Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

| ј

Ц

и

НОВАЦ

аустриски новчани систем дубровачки талири (брадан, вижлин — 60 динарића) и полуталири. — Назадак дубровачке тртовине при крају 18 века примећује се у погоршању дубровачког Н. Ковањем т. BB. либертине хтело се још једампут, али безуспешно, конкурисати талиру Марије Терезије, који је био на истоку веома тражен. — Последњи производи дубровачке ковнице били су перпере и полуперпере из 1801—1803; у њима нема више ни у пола сребра. После 1803 није се више ковало у Дубровнику.

Пропашћу југословенских држава, уве-·

ден је турски Н. Н. са којим су Турци дошли у балканске земље био је акче, од хришћана, зван аспра. То је ситан сребрни Н. са првобитном тежином од 1 т, која се ускоро смањивала, тако да је за време новчане реформе, крајем 17 века, имала само до 0:13 г. Н. није показивао никакве слике, него је носио само на арапском језику име султана и ковнице. Осим тога, коване су, под утицајем византиских бакарних фолара, бакарне мангире (тапећуг), Злато су Турци ковали тек после освајања Цариграда. До тада су курсирали само стране златнике, који су саMO добијали један знак легализираља. Тек је Мухамед П ковао у својој новој престоници по новчаној стопи млетачких дуката, своје златнике (алтин, код хришћана, цекин). Прве ковнице, које су Турци установили у Европи, биле су у Једрену и Серезу, трећа ковница била је на тлу наше државе, у. Новом Брду, где је Мурат IL искоришћавајући старе српске руднике сребра, почевши од 1439 ковао Н. Ковница је ова била у 15 и 16 веку врло продуктивна. Под Мухамедом П била је основана ковница у Скопљу, где се вероватно такође ковало сребро из Новог Брда. Султан Бајазит П (1481—1512) ковао је у Кратову, где се све до 19 века вадило олово и сребро. Сулејман П (1520 до 1566) организовао је ковнице у северној Србији: у Мајдану Кучајни и у Беотраду. Оем тога, били су још незнатни атељеи у Охриду и Велесу. И у Босни, богатој племенитим металима, органивовано је ковање Н. Из Сребрнице постоје сребрне аспре Сулејмана Џ, Селима П и Мурата Ш, а златни алтин Оулејмана II. Из Чајнице у јужној Босни познат је сребрни Н. и један златник (Селима II.

Изгледа да је у престоници, Сарајеву, ·

била једна ковница, из које постоје сребрне аспре Мурата [У (1623—1640).

Ово веома богато ковање у провинцији завршила је новчана реформа (Оулејмана Ш од 1688. Ковање нових великих сребрних комада, који су створени под утицајем западних талира, резервисано je престоници. (Само за кратко време (1687—1689) ковали су се још у Босни бакарни мангири, као Н. за нужду (Мог ве!4), Турски Н. (новчана реформа од 1844, по европском узорку, главни комади:

златна лира, сребрна меџедија — 90 пијастера) остао је у Србији, поред аустриског новца (цванцик и т. д.) и руских рубаља, све до ковања српског новца под кнезом Михаилом, најважније плаћевно средство.

Србија, до постигнуте потпуне њнезависности, није имала свога Н. За време кнеза Милоша биле су у оптицају разне врсте турског и т. зв. цесарског Н. Цесарски се Н. звао не само аустриски, него и Н. свих других европских држава. Тај се Н. сматрао као бољи и чистији од турског. Мита Џетровић наводи 43 разне врсте Н. које су тада биле у оптицају: 10 врста златног, 28 сребрног и 5 бакарног. Свака. је врста имала своје нарочито име, и свакој је врсти кнез Милош при издавању наређења за прикупљање пореза означавао вредност, по којој се она могла за порез примити. Вредност се одређивала по грошу, који је онда био новчана јединица. Један порески грош вредео је два чаршиска или турска гроша (пијастер). Пошто су се међу овим врстама налазиле многе врсте, које су у својој постојбини биле већ одавно повучене из саобраћаја, и зато већ много истрошене и оштећене, кнез Михаило је забранио (у јануару 1868) сваки увоз страног бакарног Н. 10/6 1868 увео је кнез Михаило нове бакарне комаде у вредности од 1, 5 и 10 пореских пара. Н. је био кован у Бечу, са кнежевим ликом, који је моделисао медаљер А. Шарф. По угледу на Румунију придружио се кнез Милан, који је у почетку наставио ковање кнеза Михаила, латинској унији (8/11 1873). Еквивалент француског франка је динар, који се дели у 100 пара. Законом од 10/12 1878 било је ограничено слободно ковање сребра, а уведени су златни комади од 10 и 20 динара. Од сребра су ковани комади од 5, 2, 1 и 0:50 динара, а од никла (25% ХМ + 75% Си) комади од 90, 10 и 5 пара. Поред Tora 1885 су издане новчанице Привилетоване Народне Банке. Бакарни комади повучени су крајем 19 века из саобраћаја. 1906 покушано је поново са увођењем ситног бакреног Н. у вредности од 2 паре, али та промет није примио.

Црна. Гора придружила се, из привредних разлога, аустриском новчаном систему, те је у почетку рачунала у форинтама, а после увођења аустриског крунског течаја у перперима (1 перпер =— 1 аустриска круна — 100 пара црногорских).

После уједињења новчани је систем у целој држави изједначен (1920), при чему је одређена вредност аустриске круне према динару: 1 круна — 0:25 динара, а 1 црногорски перпер — 050 динара, односно ва суме испод 5.000 динара 1: 1. После рата био је у оптицају само Н. у хартији. Тек 1920 издат је ситан Н. у вредHOCTH OJL 5, 10 (08:5% Zn — 15%. Cu) H 25 (25% МР + 75% Са) пара (ова послед-

= 110 те