Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАБАВЉАЧНЕ ЗАДРУГЕ. Наша је земља рано ушла у фазу Н. 3. То је било 70-тих година, за време рада (Светозара Марковића. Тада је основана прва тТ. зв. Потрошачка Дружина. Она је била краткога века, колико са невештине њених управљача, толико двапут више, јер није још било економских услова за њен живот. После првога неуспеха, требало је да прође скоро двадесет тодина, па да се учини други оглед. Али, на жалост, ни он није био боље среће. Тек од 1900 Н. 3. су почеле да хватају код нас корен, и то најпре по селима, па тек доцније и по градовима. Први повод за оснивање H. 8. по селима била је скупоћа сеоских дућанџија. Данас има само у Србији на 500 сеоских Н. 3. које набављају годишње својим задругарима разне намирнице за близу 25.000.000 динара. Наше су сеоске Н. 3., по примеру истоветних данских задрута, спојиле набавку животних намирница са набавком средстава за производњу: семена, ђубрета, справа и т. д. Док је покрет Н. 3. по селима живахан, више него што има, социјалних услова за то, дотле је оснивање по традовима заостало, а с друге стране развијају се Н. 3. само у области државнога службеништва, потпоматане и бенефициране државним средствима. Али, пошто су те задруге ограничене само на један ред грађана и затворене за друге редове, то се њима, по модерној задружној теорији, оспорава место у задружној породици.

Економски значај Н. 3. истиче се нарочито тиме, што су оне успеле да даду један нов привредни облик у погледу снабдевања људи намирницама, а да ови не морају прибегавати услугама приватне трговине, која се за ту услугу добро наплађује. У прво време Н. 3. друга се њихова добра страна није ни запажала, и оне су свугде биле хваљене и препоручиване само стога, што су појефтињавале живот, т. ј. што су доприносиле да једна породица и са мање прихода лепо изађе на крај. Модерном терминологијом то се објашњава. тако, да задруге имају снаге да пењу куповну моћ новца, или другим речима, куповну моћ зараде, наднице. Доцније се запазило, да H. 9. имају и друге добре особине у погледу подизања, задругара. Оне, наиме, не само да. поје'фтињавају намирнице, него својим набавкама, постижу да створе један нарочити капитал, који без задрута пада у џеп при-

ватних продаваца. То бива овако. Задруте уступају набављање намирница задрутарима по истој цени, по којој их продају приватни продавци. Али, док је у очима приватног продавца разлика, између куповне и продавачке цене, разуме се урачунавши ту и њихове трошкове, њихова лична, оправдана и ничим неоспоравана зарада (добит, профит), дотле је тај вишак у очима задруга, својина задругара — купца, и нико нема право, по мишљењу задружном, ни тај вишак да оспори нити га одузме.

У прво време, док су биле набавке још незнатне, овај вишак је био разуме се, мали. Али уколико су набавке расле, уто лико је растао и овај вишак, и задружни свет је почео да увиђа, да је овај вишак важна економска и финансиска чињеница, и да се на његовој основи може много штошта зидати и градити. Тада се јавила пред очима могућност новог једног схватања задружне акције, и овде-онде су огреситији задругари већ и почели да приступају реализовању тога, новог схватања. Вишак овај, који је у ствари главни

мотив приватног капиталистичког рада,

постао је у задругама главна основа за. нова стварања и нове творевине на задружном пољу. — Упоредо с тим појавила се друга чињеница: број задругара, 7. ). количина набавака намирница, у новој једној светлости, и задруге су почеле да се оријентишу према новим задругарима. друкчије, нето што је дотле био случај. Дотле су религиозне и партиске борбе често потресале задруге: после овога момента на задругаре се почело да гледа друкчије нето на гласачки апарат; у њима се умотрила, сната, која је у стању, кад се орга низује и кад свесно ступи у заштиту интереса свих потрошача, да да подлогу за нов привредни напредак, напустили су се ситни и лични обзири и стало се на високо место религиозног и партиског неутралитета. Да ова предвиђања нису била обмана доказ је, што су од тога доба, почеле да ce стварају задружне фабрике, где су многи и многи радници нашли занимања и зараде под сасвим другим условима, Heто у капиталистичким предузећима. У друтоме реду, задруге су приступиле саме производњи неких својих намирница, са земље. У трећем реду, задруге су узеле у своје руке поморски саобраћај, уколико је то потребно Ba превоз намирница из свих крајева света. Ови и овакови успеси дали су повода за једну особиту задру-

1 1