Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

шао је у Толису. — Н. је већ 1535 објавио у Карловцу Разговор кога виле илиркиње имадоше у прамалитје тод. 1835. Затим је опевао: Покрет 1848 и 1849 (1851), Раловање словинскога народа проти Турцима 1875—1877 (1881), Живот фра Маријана Шуњића (1883), Пораз баша а заведење низама у Босни (1884) и т. д. — Осим тога писао је и у прози. Псеудоними су му: Вила Босанска, Жалован, Славољуб Отадџбиновић и др. — Н. се до смрти признавао Илиром. Био је врло цењен и на највишим местима. Кнез Михајло обдарио га је златним сатом (данас у самостану у Толиси), а султан та је двапут одликовао (1864 и 1876).

Литература: Ј. Јеленић, Недић фра Мартин (Алманах Ведре Хрватске Душе, 1829). ЈЕ ЈЕ

НЕДИЋ МИЛАН, дивизиски ђенерал (20/8 1877, Гроцка, Грочански, Београдски). По свршетку 6 разреда тимназије у Крагујевцу, ступио је у Војну Академију 1/9 1895. За пешадиског потпоручника произведен је 2/8 1898, Ђенералштабног капетана 29/6 1908, Ђенералштабног пуковника 1/10 1915, дивизиског ђенерала 21/10 1923. До 1901 био је водник у пешадији, 1901—1908 на Вишој Школи Војне Академије, до 1905 командир чете у пешадији. 1905—1908 био је на припреми за ђенералштабну струку, 1908—1909 био је командир чете и ордонане-официр Њ. В. Краља, 1910—1911 био је у Француској (у 135 пуку), 1911—1912 био је помоћник начелника, ђенералштаба дивизиске области. У 1919 био је начелник организациског одељења П армиске области, 1919—1990 и у 1921 био је начелник штаба армиске области (ТУ), 1920—1921 и 1922—1994 Haчелник саобраћајног одељења, Главног Ђенералштаба, 1924—1995 командант дивизиске области (Тимочке), од 30/11 1995 је шеф секретаријата СОавета Земаљске Одбране. 1920—1921 и 1922—1994 био је хоиорарни професор Војне Академије (стратегија и историја ратне вештине).

Написао је и штампао више чланака и расправа у Ратнику. 85.

НЕДИЋ МИЛЕННО, бригадни ђенерал (8/0 1874. Велика Дренова, Трстенички, Крушевачки — 921/12 1923, Београд). По свршетку 6 разреда гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1898. За инжињерског потпоручника, произведен је 2/8 1896, за капетана 29/6 1905, преведен је у пешадију 1907. Произведен је за пуковника. 1/10 1915, за пешадиског бригадног ђенерала 21/10 1923. До 2/11 1898 био је водник у минерској чети, 1898—1900 био је на Вишој Школи Војне Академије, 1900—1901 био је командир телеграфске чете, 1901—1903 био је на припреми за ђенералштабну струку, 1903—1904 био је на одсуству у Француској, 1904—1906 на служби у Главном Ђенералштабу, 1906 до 1908 био је ордонане-официр Њ. В. Краља,

НЕИМАР

1908—1909 командир чете у пешадији, 1909—1911 командант батаљона у пешадији, до 17/9 1912 био је ађутант министра Војног. 1913 био је ађутант начелника Главног Ђенералштаба. 2/12 1913—13/7 1914 био је командант пука у пешадији (10), 1918—19920 био је на служби у штабу дивизиске области (Ибарске и Косовске). 1920 био је командант пуковске окружне команде (Тузланске) и командант пешадиске бригаде (Зетске), 1921—1992 командант пешадиске бригаде (Јадранске), 1922 до смрти био је помоћник команданта дивизиске области (Јадранске).

У рату 1912—1913 био је ађутант министра Војног и ађутант начелника штаба, Врховне Команде. У рату 1914—1918 био је командант пешадиског пука (10 кадровског, 8/П, 22) и командант пешадиске бригаде (Шумадиске дивизије).

В. Белић.

НЕДИЋ МИЛОВАН, пуковник (29/4 1866, Кнић, Крагујевачки — 31/8 1913, Ниш). По свршетку 6 разреда гимназије у Кратујевцу, ступио је у Војну Академију 1/9 1886. За пешадиског потпоручника произведен је 1/9 1889, за. ђенералштабног капетана 92/8 1898, за пуковника, 1/9 1912. Као пешадиски официр био је поступно на свима положајима, закључно са командантом батаљона. Као Ђђенералштабни официр био је помоћник и начелник Ђенералштаба дивизиске области, шеф одсека у Главном Ђенералштабу и командант пешадиског пука. 1904—1905 био је хонорарни, а 1905—1911 редовни шпрофесор Војне Академије (историја ратне вештине). — У рату 1912—1913 био је командант Моравске П. Поред чланака у Ратнику и предмета у Војној Академији превео је с немачког: Рат Аустрије и Пруске 1866 тод. и штампао у засебном издању (1910). B. B.

НЕДИЋИ (ДАМЊАН И ГЛИГОРИЈЕ), браћа, хајдуци и јунаци првог устанка. Родом су били из Осечине (ваљевски округ). Истакли су се као хајдуци против турског зулума. Прославили су се у боју код манастира Чокешине, 16/4 1804. Они су, са мало другова, примили борбу с Турцима и јуначки издржавали нападаје. Кад су били рањени у ноге, Н. су седећи настављали борбу, соколили друге и пуцали, све док нису поубијани од надмоћнијих противника. ; BB. VE.

HE3ABHCHA PAJIHMUHA TTAPTHJA JYy-

ГОСЛАВИЈЕ. BH. Ооцијалистичка Радничка Партија Југославије. ~

НЕИМАР, масонски часопис. Излази у,

Београду двапут месечно, а намењен је широј јавности. Задатак му је, да даје обавештења о организацији и правом значењу слободнога зидарства у опште, а у надпој држави посебице. Покренут је 1915, а уредник му је Јова Алексијевић.

О ОШ