Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У БЕОГРАДУ

1875 постављен је за библиотекара Јован Ђошковић, а 10/10 1880 архимандрит Нићифор Дучић. 1880 штампан је Каталог (књига П, св. 2, инострана књижевност).

19/8 1881 изишао је Закон о Н. Ђ. по коме је библиотека одвојена од Народног Музеја, са којим је до тога времена чинила целину. 15/5 1886 Дучић је разрешен од дужности и предао је чувару Народног Музеја Михаилу Валтровићу. 1886—1897 био је библиотекар Милан '. Милићевић.

1/11 1886 изишао је Закон о ОСОрпској Краљевској Академији Наука, и по чл. 7 тога закона H. Б. је припала Академији. За време Милићевићеве управе. штампани су даљи Каталози (књ. Ш, св. 1. серпска књижевност, 1886; књ. ТУ, инострана књижевност, 1889). Шрираштај књига био је знатно већи, и онда је објављен нов Каталог, који је обухватио и старе и нове књиге (1 Књижевност Орпска, 1894). 1891 постављен је за помоћника библиотекара Ђока. Поповић (1891—1905). 1897—1900. библиотекар је био Драгиша (Станојевић, 1900—9/4 1901 Стојан Протић, 15/12 1901 до 19083 Љубомир Јовановић.

22/1 1901 објављен је Закон о Н. Б. по коме је извршено њено преуређење. По том закону библиотека је требала, да добије своју засебну зграду, % да Академија има права надзора и да се њој подноси годишњи извештај. По чл. 9 и 8 тога Закона Н. Б. постављена су три задатка: а) да помаже неговање науке у Србији, 6) да олакша ширење народног образовања, и в) да среди дотадању српску библиографију једне и друге азбуке, а да нову објављује сваке године. 1902 штампана. је друга књига Каталота (Књижевност (Оловенска). 1903 постављен је за библиотекара Јован Томић, који и данас врши ту дужност. 1905 постављен је за помоћника. Милован Глишић (1905—1908), а касније су ту дужност вршили: Мика Поповић (1908—1912), Милош Зечевић (1912—1991), Војислав Илић млађи (1921—1999), Сима Пандуровић (1922—19283) и (Оветозар Матић (од јула 1928).

У почетку је Н. Ђ. била у згради Министарства Просвете, 1844 добила је посебну кућу (у близини Касационог Суда), одатле је пресељена у другу зграду (преко пута Војне Академије), па онда у зграду Више Женске Школе и, најзад, у лево приземно крило Велике Школе (Капетан-Мишино здање), где је остала до европског рата.

За време европског рата велики бреј књига Н. Б. евакуисан је, а за време окупације Орбије пренесен је у Софију, одакле је враћен после закљученог мира. Пропало је доста старина (Никољеко Jeванђеље, Орбини, Лукари и т. д.), нарочито књиге о јужној и источној Орбији. Одмах после рата Библиотека је привремено смештена у згради Врачарске Задруге (улица Краља Милана), па је одатле

пресељена у своју зграду (Косанчићев Венад), која је купљена у септембру 1929 за, 3,200.000 динара.

Како се Н. Б. развијала види се из ових података: 1844 било је свега 1.421 књига, 1871 имала је 10.600 дела у 22.459 свезака (старих славено-сриских и осталих рукописних књига 185, првих издања, 41, карата, планова, цртежа, слика, фотографија 400), 1887 имала је 25.073 дела У 55.488 св., дупликагта 4.512, укупно 60.000 св. (старих рукописних књига 410, првих издања 66, карата, слика 904). Број читалаца 1887 био је 593 (ђаци 325, наставници 76, свештеници 6, официри 22, чиновници и други 152, странци 21). Читало се укупно 7.825 дела. Буџет за 1887 био је: плата библиотекара 7.072:80, помоћника 3.915:30, за набавку повез књига. 12.000, за канцелариске трошкове 1.500. за два служитеља 2.000; укупно 24.488:10 динара. — 1897 Б. је имала: 30.742 дела. у 62.336 св. и 6.113 дупликата (рукописа

_б23, српеких штампаних првина 141. ка-

рата-слика 990). Број читалаца био је: 694 (ђаци 414, наставници 132, свештеници 4, официри 3, други 62, странци 9). Читало се укупно 10.945 дела; буџет је био 25.280 динара. — 1900 Б. је имала: 32.702 дела у 70.706 свезака и дупликата. 10.505, штампаних првина 141 (дупликата. 16), рукописа 627. карата-слика. 2.296, политичких новина 1.280, укупно 85.571 број. Број читалаца био је 451, читало се у библиотеци 5.835 свезака, ван библиотеке 5.403 св. свега 11.238 св. Читано је српских дела 5.086, страних 5.252, научних 6.742, забавних 9.367, рукописа 78, политичких новина 372. Буџет је био: плата чиновника. 12.577:50, служитеља 3.120, за.

_ набавку књига, и повез 12.000, за огрев

и канцелариске трошкове 1.200; свега 28.897:80 динара. — 1905 Б. је имала: 40.000 дела. у 84.845 св. и дупликата 16.114 (рукописа, 1.913, првина. 216, карата-слика. 2.450, · политичких листова 433, писама 1.316). Буџет за књиге и канцелариски материјал био је 16.000. Узимано је из библиотеке: 21.395 предмета. — 1910 Б. је имала: 45.838 дела у 94.299 св. и дупликата 21.383 (рукописа 1.103, првина 218, карата-слика 1.130, политичких листова. 798, писама 92.088). Број читалаца био је: 1.815 мушких, 62 женске; буџет за књиге и канцелариски материјал био је 20.861 динар; узимано је из библиотеке 22.142 предмета. — 19192 Ђ. је имала 48.574 дела у 98.341. св. и дупликата 34.279. (штампаних првина 218, новина 774, карата-слика, 1.216, рукописа 1.172, писама 2.606). Буџет за књиге и канцелариски материјал био је: 20.861 динар. Број читалаца био је мањи због балканског рата: 1.955 мушких, 1.706 женских; читано је укупно 12.661 дело.

После рата извршено је преуређење библиотеке. Главне групе по форматима: 129, S0 49 и оно. Редни број по долажењу

ДА О