Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАШИЧКА ТВОРНИЦА ТАНИНА Д. Д.

ју 2.424 становника, општинско и среско поглаварство, котарски суд, порезни уред, римокатоличку жупу, израелитски рабинат, основну пучку и вишу грађанску школу, пошту, телеграф и телефон. Н. су лепо уређено, електрички осветљено место; најугледније су зграде двор грофа Пејачевића с парком и фрањевачки самостан. Н. имају знатну индустрију и трговину дрвима. Нашичка Творница. Танина и ПЏаропила Д. Д. у Загребу има недалеко од И. у Ђурђеновцу, творницу бачава, и творницу покућства и паркета. »Крндија«, Господарска и Шумска Индустрија Д. Д. у Загребу, основано 1921, управља повербинским добром грофа Пејачевића у Н., има и биљевиште (оморика, црни бор), пољопривредну пецару жесте. 2 циглане, 1 пољску и кружну пећ, каменолом гранита. »Нихат« Д. Д. у Загребу има у Н.е такођер циглану. Код Н. има рибњака. У Н. је Грађанска Штедионица.

ЊЕ у римско доба Н. је крајем пролазила цеста из Иницера он у Мурсу (Осек). Изнад Н., на обронку Крндије, леже развалине старога трада. Оачувао се само четвороугаони торањ, кров који се улазило у град са западне стране. Град је саградио, с допуштењем краља Карла 1, после 1310, Александар Александровић, потомак бана Јуле. који се помиње као властелин Н. 1234. Уза њ су била властела темплари или божјаци, па њихови наследници ивановци. У повељи 1939. којом је печујски бискуп Бартол уступио темпларима своју десетину у Н., има занимљивВа вест: ако би се у околини H. нашао рудник злата или сребра, онда би темплари имали да плаћају печујскоме бискупу Зло од прихода рудокопа. Касније су од краља Сигисмунла добили Н. Горјански. 1499 град је дошао у руке Ловре Илочког. 1539 Le су. Н. Турци, па их је добио велики везир Ибрахим. 18/10 1608 била се код Н. битка с пожешким пашом. По одласку Турака град је опустео и пропао. Од тада је место под традом често мењало господаре, док га није 1734 купио Јосип Пејачевић.

Литература: БВј. Клаић, Земљопис земаља, у којих обитавају Хрвати (1, 155 До 156); Ђ. Сабо, Средовјечни градови у Хрватској и Олавонији (1920).

Ј. Модестић.

НАШИЧКА ТВОРНИЦА ТАНИНА И ПАРОПИЛА Д. Д., Загреб. Основана. је 1920. Капитал је 12.500.000 динара. Друштво је преузело предузећа Најшлос-Нашичке Фабрике, која се налазе у нашој држави, и то: Отругару, Фабрику Намештаја, Фабрику Паркета, Фабрику Буради и Фабрику Танина у Сушинама-Ђурђеновцу:; Стругару у Лесковици. Уз та предузећа друштво је 1921 подигло Отругару у Андријевцима, и купило (Отругару у Подградцима, код Босанске Градишке. Друштво учествује у

још неколико предузећа, од којих је најважније Крндија. Стругара у СушинамаЂурђеновцу има 9 гатера, 575 НР, 2 дрво Ce довози сопственом железницом од 300 км. Око фабрика подигнута је лепа. колонија за раднике и чиновнике са потрошачком | задругом, радничким домом, биоскопом, игралиштем и т. д. Стругара у Лесковици има 6 гатера и 250 НР. Струтара у Андријевцима има 5 гатера, 150 НР и колонију. На свима предузећима овог друштва запослено је око 6.000 радника. С. II.

НЕБРЕГОВО, село у срезу прилепском, округа битољског. Родно место четничког војводе Глигора Соколовића. У Н. и око Н. су вођене многе борбе између српских и бугарских чета и турске војске. У Н. и његовој околини биле су за време Турака богате турске куле и чифлици, али су се бегови повукли у Прилеп, кад су се појавиле чете. Н. има 585 становника, а чини општину небреговску. M. M.

НЕВАЉА, село на отоку Пагу. у његовом северозападном крају. с луком, где пристају пароброди линије Раб—Шибеник. Има 1.680 становника, општинско поглаварство (област Сплит), римокатоличку жупу, пучку школу, царинарницу с лучком, службом. — Од седа Н. 2 км к југоистоку. има брежуљак Н. (61 м), а 45 км к северу село Стара Н., по којој се зове морска драга, на чијој се источној обали налази село.

Код Н. помињу се већ 1199 заПпае (с0дила). 1989 сазншип (град), 1349 и 1372 ушШа (село). Хрватско име Н. (Неналија 1259) нешто је млађе од старијих облика. МоуаНа (1200) и ХМоучана (1199 Новаља, талијански ХМомавна), што стоји у вези са помаНа, колектив од похмаје — угар. Да се читави оток Паг понекада тако звао, потврђује 1349 insula Novaia. Код Н. има 300 м дуги, у стени издубени ходник, који се држи за римско дело.

Литература: П. Скок, Прилози к испитивању хрватских имена места, УТ (На-

ставни Вјесник, 99, 336). J. M-n. НЕВЕН, дечји лист. Први власник и дутотодишњи уредник И. био је Др. Јован

Јовановић-Змај, те је H. називан Чика-Јовин лист. Излазио је у Новом Саду и Загребу 1880—1891, 1899—1901, 1911. Био је најбољи и најпознатији лист за децу и школску омладину. JI:

НЕВЕСИЊЕ, ~ варош у ~ Херцеговини.

. Преко невесињеког поља водио је стари

римски пут и дао је значај области, кров коју је пролазио. — Невесиње се помиње у 12 веку као једна жупа Подгорја. Сам невесињеки трад, који припада Хуму, наводи се од почетка 14 века. У Невесињу се 1303—1306 понекад бавио Константин, син краља Милутина, намесник очев у хумској области. — У турско време Н. је

Ор