Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

кроз његов јужни део, где је дубоко усекла корито у околне стене. Али, како је југоисточни крај Н. П. претежно састављен од кречњака, он је најсувљи и најнеплоднији.“ Заломска стално губи воду протичући кроз кречњак и из Н. П. изађе веома ослабљена. Исто се тако и Униски Поток улива у Заломску само за време кишне периоде, иначе не, а Буковачки Поток се туби око кућа Шурића. Преплаве су ограничене само на мале делове Н. IL, има их једино приликом врло обилних киша или при топљењу снега, па и тада трају тек неколико дана. Одводњавање се догађа кроз поноре, у којима се губе сви потоци, као и Заломека. За време лета сви потоци пресуше, а чешће и Заломека. Климатски услови на Н. П. повољнији су но што би одговарало његовој знатној надморској висини, услед јужног положаја и релативне близине мора. Али је, при свем том, клима прилично оштра. Просечна температура јануара је за периоду 1893—1913 —2:0%, априла, 6:9", јула 18:29, октобра 9:4%, a средња годишња вредност је 8:30. Н. П. је у свима годишњим добима хладније од Ливањског, као и од Личког Поља, са изузетком зиме (јануар), када је ово поље хладније. Годишње колебање температуре на, Н. ЏП. је 20:2%, а октобар је за 2:5% топлији од априла, слично као у Ливањском Пољу. Најхладнији јануар био је 1898, са температуром од —7-8%, најтоплији 1899, са, температуром 1-:6%, док је јули највишу темпералуру од 21:2% имао 1904, а најнижу од 1549 имао је 1913. Оредњи апсолутни годишњи екстреми температуре у Невесињу су 29:19 и —13-9%, што одговара амплитуди од 43%, док је највиша забележена, температура, 32:0%, најнижа —26:1", а, апсолутно колебање је 58:17 0. Атмосферских талога, је у НП. П. знатно више но. у севернијим пољима, јер у току године просечно падне 1.607 мм, највише у позној јесени и раној зими. Најкишовитија је била 1900, када је пало 2.309 мм, око 94 пута. више но у најсувљој 1907 (974 мм). Снег просечно пада у 26 дана, 20 пута у години има непогоде, 22 пута магле, 2 пута трада, а 28 пута бурних ветрова.

Економско средиште Н. П. је варошица Невесиње (по којој је поље названо) са 360 домова и 1.887 становника. И ако је већином неплодно, Н. П. је прилично густо насељено. На њему је око 8.000 становника, који станују у приближно 1.200 домова. Окоро сва насеља, као и Невесиње, налазе се по ивицама поља, где извиру врела. Поред Невесиња, највећа су Доња. Бијења (84 дома, 654 становника) и Крекови (39,.411). Доњи Братач, Постољани, Сопиље, Бојиште, Кифино (Село и Грабовица имају по 355 до 300 становника, а сва остала, насеља имају мање од 40 домова и мање од 280 становника. Западном и југозападном ивицом MH. TI.

35 __

НЕГОТИНО

пролази колеки пут Лакат—Невесиње и друм ~ Невесиње—Оџак—Берковићи—(Отолац и Плана, средином поља води друм Благај —Невесиње—Кифино Село—Калиновик и Гацко, осим тога неколико колских и пешачких путева и стаза. Литература: Рћ, Ваш, МаззегБаиten in Bosnien und дег Негсевоуша (), 1896); А. Сгипа, Веитаве zur Morphologie des Dinarischen Себи вез (РепсКк'з Geogr. АЂЋ,, ТХ, 3, 1910). ЛП. Вујевић.

НЕВИОДУНУМ (Neviodunum), y pHMGKO доба варош код данашњег места Дернона (јужно од Кршког у Словеначкој). Џостала. је муниципија у другој половини првог века по Хр. Налазила се у горњој Панонији до цара Константина, који је можда придодао Италији. И. B.

НЕГОТИН, варош у Србији (Тимочка Област). Има 5.872 становника. Налази се у мочварној равници, пуној бара и ритова (Крајина). Околина је богата виноградима (неготинско о Н. је средиште Крајине. Седиште је команданта војног округа. Има гимназију, првостепени суд, пошту. — У Н. је погинуо Хајдук Вељко.

НЕГОТИНО (НЕГОТИН НА ВАРДАРУ), варош у Јужној Орбији, у Битољској Области, скоро у средишту велике и плодне котлине Тиквеша, у долиници Бара, недалеко од десне обале Вардара. Има 485 кућа са 2.112 становника. (1921). И. се зове и Ниготино; службени назив Неготин (на Вардару) погрешан је. — Н. је старо насеље, али се од почетка 19 века раввило у варош. Испод Н., према Вардару, има, тратова од античког насеља, као и на, Градишту, високој вардарској тераси, а до суседног села Тремника има знатних трагова римске вароши. Н. лежи на месту античке вароши Антитгоније, коју је основао македонски краљ Антигон | Гонат (278—242 пре Хр.), после прикључења Џвоније Македонији. У Антигонији је седео стратег, који је управљао Пеонијом, новом македонском провинцијом. По Пајтингеровој табли Антигонија је била 12 миља, низ Вардар од Стоби (Пустог Градског, на ушћу Црне), дакле на месту данашњег Н. или у његовој непосредној близини. И само име Н. подсећа на стару Антигонију. :

Почетком 19 века Н. је било чифлик са, неких 30 кућа хришћана чифчија. Од тих старинадца, сада у Н. има 19 сојева (породица) са 19 кућа. Ови остали су новији досељеници. Н. се стало развијати од чифличког у варошко насеље, када је почетком 19 века обновљен пут Штип—ПЏрилеп и овде се укрстио са старим вардарским друмом. Ту су на раскреници, крај чифлика, први Куцовласи подигли »ханишта«, а онда су се у Н. почели досељавати хришћани трговци и. занатлије из околних већих привредних средишта, као и из су-