Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ња врста је ускоро повучена из саобраћаја). 1995 издати су комади од 0:50, 1 и 2 динара у величини и изради предратних сребрних комада, али од неплеменитог метала. Златници, које је Краљевина ОХО добила из заоставштине аустриске монархије, прекивају се сада у Џаризу у динаре (на основу финансиског закона за 1994/25 чл. 286).

Литература: Бруншмид, Мазинска остава (Вјесник Хрватског Археолошког Друштва, 1896/97); Brunšmid, Die Тазећгиten und Minzen der griech, Stadte Dalmatiens [1898]; Forrer, Keltische Numismatik der Rhein- u. Donaulšnder; Cohen, Desoription historique des monnaies romaines, Sabatier, Desoription gćnćrale des monnaies byzantines; Luschin, Friesacher Plennige (Мит, Тензећгие, 56, и у СОтаринару за 1993: Rethy, Corpus Nummorum Hungariae; Трухелка, Олавонски Бановци (Гласник Босанско - Херцеговачког = Музеја, 1897); Stockert, Le monete del comune di Spalato ({Bullettino di Arch, e Storia Ра, XLJXLII suppl,); Papadopoli, Le monete di Venezia {I/IH}; Мушмовт, МонетитБ и печатитб на Бљлгарскитљ царе; Љубић, Опис југославенских новаца; Јиречек-Радонић, Историја Србије (Ш, 234); ТгићејКа, Рег bosnische Fund von Ribići {Wfissenschaltliche Mitt, aus Bosnien (XI); M. Pemeran, Стари босански новци (Босанска Вила, 1910); М. Решетар, Дубровачка Нумизмаmara: Codrington, A Manuel of Musulman Numismatica (1904); Đ, Iskrić, Das serbische Geldwesen (1904); M. Петровић, Финансије и установе обновљене Орбије до 1849, I; M. Radosavljević, Die Entwicklung der Wiahrung in Зегбјеп; М. Недељковић, Основи Политичке Економије (1921).

Б. Сарџа.

НОВАЦ СА НКРМАЧОМ. У нашем народу и скоро у свакој нумизматичкој збирци код нас налазе се многобројни комади тобожњег новца, који показује на предњој страни различите ликове, а на наличју види се крмача с прасцима. Народ мисли да овај новац доноси срећу. Мислило се да је то неки варварски новац, али је данас јасно, да је то италијански фалсификат 19 века.

Литература: Валтровић у Отаринару за 1892 и 1893; Кубичек у МЛепег Num, Zeitschrift (XLI, 139), С

НОВАЧАН АНТОН ДР., писац (9/7 1887, Задобрава, код 'Трновља, близу Цеља). Учио је гимназију у Цељу, Загребу, Карловцу и Вараждину, а права у Прагу, Паризу, Минхену, Москви (промовисан је у Прагу 1915). У почетку рата био је осумњичен због велеиздаје и више меседа, затворен у Цељу и Граду. Овршио је после студије у Прагу (1914/15), и служио тамо код суда (1915/16), остало је време био у војсци (1915, 1916—1918), напослетку код војног суда у Сарајеву и у

7

НОВИ (ВИНОДОЛСКИ)

Загребу. После преврата био. је тајник провизорног чешког посланства. код Народног Већа у Загребу, 1919 аташе код посланства у Прагу, чиновник Министарства Иностраних Дела у Београду, код делегације у Трсту. Од новембра 1920 до 1993 активно је учествовао у политичком животу, као кандидат, политички организатор и новинар најшре код словеначке сељачке странке у Штајерској, после код словеначке републиканске странке, основане по дотовору са Ст. Радићем. Био је издавач и уредник политичких листова Наша Вас (1921/22) и Републиканец (1922 до 1923). 1924 до редукције 1995 био је аташе за штампу код посланства у Варшави, а од 1926 адвокатски је конципијент у Марибору. — Н. је почео књижевни рад као гимназијалац у Загребу код ђачког листа Наша Онага; сарађивао је у Хрватском баку, а основао је, са К. Хајвлером и др, Сотлу, доцније Грич. 1904 почео је да сарађује са песмама и приповеткама у Хрибаровом Илустрованом Народном Коледару _(3% 1905—1919), ca чланцима у цељској Домовини. (1906), Оловенском Народу (1909) и цељском Народном Дневнику (1909—1910). Издао је взбирку цртица и приповедака Наша bac (i 1912, П 1913), у којој је хтео да покаже у првом реду унутрашњи живот наших сељака, више пута са акцентом патолошке стране. Џисао је (од 1917) и у Љубљанском Звону, уређивао је словеначки део Бартуловићевог Књижевног Југа, Орпског књижевног Гласника, објавио је драму Велеја (1921), збирку приповедака, Qaмосилник (1923) и прва два чина, као трилогија заснованог, драматичног мозаика, Цељска. хроника (Херман Цељски, Љубљански Звон, 1925). И. Графенацер. НОВЕ (КХоуае), 8. Руновић

HOBEJIE. B. Јустинијанова кодификадија. НОВИ (ВИНОДОЛСКИ), трговиште у Хрватској, у области приморско-крајишкој, на Јадранскоме Мору (Кварнеру); паробродска је станица линије Сушак—Сењ, раскрсница. приморске (бушак—(Оењ), винодолске и цесте у Огулин. Има 2.176 стаповника (општина 3.019), општинско и среско поглаварство, котарски суд, римокатоличку жупу, пучку школу, шумску управу, пољопривредну станицу (оснозвана 19920, запрема 38 катастралних јутарај, парну пилану, млин и творницу леда, лучку експозитуру, пошту, телеграф и телефон, Винодолску Штедионицу пи филијалу Југославенске Банке (у Загребу).

Џо свом положају, природи и чистоћи И. је једно од наших најлепших и нај здравијих морских купалишта. Новљани се баве поглавито пољопривредом, затим зидарством и клесарством, а на зараду

· иду и у страни свет. Они су били вазда

= 111 —