Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАРОДНА ШТЕДИОНА А. Д.

них Братстава, са циљем: обнова морала, кроз православље. Ради на придобијању народа православној цркви. Од 1921 издаје свој часопис: Православна Хришћанска Заједница, са чисто религиозном садржином. B. M

НАРОДНА ШТЕДИОНА А. Д. Основана је 1899. Централа је Крижевци. Капитал је 250.000. Резерве 52.167, улози 776.823, менице 920.000, губитак 19.441 Дин. Џредседник Стјепан пл. Помпер.

НАРОДНА ШТЕДИОНИЦА. Основана. је 1882 у Новом Бечеју. Капитал је 1,000.000. Улози 1,792.368, менице 9,836.745, добит 137.279 Дин. Председник Мирослав Нићим, директор Оветолик Радивојевић.

НАРОДНА ШУМСКА ИНДУСТРИЈА Д. Д., Загреб. Основана, је 1919. Капитал је 6,000.000 динара. Друштво је основано претварањем шумског посла Југославенске Банке у акционарско друштво. Има сопствене шуме са 30 км железничке пруте, стругару у Окучанима са 7 тгатера 300 НР и 250 радника. Капацитет стругаре је око 30.000 кубних метара облог дрвета. O. JI.

НАРОДНЕ НОВИНЕ, лист за народно просвећивање. Власник и уредник био је Живојин 0. Дачић. Излазиле су једампут месечно у Београду 1907—1912.

II.

НАРОДНЕ ПЕСМЕ ЕПСКЕ. Најстарији помен о Н. П. јесте из 1531: Оловенца Бенедикта Курипешића, који је у свом Путопису на немачком описао пут од Беча до Цариграда. Ту он спомиње народне песме о Обилићу, Радосаву Павловићу и Малкошићу. Вероватно је Н. П. било и раније, али од кога доба то се може само претпостављати. Прве записане епске песме су из средине 16 века: у Рибању Петра Хекторовића (штампано 1556), две песме. У 17 веку су записивања чешћа, и ако не многобројнија: у Вили Оловинки Бараковићевој једна песма (1613), у Граматици Крижанићевој (1666) три стиха, у рукопису Петра Зринског једна песма. У 18 веку је записивање чешће и многобројније: неколико рукописа из Приморја спочетка 18 века, са више од 110 епских песама; један рукопис из 1733 од преко хиљаду страна са лирским и епским песмама, писан вероватно у Војној Граници; затим у Качићевом Разговору Угодном (1756) две песме; у талијанском Путу у Далмацију опата Фортиса (1774) чувена Хасанатиница, и у Примедбама Ивана Ловрића на то дело (1776) одломци из разних песама; поједини стихови код Доситија (1786 и доцније), у Сатиру Матије Рељковића (1779) једна песма, иста са. Вуковом Јакшићи кушају љубе.

Систематско скупљање епских песама почео је Вук Караџић 1814 (прво издање 1814 и 1815, у две књиге; друго 1824—1833,

. 2

а

у 4 књиге; треће 1841—1866, у 6 књига; четврто, државно, 1887—1902, у 9 књига). За Вуком почињу да скупљају и издају и други: Сима Милутиновић, Његош, Јукић, Мартић, Верковић, Ђ. Петрановић, Јастребов, К. Херман, В. Врчевић, Матица Хрватска, Босанска Вила.

Упоредо са објављивањем песама растао је и њихов глас на страни. Хасанатиницу је Фортис превео на талијански, а из његове књиге она је постала позната у Европи, у којој је у то доба владао интерес за народну поезију, прво међу Немцима (Хердер и Гете су је превели на немачки), затим код Француза (Шарл Нодје), Енглеза и других. Под тим утицајем Копитар је наговорио Бука 1814 да објављује наше народне песме. (Ca Вуковим збиркама постале су наше народне песме још познатије на страни и још више цењене и превођене. Код Немаца су Гете, Грим, В. Хумболт, К. Брентано, Талфијева и др. говорили похвално о нашим песмама, или су их и преводили; код Француза Шарл Нодје, Проспер Мериме, Клод Фориел, Ламартин, Елиза Бојар; код Енглеза Валтер Окот, Овен Мередит; код Словена највише Мицкијевић; Грим, Форијел и др. оценили су значај наших народних песама за упоредну науку о епу. Оветски Рат је поново пробудио у мањој мери тај интерес (Француз Рабате: Га Geste де Магсо и др.).

Тај интерес је био потпуно оправдан. Наше E. IL имају високу естетичку вредност. Нарочито у Вуковим збиркама има множина добрих песама. Оне су природне, неизвештачене и здраве; емоције су у њима сваковрсне, имају нежности и туге, имају јачине, која иде до величанственот, а некад до грубости и суровости; имају здравог и природног хумора и ироније, имају ређе и религиозног, па и мистичног осећања; оне тако исто имају и интелектуалних особина, доброг карактерисања и приповедања.

Наше E. TL, Rao и у других народа, имају за предмет знамените догађаје из

народне историје. Историски догађај је ·

полазна тачка за стварање песме, али временом се догађај заборавља, песма задржава све мање појединости од историје и постаје обична приповетка. Зато песме о ранијим историским периодима имају само имена историских личности и успомене само на најкрупније догађаје. Песме о новијим периодима све су пуније историских успомена.

HR. П. се деле на две групе: бугарштице и тусларске песме. И једна и друга група деле се на циклусе, према историским периодима о којима товоре.

ЂБугарштице (назив долази од назива »бугарски« или термина »бугарити« певати) су старији облик BH. IL, one су записиване само у западним нашим крајевима, и то скоро само у Приморју. У 16 и 17 веку записиване су само бугарштице.

Хе