Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАБРЕЖИНА

жну, привредну и социјалну теорију, која. на бази организованога набављача зида. нов привредни и друштвени поредак.

М. Аврамовић.

НАБРЕЖИНА, село у талијанској Словеначкој, на мору, уз Тршћански Залив. Има. 1.363 становника. (1921). У Н. се налазе велики каменоломи са лепим мермером.

А.

НАВОДЊАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА. В. Исушивање и наводњавање земљишта. ·

НАВРАТИЛ ИВАН, фолклориста и граматичар словеначки (5/3 1825, Метлика, Белокрајна — 1896, Беч). Основну школу свршио је у месту рођења, гимназију У Новом Месту (1843), философију и нешто богословије у Љубљани (1845). 1846—1851 био је нижи судски чиновник. 1851 OTHшао је на највиши суд у Беч, где је остао као канцелариски директор до смрти. У Љубљани је учио 1849 код професора Фр. Метелке старословенску граматику, % у Бечу словенске језике. Писао је чланке о граматици и словеначким стварима, сабирао је народне умотворине и написао је неколико компаративних – народописних студија. Главна су му дела: Одперто пиемице писатељем Новиц (Новице, ЕШ И 1846), Како Словенци Ново лето празну јејо, Народне песми в метлишки околици (Оловеција, 1, 90, 91, 1849), Ускоки на Крањскем (Гласник ' Словенски, 14—20, 1866), Писма о Босни ин Херцеговини, 1—ХУП (Летопис Матице Словенске, 48—191, 1877), Оловенске народне враже (Летопис Матице Словенске, 1885—1890). ЖЕ

НАВРЦИ, врста навлачке од вуне, белом чојом око грла постављени; облачи се преко чарапа. Употребљује се у Далмацији. Н. 9.

НАГЛАВИЦА. 58. Окућница.

НАГОРИЧИНО (СТАРО И МЛАДО), села у Скопској Области, у старој жупи Жеглигову, на широкој Нагоричкој Заравни, источно од Куманова, под јужним падинама планине Рујена, а између Џчиње и њене десне притоке, Кумановске Реке. У Н. има остатака српске културе средњета века. Код Старог Н. живео је пустиножитељ СОв. Прохор Ичињски (11—192. век).

Оба Н. налазе се у средишту старе жуше и области Жеглигова. У Младом Н. има тратова још византиског и римског насеља. Док је Старо Н. више повучено под па. дине Рујена, Младо Н. заузима средишњи део Наторичке Заравни и лежи на раскрсници важних путева, моравско-вардар'OROP и цариградско-босанског, где је кроз векове било значајних историских и културних кретања. Овуда су у турско доба. пролазили и свраћали се и многи Дубровчани, и њихова се имена могу и сада. наћи записана у обема црквама, Ов. Ђорђа. у Отаром и Младом Н., поред имена друтих посетилаца.

Веће је село Младо Н., разбијено на 57 махала преко целог синора; 1900 имало је 256 кућа. Старо Н. има главни сеоски крај Село, најстарији део целог насеља, око кога је разређено још 11 махала; 1900 имало је 138 кућа. Сада има у Младом Н. 234 куће и 1.674 становника, а у Старом Н. 170 кућа. и 1.173 становника (1921). Поред свих турских зулума и надирања Арнаута чак и кроз ове крајеве, овде се ипак одржало чисто српско хришћанско становништво.

Базалтске купе на Нагоричкој Заравни, које су заједно с околним туфовима продукат вулканских ерупција из млађег доба терцијера, пружају одличан грађевински материјал, и могу се лако експлоатисати; извози се преко Куманова.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и СОтаpe Србије, 1 (1906); Ј. Хаџи-Васиљевић, Јужна. Стара Србија, 1: Кумановска Област (1909); К. Костић, Наши нови градови на Југу (1992); Влад. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Орбији (1994).

Ђ. Радовановић.

У Старом H. je црква Св. Ђорђа. Подигао је краљ Милутин 1313 за успомену на победу над Турцима. 1318 црква је живописана. Први игуман био је Антоније. Милутин је нагоричком игуману одредио тринаесто место међу игуманима. Када је краљ Стеван Дечански пошао у рат против Бугара 1330, он се на путу према Велбужду зауставио у Н. и помолио Ђогу за победу. Архиепископ Данило вели, да је Стеван Дечански по одржаној победи на Велбужду наредио, да се тело убијеног бугарског цара Михаила положи у цркви Ов. Ђорђа Наторичког. У унутрашњем нартексу цркве налази се на западном зиду једно удубљење, у коме је могло почивати тело бугарскога цара, ако није било сахрањено у земљи. Неки бугарски историчари (Јордан Иванов) мисле, да. је тело цара Михаила. положено у митрополитској цркви Св. Ђорђа у Колуши (предграђу 'Аустендила). Записи, урезани у зидове цркве, казују, да је црква у 18 веку била, мирска (а не манастирска), као што је и данас.

Манастир Н. постојао је и раније за владе Византинаца. Његово оснивање приписује се византиском цару Роману 1М Диогену (11 век), који је подигао манастир из пажње према чувеном српском светитељу Прохору Пчињском, чија се испосница и данас показује у једној пећини близу цркве.

Црква долази у ред најзнаменитијих споменика старе српске архитектуре. У основи представља тробродну басилику са уписаним крстом. Споља је имала периптерос, а на западној страни је доцније дозидан спољашни нартекс. Живопис цркве долази у ред најлепшег средњевековног српског живописа. У нартексу је на-