Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

књига. Деоба: 1. књиге, 2. колекције (наше), 3. часописи (наши), 4. колекције и часописи (страни), 5. новине, 6. рукописи и старе књиге, 7. музикалије, 8. карте. Биће израђен азбучни и стручни каталог. У азбучном каталогу су одељци: 1. српско-хрватско-словеначки, 2. словенски ћирилски, 3. словенски латиницом, 4. страни језици, 5. новине и 6. часописи. Број особља. је: пет чиновника (са управником), два служитеља. Новим будџетом (1994—1995) предвиђено је: један библиотекар, 12 чиновника (два помоћника) и 6 служитеља. Цео буџет за личне издатке је 43.560 динара, за материјалне 312.054 динара. Буџет је општи, и за библиотеку у Београду и за библиотеке у упутрашњости. За време европског рата рад у библиотеци је био обустављен. Читање у библиотеци је бесплатно, за узете књиге ван библиотеке полаже се кауција. У. Понић.

НАРОДНА БИБЛИОТЕНА У НРАГУЈЕВЦУ основана. је шездесетих тодина · 19 века. Основало ју је Министарство Просвете и предало је гимназији, те је у исто време она била и Б. за наставнике и за народ. Управљао је одбор са директором гимназије, а библиотекари су били обично наставници српског језика (II. Ђорђевић, М. Раичић, Ј. Максимовић, М. Мајзнер, С. Нешић). Библиотекар М. Мајзнер одвојио је Н. Б. од гимназиске књижнице. За време рата Б. је великим делом уништена, јер су непријатељи у просторијама Ђ. наместили војничке жкујне, а књиге су торели и продавали на килотрам као стару хартију. — После рата сређивање је извршио Рус Метислав Шахматов, кога је сменио Милан Антоновић, суплент. Садањи библиотекар је Милан М. Милошевић, професор. — Број књига је 15.800. Постоји рукописни каталог. RIbHте су класификоване NO научним · трупама. „7.0.

HAPOJIHA BMBJIMOTEHA Yy HMHIy основана је одлуком Министарства IIpoсвете 97/4 1903. Овечано отварање Ђ. извршено је 19/9 1904. Број књига је 5.400 у 10:000 св. Број листова 150. Штампанот каталога нема. Зграду за Б. завештао је 1895 нишки епископ Јероним. Прву пошиљку у књигама Б. је добила од Министаретва Просвете, а доцније је добиjama поклоне од Државне Штампарије и приватних лица. Б. се нарочито обогатила библиотеком Стевана Сремца. За време окупације (1915) Бугари су пренели Ђ. у Софију, одакле је враћена. после рата, заједно са књигама Народне Библиотеке у Београду. — Библиотеку је поново уредио Др. Д. Милачић, професор, који и данас врши дужност библиотекара. Џрви библиотекар по оснивању био је Павле Софрић, професор. Рукописа нема. (QBeчано отварање библиотеке после рата, извршено је 11/5 1994. S...

НАРОДНА ВЕЋА

НАРОДНА ВЕЋА. Оветски Рат, који је избио у лето 1914 довео је Јужне Словене у ванредно тежак положај. Већи њихов део налазио се под влашћу АустроУтарске, и био је не само спречен да јасно изрази своја национална осећања и своје симпатије у овој судбоносној борби, него је био присиљен да учествује у борбама са својим народним непријатељима против једнокрвне браће. Људима. је то падало врло тешко, тим више, што се добро знало, да ће рат имати да реши крупна национална и државна питања Европе. Победа централних власти, Немачке и Аустро - Утарске, донела би, несумњиво, појачање превласти Немацу и Мађара у средњој Европи и довела би у питање националну будућност словенских племена у њиховом домашају. Они делови Јужних

"Словена, који су били у могућности да

слободно изразе своја уверења, определили су се одмах за борбу против АустроУгарске и за заједнички рад са Србијом. Прва се у том правцу изјаснила Хрватска Стража у Буенос Ајресу 3/8 1914. Српска влада, са своје стране, дала. је 7/12 1914 у Народној Скупштини свечану протрамску изјаву, да је овај Оветски Рат уједно »борба за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Орба, Хрвата и Словенадца«. Хрватски одбор у Риму, у коме се нашло неколико угледних Хрвата, који су успели да избегну из Аустроугарске монархије (А. Трумбић, Х. Хинковић и Л. Војновић), дали су у исто време изјаву, да ће остати безуспешни покушаји званичних кругова монархије, »да одвоје ствар хрватскога народа од ствари српскога, народа«. Овим изјавама придружиле су се наскоро и друге, из разних места Северне Америке. У Нишу је 6/5 1915 био сазван југословенски конгрес, који је нагласио »потпуно и нераздруживо народно јединство Срба, Хрвата и Оловенаца« и жељу, да се нипошто не »жртвују или да се комадају наше неоспориве југословенске земље«.

У исто време конституисао се и Југословенски Одбор, са А. Трумбићем као председником, и представио се савезничким владама Велике Британије и Француске са мемоарима о судбини Јужних Словена под Аустро-Утарском и о њиховим жељама за будућност. »Читав југословенски народ, Орби, Хрвати и (Оловенци, сви ми очекујемо од овога рата уједињење свију народних удова и читавога свог територија у једну независну државу«, казивало се том приликом. 1/10 1915 објављен је манифест Југословенског Одбора о његовој конституцији на челу листа The southern slav bulletin rw Bulletin yougoslave, KOJH Cy KpeHyTmM y JIoHдону и Паризу тај дан. Одбор су сачињавали Орби, Хрвати и Словенци, пореклом из земаља под аустро-уга реком влашђу, а од Срба из Србије Павле Поповић, професор. југословенске књижевности Ha