Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕЈИСКИ УГОВОР О МИРУ

НЕЈИСКИ' УГОВОР О МИРУ 2711 1919 између Уније, Енглеске, Француске, Италије, Јапана (главних савезних и удружених Сила) и Белгије, Кине, Кубе, Грчке, Хеџаса, Пољске, Португала, Румуније, Државе српско-хрватско-словеначке, Сијама и Чехословачке (Оила савезних и удружених) с једне, и Бугарске с друге стране. На молбу Бугарске дато јој је примирје 29/9 1918, да би се могао закључити мир. Бугарска је признала државу ОХО (36); одрекла се у њезину корист свега свога територија, који јој је додељен чл. 27, део Ш овога уговора (37). Одређено је, да комисија од 5 комесара главних савезничких Сила и по једног српског и бутарског проведе делимитацију (38). Поданицима бугарским, настањеним на територију додељеном држави ОХО, дато је ОХО поданство; али они, који су се настанили после 1/1 1913 могли су да га добију само с одобрењем државе СХО (39). Поданицима бугарским, изнад 18 година, на територију додељеном држави ОХОС, дозвољено је, да у року од две године оптирају за своје старо поданство, а исто тако Србима, Хрватима и Оловенцима настањеним у Бугарској. Они, који оптирају, мораће се иселити у државу, за коју су оптирали, у року од године дана; дозвољено је да изнесу све покретности без царина, а задрже својину непокретности које оставе. У истом року Орбима, Хрватима и Оловенцима, бугарским припадницима, У страним државама дозвољено је да могу узети поданство ОХО, ако нису стекли страно поданство (40). Део финансиских терета Бугарске, које ће држава ОХО шпреузети за припојени териториј одређен је по чл. 141 партија УШ (финансиске клаузуле) (41).

Војничке клаузуле: целокупни број бугарске војске не сме прелазити 20.000 људи (66). Све мере за мобилизацију и приправе за реквизицију животиња или друпи транспортних средстава забрањене су

Репарације: Бугарска се обвезала платити савезним и удруженим Оилама две милијарде и 250 милиона зл. франака репарација. Плаћање је одређено полугодишње почевши од 1/7 1920, са роковима. 1/1 и 17 сваке године, са 2% до 1/1 1991, а после са 5% на целу суму, са додатцима за амортизацију у 37 година. Ове суме има да исплаћује репарационој комисији преко међусавезничке комисије. Вредност може бити у покретним или непокретним добрима, роби, ефектима и др. Наплате су могле бити у златним боновима, који ће бити директна обавеза Бугарске, али одредбе о њиховој служби имала је да установи међусавезничка комисија. Ови бонови су ослобођени свих бугарских такса и порева, (121). Међусавезничкој комисији дато је да може предложити репарационој комисији редукцију једног плаћања или целокупне суме или пренос

(122). Дугови Бугарске Немачкој, Аустрији, Угарској и Турској пренесени су на савезне и удружене Силе и урачунати у торњу целокупну суму (194).

Решено је да се врате сви реквирирани предмети из Грчке, Румуније и Србије. Утврђено је да Бугарска пронађе и поврати однесене документе и архиве. За спорове у том решаваће један арбитер, именован од међусавезничке комисије (196). Ђугарска је имала за 6 месеци дати Грчкој, Румунији и Држави ОХО одређен број стоке, и то СХО: 50 бикова, 6.000 крава, 5.000 коња. и кобила, 1.000 мазги, 4.000 тегдећих волова, 12.000 оваца (127). Као компензацију за рушење српских угљенокопа Бугарској је досуђено да за 5 година даје 50.000 тона угљена тодишње из Перника, франко граница СХО на прузи Пирот—Софија. Међусавезничка комисија има да одобрава то давање и да просуђује, да ли ће то и уколико спутавати прекомерно економски живот Бугарске (128).

За извршење бугарских обавеза (докле буду трајале) одређена је међусавезничка комисија у Софији, састављена од по једног представника Енглеске, Француске и Италије. Бугарска је обавезна да им законом загарантује права, у овом уговору предвиђена.

Додатак уговору у три члана, говори о односима комисије и бугарске владе. Ако Бугарска не испуни обавезе, а и без тога (5), комисија може установити контролу и управу прихода и чисти приход употребити за рачун репарација. Уговор је састављен француски, енглески и талијански. Француски текст је меродаван у случају спора (у парт. 1 и ХП француски и енглески). В. Поповић.

НЕКРШТЕНЦИ се зову нарочити створови (духови), који су постали од деце, која су помрла некрштена. Народ прича, да Н. имају изглед пола птице пола дете-

та, и да непрестано лете наоколо. Држе

их за зла и пакосна бића, која вребају. да, за време т. зв. некрштених дана (1—8 јануара) даве малу некрштену децу. Поред тога, Н. знају да досађују и млечној стоци; стога је особито међу овчарима, раширено о њима веровање. Кажу да се Н. дају у потеру за овцама, кравама и др. да им одузму млеко; одају се свирањем и хукањем, на што чобани одмах пале ватру и терају их од свога блага. У неким крајевима се Н. зову свирци, а негде навије. Ш. SB.

НЕЛИПИЋ, кнез цетински и кнински, из племена СОвачића. Хрватски кнезови Курјаковићи, кнез Н. и други неки створили су савез против бана Младена П. Обратили су се на краља Карла [ и славонског бана Ивана Бабонића. Непријатељима Младеновим придружили су се још и Млечани. Ова борба свршила се падом бана Младена. После одласка краља Карла Т из Хрватске, великаши су се упла-

И Сен