Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ђена је у Н. сва политичка управа Винодола. Тада су коначно престале урбарске обвезе, Н. властеоство је укинуто, а град је дошао у посед Н. општине, која та и ланас држи. Н. општина уређена је као и остале хрватско-славонске сеоске општине. Литература: Ј. Бруншмид, Архео· лошке биљешке из Далмације и Џаноније (Вјесник Хрватског Археолошког Друштва, 1695); Ф. Рачки, Винодолски закон (Збирка Хрватски писани закони, издала Југославенска Академија 1890); Е. Лашовеки, Горски Котар и Винодол. (1922): В. Клаић, Крчки кнезови Франкопани, 1 (1901); Д. Хирц, Хрватско Приморје (1892); П., Нови Винодолски (Виенац, 1883); Ф. Поточњак, Нови Винодолски (Просвјета, 1894).

Ј. Модестин.

НОВИ БАНОВЦИ, село у Срему, у срезу старопазовском; на Дунаву (82 м), од Ота ре Пазове 11 км (правац) к истоку-југоистоку. Имају 1.310 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, евантеличко-аутсбуршку пасторију, 2 пучке школе. — Код Н. Б. нашло се предмета од кремена из неолитичке и предмета из железне (латенске) културне периоде. На брежуљку Градини, коју је Дупав подривао, од Н. Ђ. југоисточно, нашло се доста остатака римске културе (спомен базилике из доба цара Антонина Пија, докава јаче војничке посаде на међи парства против варвара, уломак жртвепика Јупитера Долихона, 2 тучане бисте божице Атене, више фибула, новаца, чи„таво римско гробље). Тамо је било знатно римско насеље Бургене од Тауруна (Земун) десет римских миља (14'8 км) далеко. Н. Ђ. градина налазиште је и византиских (амулет с ликом Богородице) и дрегих средњевековних предмета (мађарских новаца).

Литература: Вјесник Хрватског Атрхеолошког Друштва (н. c.! | 172, ТУ, 220, V, 150, 12%, 154). J. M-u.

НОВИ БЕЧЕЈ, среско место, у Банату, поред Тисе. 1921 имао је Н. Ђ. 7.259 становника, а 1910 Срба 9.094, Мађара 5.287, Јевреја 924: православних 2.200, католика. 5,091. — Први спомен о Н. Ђ. је из 1332 до 1337. У првој половини 15 века био је H. B. y поседу српских деспота. Ни у време Турака није опустео. 1717 имао је 20 пописаних српеких домова и припадао је бечкеречком округу. Српска црква подигнута. је 1742. У другој половини 18 века почело је у Н. Б. насељавање Мађара. 1848 биле су код Н. Б. крваве борбе. 1886 изгорела, је трећина Н. ЂБ. — У H. B. ce налази неколико новчаних завода и знатан број културних и хуманих институција. Знатно је занатство и индустрија цигле и млинских производа. Има тграђанску школу и приватну гимназију. =

Д. ПА

НОВИ МАРОФ

НОВИ ВРБАС, место у Бачкој, на јужној страни канала Краља Петра. 1921 имао је 7.564 становника, а 1910 6.924, од којих је било Срба 150, Немада, 5.171, Мађара 1.361, Јевреја 192; православних 160, католика, 1.216, протестаната. 3.711, евантелика 1.424. — Н. В. је настао насељавањем Немаца из Немачке (1785) на земљишту Старог Врбаса. Одмах је добио и посебну општину, те се у њему убрзо врло лепо развило занатлиство, које се организовало у цехове. 1848/49 страдао је Н. В. много у борбама. У Н. В. био је главни стан М. Перцела и ратни суд, који је судио похватаним Орбима. — Данас је Н. В. врло знатно место продукцијом и тртовином хране, са јаким занатлиством и млинском и кудељном индустријом.

НОВИ ДВОРИ. 8. Клањец.

НОВИ ЖИВОТ, недељни политички и књижевни лист. Први власник и директор био је Др. М. Нинчић. Излази суботом у Београду 1920—1996. У. 0).

НОВИ ЗРИЊ. В. Међумурје.

НОВИ НАРЛОВЦИ, село у (Срему, у срезу ~ старопазовском, насред равнице (104 м); раскрсница, је 7 цеста, од Старе Пазове 11 км к северу, а од железничке станице Инђије 8 км к североистоку. Имају 4.016 становника, општинско поглаварство, православну парохију, пучку школу, пошту и телеграф. 7 ИН |

НОВИ ЛИЧНИ, село у Хрватској, област приморско-крајишка, срез и општина Г0спић, на Новчици (к Лици) од Госпића, 4 км (правац) к југозападу. Има 948 становника, римокатоличку жупу и пучку школу. — Негда је Н. Л. било од зналнијих места у Лици. Први се пут помиње 1185, кад је онде (Нови Град) била жупа крбавске бискупије. 1449, код деобе кнезова Франкопана, добио је Дујам IV, yga

веке друге градове, и Острвицу и Нови

Град у Лици. 1509 био је у области Ивана, Карловића, док та нису освојили Турци 1526 и држали та до 1686. J. M-w.

НОВИ МАРОФ, село у Хрватској, у области загребачкој: у долини реке Бедње, близу њезина кључа, где су се приближиле Иванчица, Калничка и Топличка Гора; станица је заторске железнице Вараждин. Н. М—Запрешић (—Загреб) и раскреница цесте Вараждин—. М—Ов. Иван Зелина—Здагреб и цесте Н. М—Заторје. Има 132 становника, општинско и среско поглаварство, котарски суд, пошту, телеграф и телефон, римокатоличку жупу и пучку школу у селу Мађареву (1.099 становника), од Н. М. 3 км ко западу. — Лепи властеоски двор H. M. грофа Ердедија купила је влада, да онде уреди санаторијум за туберкуловне. 550 ха пространим · властеоством · управља дрmanga дирекција шума у Загребу. — Оје-

= 113. -—— 8