Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

комбинације или даљег развијања појединих од ова три система развијали су се разни наши новчани системи средњег века.

На западу је трговачки саобраћај био потпуно уништен, и потреба за кован Н. била је врло мала. Сем малог броја византиског Н. ковани су ваљда још позноримски солиди. Н. каролиншких владалада ретко је долазио до наших крајева, и није играо никакву улогу у новчаном саобраћају. Новчана реформа Карла Beликог била је ипак важна, јер је она за средњевековне новчане прилике на западу наше државе од великог значаја. Карло Велики узео је за темељ своје реформе као рачунску јединицу стари римски солидус (— 5ећиШпре), који је он поделио у 12 денара (Рјепл1е), 20 шилинга била. је једна фунта (Ига). Овај новчани систем постоји још и данас у Енглеској. У источним крајевима Немачке, фунта се делила, с обзиром на византиски златни с0лид, који је још био у оптицају, у 8 шилинга, сваки по 30 пфенига. Важнији за промет били су регенсбуршки пфенизи, који су кроз цео 10, 11, па чак и 12 век имали највидније место у трговачком саобраћају са истоком. По регенсбуршком типу ковали су Н. после салцбуршки архиепископи, корушки војводе и аквилејски патријарси, чији су Н. такође једну, и ако не знатну улогу играли у данашњој Словеначкој.

Прва средњевековна врста новца, која је била далеко на исток од великог значаја, били су фризашки денари (иззанеј), Они су изашли из ковнице салцбуршких архиепископа у Фризаху (Етезасћ), у Корушкој. ЏШрви фризашки пфенизи познати су из средине 12 века. У Хрватској, доказано је, курсирали су тек од 1211. Они показују првобитно на предњој страни лик архиепископа, на наличју забат међу две куле. Уз то је на почетку 13 века. бидо још много других типова. Како је овај И. био од најфинијег сребра, он је брзо дошао на цену, и изван Корушке, као добро плаћевно средство, и зато је постао узорак за имитације од разних владалаца., До Хрватске, Славоније и Баната колао је овај Н., често помешан са другим врстама Н., као што су келнски, енглески денари и т. д. Пошто су фризашки пфенизи играли знатну улогу у трговачком саобраћају на истоку, основане су, дуж Драве и Оаве и на трговачким путевима, који воде у Хрватску, нарочите ковнице за ковање фризашких пфенига. Штајерски војводе и салцбуршки архиепископи заједно су ковали у Штују, салцбуршки архиепископи у Брежицама на Сави и у Рајхенбургу, Шпонхајмци поред својих корушких ковница и у Костањевици (Гапбез го! ) и у ЈБубљани, фрајзиншки епископи у Хрватском Броду, Андехс-Ме-

ранци (истарски маркгрофи) у Камнику

и у Словењграцу, бамбершки епископи на.

НОВАЦ

својим имањима у Корушкој и аквилејски патријарси, чији су се новци (Т. зв. атлајци), после потпуно самостално развијали, такође су ковали по фризашком кову. Монтолски напад 1241 прекинуо је оптицај фризашког Н. на истоку. На његово место дошли су бечки пфенизи, који су постепено фризашке и у постојбини изатнали из саобраћаја. Бечки пфенизи преовлађивали су до 15 века, а њихово име налази се још данас у словеначкој речи ујпаг, као ознака за најситнији Н. (у Аустрији Heller), Цељски грофови и Франкопани имали су, на основу царских привилегија, право ковања по бечком кову.

Новчана криза у другој половини 15 века (време т. 8B. Schinderling-a), када су и у ЈБубљани ковали од рђавог сребра, уништила је потпуно дотадашњи новчани систем. Под утицајем тиролског HOBчаног реда, где су већ у 13 веку ковали т. BB. крајцаре (Е ећКгеи тег по дуплом крсту на наличју), уведен је у оне делове наше државе, који су раније припадали Аустрији, један нов новчани систем. Најпре се одомаћио крајцар као еквивалент га 4 пфенита. Сем тога добио је сада значајну важност рајнски златник (Си еп, форинта, словеначки рајниш) тако да та је и цар Фридрих ПТ 1484/86 ковао (1 фл. — 60 кр.). Овај новчани систем поправљен царским новчаним уредбама 16 века и терезијанским новчаним уговором о конвенционалном течају, по којима су се и неке друге врсте Н. (талири и т. д.), когРали, остао је углавном до 1857. Тада. је заведен т. зв. аустриски течај, који је дедио форинту у 100 крајцара. 1892 уведен је крунски течај на златној бази. По конвенционалном течају издати су и асигнати (Н. у хартији) за 5 форинти, које је издао за време мађарске буне 1848 Главни Српски Народни Одбор у Оремским Карловцима. Знатну улогу у новчаном саобраћају наших земаља, нарочито у северним областима па све до Далмације, играо је Н. мађарских краљева. Први је ковао мађарски Н. краљ Стеван Овети, који је издавао по угорку регенсбуршких полудинара ситан сребрни Н. (ођон), Тежина полудинаграв, брзо је почела опадати, тако да је мађарски Н. у 12 веку постао најмањи Н. у средњем веку. Врхунац је постигло средњевековно мађарско ковање Н. за време Беле IV (1235—1270). Најужнија мађарска. ковница, била је онда у Оремекој Митровици. Карло Роберт Анжујски почео је са ковањем златних форинта (Погепиз), по флорентинском типу, а Матија Корвин први је донео влатнике, који показују на једној страни лик OB. Ладислава а на другој Богородицу на престолу, с натписом Ратопа Нипвагае, Лик Богородице остао је од тада стално на мађарским Н. Кад су Хапебурзи дошли на мађарски престо изједначили су постепено мађарски новчани систем Ca аустриским.

— 107 —