Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕВЕСИЊОКО ПОЉЕ

су сачекали један напад Селим-паше. Шрвих дана августа посели су Дугу и Кр-

стац, а 9/8 добили су Корита. 9/9 разби--.

јени су Турци код Горанског. 29/10 разбијен је на Бијелој Долини Шефкет-паша, а 30—31/10 однесоше устаници своју славну и највећу победу на Муратовици. Ту су заробили један топ, 90 товара муниције и много другог материјала. Турски тубитци износили су 1.325 људи. У борби на Глухој Смокви погинуо је војвода. Максим Бачевић, један од најхрабријих вођа. устанка. Услед тих успеха устанак се све више ширио. Турска војска није могла да та угуши.

Борба од више месеца скренула је пажњу целе Европе на стање у Турској. Турска је у децембру 1875 одвојила Херцеговину као посебан вилајет, и за управника у њој поставила, поред једног турског паше, још и једног хришћанина. Консули великих сила вршили су једну врсту анкете и покушали су да посредују, али нису имали успеха, јер су устанички вође тражили европске гарантије, што се није слатало са суверенитетом Порте. 30/12 1875 аустриски министар спољних послова, троф Андраши, у споразуму са Русијом, израдио је један пројекат рефорама 3а Босну и Херцеговину. Тај пројекат помотле су и све остале силе, сем донекле Ентлеске, која је имала својих резерви. Устаници, са којима је 6—7/4 1876 преговарао далматински намесник Родић, тражили су споразум на овој бази: Да се турска војска повуче из Херцеговине и да само остану традски гарнивони; да се разоружа, и муслиманско становништво; да се аграрно питање реши уступањем једног дела поседа кнежевима; да народним новцем место турских чиновника рукује једна европска комисија и да руски и аустриски агенти контролишу турско спровођење рефорама. Турци нису могли пристати на те услове, и даљи преговори посташе узалудни. У Турској је почело јавно мњење да се буни против попуштања и на више места догодили су се изгреди. У Солуну погибоше француски и немачки консули. То све дало је повода Русији, Аустрији и Немачкој, да се 13/5 1876 обрате Порти са новом нотом, у жељи да се устанак смири.

“ За то време српско јавно мишљење гонило је српске кнежевине, Србију и Црну Гору, да уђу у »Овети рат«. Турска је оглашавана за болесника на Босфору и веровало се, да ће се моћи без великих напора сломити. Орбија и Црна Гора ступиле су у савез, и ако је Аустрија кушала. да ту везу спречи. 4/5 1876 потписан је савез између Орбије и Црне Горе за одбрану и нападај, пошто је Србија дала, Црној Гори 40.000 дуката за ратне набавке и снабдевање. 18/6 објавиле су обе српске кнежевине Турској рат. Тако је Н. У. кренуо цело Источно Џитање, и место

локалног дао му европски значај. После Србије и Црне Горе у рат је ушла и Русија, а резултат борбе била је потпуно измењена, карта Балканског Полуострва на Берлинском Конгресу. Литература: Р. Пророковић, Буна 1874 и устанак у Херцеговини 1875 (Браство, 9—10, 1902); Ј. Вукић, Те реирје serbe dans la grande crise orientale de 1875 а 1878 (1919); Д. Тунгуз - Перовић, Одјек невесињске пушке (1928); В. Ђорђевић, Црна Гора и Аустрија 1814—1894: А. Лубурић, Невесињска пушка (1927). В. Ћоровић.

НЕВЕСИЊСНКО ПОЉЕ, карсно поље у Херцеговини, северозападно од Гатачког, а источно од Мостарског Поља. На западу оивичавају Н. Ш.: Вележ-Планина (Велики Градац 1.578 м, Источни или Велики Beлеж 1.574 м, Мали Вележ 1.469 м) и Тенџера 1.186 м, на југозападу: Буковица Брдо 1.121 M. Кришковица Градина. 1.037 M и Кулине 904 м, на југу: Некудина 1.107 м, на североистоку: Градина, код Губавице 1.962 M, Целина 1.284 м, На Крушкама 1.166 M и Црвањ-Планина (Врхови 1.423 м, Велики Лисац 1.734 M, Зимомор 1.921] м), а на северу се диже висораван Црна Гора (Лисац 1.497 м). Н. П. пружа се у динарском правцу, углавном од северозапада према југоистоку. Дугачко је 23 км, широко до 7'5 км. Лежи на апсолутној висини 828—890 м, и заузима површину од 17:5. RM?Ž.

Оквир Н. П. састављен је претежно од кретацејских кречњака и конгломерата. На западној и јужној страни дно поља се спустило дуж двеју раседних линија. Прва се пружа од Сопиља до Шеховине правцем север-северозапад-југ-југоисток, а друга од Шеховине према Грабовици, правцем ~ запад - северозапад - исток - југоисток. Дно Н. Џ. највећим делом је неравно, састављено од слатководних неотених творевина (песковита глина, са пешчарима и цементованим бречијама; на јужном делу и мрки угаљ), а местимично су оголићени старији кречњаци и еоцени конгломерати у облику брежуљака. Када. се гледа са околних планинских врхова, цело H. IL изгледа жућкасто, као степа, а по крајевима се налазе зелене оазе, чије је земљиште састављено од плодније црнице. Око 30% целе површине заузимају њиве, 30% пашњаци, 20%. ливаде, а остатак је непродуктиван.

На Н. П. гаје се све врсте жита, али се кукуруз не гаји. Воду Н. П. углавном добија од атмосферских талога, који се у пољу скупљају у неколико малих система потока, а мањим делом изворима, који се находе по ивицама, где се високе стране поља | заламају. Поред Мокрог Потока, Јамника, Буковачког и Униског Потока, и неких других потока, најважнија је речица Заломска, која после 22 км дугог тока уђе у Н. П. код Кифина Села, протиче