Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НОВИ (ВИНОДОЛСКИ)

особити, челични људи, те су сачували пеке старе обичаје и народне песме. У Н. се родио песник Иван Мажуранић.

Н. се простире уз море, на обронку брега Оспа, код ушћа винодолеке Сухе Реке у Новљанску Драгу. Негда је био опасан зидом и утврђен округлим кулама, од којих се остатци и данас виде. Из места су водила двоја врата: Велика. (1875 порушена) на источној, а Мала (још и данас) на северној страни. Најстарија (бар из 13 века) и најважнија зграда у Н. је Франкопански град или каштел, донекле преграђен, добро очуван. Особито се истиче на југоисточном углу четвороугаона и четворокатна 18 м висока. кула. — Лепа и пространа жупна црква, Св. Филипа и Јакова грађена је у 14 веку, у стилу старохришћанске базилике. Пред тлавним олтаром гробница је бискупа Кристифора, који је у Н. пребегао са својим каптолом са Модруша, кад су им 1493 запретили Турци. Потом је Н. био столица модрушке или крбавске бискупије 1493—1567, када је спојена са сењском бискупијом. у Сењу управља бискупијом викар, који седи у Н. Опомена вреди (разваљена) готска црква Ов. Марије с подором павлинскога самостана на месном тробљу код луке. Самостан и цркву Ов. Марије на Оспи саградио је 1462, и иначе са побожних задужбина (Трсат, Цриквеница) познати кнез Мартин Франкопан. Брег Калварија саграђен је од бречанога мрамора, а утроба му је донекле шупља кријући велику шпиљу. Алејом осењена. цеста води од пристаништа до купалишта у дрази Лишњу. Над цестом су виле и хотели, а код завијутка цесте у ЈЛишањску Драгу, на самом морском жалу, развалине су старога града Лопара. То је по свој прилици било римско утврђење и постаја на цести Тарсатика (Трсат, Река) — Јенија (Сењ) Аа Тиггез, Пред Лопаром и Лишањском Драгом изнире из мора шкољић Ов. Марине са туњаром и црквицом. — Новљанско купалиште у Лишњу врло је утодно због бистрине мора и финог песка, којим је дно покрито. Песак избацује вруља и доноси струју из драге Teme, код Повила.

Име Н. или историски Нови Град, има само релативно значење, према староме траду Лопару. Иначе је Н. старо хрватско насеље: било је најзнатније место у винодолској жупанији или кнештву, које је остало у власти кнезова Франкопана све до њихове пропасти. Џрви се пут помиње 1288, кад су се на Богојављење »на сали« (дворани) Н. кнежевскога града, пред лицем кнеза Левнарда, састали изасланици свих 9 општина Винодола и саставили чувени винодолски закон. Међу изасланицима на првом се месту наводе новљански. За деобе кнезова Франкопана 1449 у Модрушама, Н. је добио кнез Мартин, који је, немајући деце, готово сва,

За седисваканције.

своја имања завештао краљу Матији Корвину. Тој се Мартиновој одлуци успротивио његов брат, крчки кнез Иван, те је по. његовој смрти силом освојио Н. и Брибир; али се ту није дуго одржао, јер га је протерао краљев капетан Блаж Подманицки, зван Мађар. Тако је Н. дошао у власт краљеву, али је већ 1/8 1481 краљ Матија повељом, изданом у Загребу, вратио кнезу Отевану Франкопану и његовом сину Бернардину Н. и друге неке градове. 22/8 1527 у два сата ноћу провалили су у Н. Турци, место попалили и много људи одвели у ропство. Кнеза Бернардина (— 1529) наследио је унук Стеван, који је 1544 склопио са зетом Николом Зринским заједницу добара и наследство. а 1550 поделио са својом сестром Катарином Зринском своја имања, па међу осталим градовима задржао и Н. По смрти Катарининој признао је кнез Стеван (1562) наследство својим сестрићима Јурју. Крсти и Николи, а то је поткрепио и опоруком 1572. По његовој смрти (1577) браћа. су Зрински одиста задобили Н. и друге традове у Винодолу. То није било право тржачким Франкопанима, па се стога породио спор. који је смирен 1580, кад су се кнезови Јурај и Никола Зрински потодили са Франкопанима, те им оставили Н. Северин на Купи и Нови Град на Добри. Неугодни су били спорови, што су их због међа имали Новљани с ЈЛедетичанима 1596—1686. а трад је Н., дајући заклоне ускоцима, трпио и од навала млетачких (1598, 1613 и 1615). Мирнија су времена настала по свршетку ускочкога рата 1617. Последњи је Франкопан, кнез Фрањо Креста, заплетен с баном Петром Зринским у заверу против бечкога двора, погинуо под крвничким мачем у МЛепег Neustadt-y 50/4 1671.

Град је Н. на кратко време запосео и опљачкао ~ карловачки | генерал Херберштајн, па та је предао коморској управи. Тада је процењено Н. добро на 16 до 20 хиљада форината. — 1685 дала је комора Н. у закуп баруну Фрањи Ригонију. У инвентару, који је тада састављен, набројене су све градске просторије и њихов богати намештај. 1656 коморска је управа потврдила Н. урбар, како га је 1609 био признао кнез Јурај Франкопан. 1692 продала је угарска комора Н. са осталим зринско - франкопанским градовима. аустриској комори за 500.000 форината, што је потврдио и краљ Леополд I. 1749 дошао је Н. под управу бечке банко-депутације, односно цесарско-краљевске Вапсо-СејбћЈеп-АдтиизгаНоп ип Негаов ћит Krain und Litorale Апзтасшт, која је. имала своје седиште у ЈБубљани. 1761 порушене су % Н. града, »јер је % довољна за стан кастелана, па ће се много приштедети на поправцима«. Под крај 18 века био је на Реци основан магистрат за Реку, Бакар и Винодол. 1848 усредере-

_ 9 —