 века опет 6 официна, Напади варварских народа обуставили су 387 даље ковање.

Друга државна ковница на тлу, данашње наше државе установљена. је од цара. Константина Великог у Оирмијуму (Оремска Митровица). Она је почела радити после другог грађанског рата (324). Ковало се овде само привремено, и у једној јединој официни. 326 премештена је KOBница у нову престоницу Цариград. Нова. периода ковања Н. почела је у Сирмијуму

350, за владе цара Констанцијуса П. Радило се у две официне. После 383 престало је редовно ковање. 394 и 395 Теодосије 1 поново је ковао у Сирмијуму златан новац, и то у великој количини, за, издржавање целе војске. Отим се завршује римско ковање Н. у Панонији.

За новчани промет у нашим земљама од државних ковница изван наше територије важније су Тесалоника (Солун) и Сердика (Софија). Тесалоника је ковала локални новац већ 168 пре Хр., па све до времена цара Галијена, а од Диоклецијана. до Хераклија 1 за целу државу. У Сердици се ковао локални новац од М. Аурела до Галијена, а државни од Галијена. до Константина Великог, са прекидима. од Проба до Диоклецијана.

Ca распадањем западноримске даревине и нападима германских племена почела је у нашим областима једна периода културног опадања. Ковнице Н. у Сисцији и Сирмијуму пропале су, те после тога нема вековима, не обзирући се на варварска подражавања, домаћег Н. Само кратко време. у 6 веку, ковали су источни: Готи и тепидски краљ Кунимунд у Сирмијуму мали број ситног новца из рђавог сребра. Појединачни новци источних Г0та, на пр. Теодориха Великог, појавили су се на западу наше државе. Мале потребе кованог И. покривале су се источно-римским (византиским) Н. Овај се најпре ковао углавном у Цариграду, по старој римској стопи, коју је Константин Велики дотеривао (зон из и triens y злату, зшШапа: и пићагездоп у сребру, поред тога бакајни Н. ТоПез). Тек Анастасије 1 променио је стари систем и увео је са својом новчаном реформом (498) велике бакарне комаде, фолес, и његове делове, који имају на наличју слова као бројеве (М = 40, То — 90, |I — 10 пишпи), Василије П (976 до 1025) увео је, место дотадашњих малих али дебелих златника, широке и танке, који су ускоро добили облик зделе (пшиапли зсурћан). И бакарни Н. добио је после ову форму, која је веома карактеристична за повнији византиски Н. Византиски НП. је до првог народног ковања био најваже нији Н. у саобраћају источних делова наше државе. Због погоршања. легуре златног Н. на цени су били само стари златници, и пошто су се они, као и у читавој Европи, пред крај средњега века све мање и мање појављивали, византиски солидус је постао само рачунски Н.. као појам извесне количине сребрног Н. раздичитог порекла. То је српска перпера, чије име потиче од трчког урегрегоп,

Поред византиског новчаног система,. била су у средњем веку изван граница наше државе још два друга важна система, чији су утицаји на развијање И. били од стварног значаја: на западу немачки: систем, створен на темељу позно-римеског од цара Карла Великог, и у вези са тим мађарски, а на југозападу млетачки. Из:

— 106 —