Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕДИЋ

та. је болест онемогућила, да се креће, морао је да напусти катедру, те је 1899 стављен у пенсију. Н. је у болести тек развио живу књижевну делатност, и смрт та је задесила усред највеће активности.

Н. је почео књижевну каријеру још 1870, преводом Кукова путовања по свету за Јединство. У прво време, објављивао је само преводе из природних наука. Затим се, сем докторске дисертације, није јављао до 1888. Те је године штампао два, своја јавна предавања из психологије: О хипнотивму, које је одржао у Грађанској Касини, а после га објавио у Отаџбини и издао засебно, и О сну и о сновима, које је изашло у 1 колу јавних предавања на Великој Школи. 1889 му је само једно од двају одржаних и одштампаних јавних предавања на Великој Школи из области философије, односно логике (О софизмима), док је друго из светске књижевности (0 Хамлету). После тога Н. се нагло и свом енергијом бацио на књижевност, односно на књижевну критику. Већ 1893 издао је у књизи избор дотадашњих својих оцена (Из новије српске лирике). 1894 штампао је расправу О правопису и интерпункцији, коју је поднео 8/4 1894 као предлог Књижевно-Уметничкој Заједници, чији је он био оснивалац и душа у њој. 1895 покренуо је Н. књижевни лист Српски Преглед, који је углавном он попуњавао, уз врло скучен број сарадникапријатеља. ЈЛист је исте године и шпрестао. Још sa живота (1901) издао је прву књигу Критичких (Отудија: Новији српски писци (П издање 1923), а Српска Књижевна Задруга штампала му је у своме колу од 1910 Критичке Студије, 1. Али, осим ових скупљених, Н. је написао још повећи број критика и огледа, које је од 90-их година до смрти објављивао по часописима (Рад, Зора, Орпски Књижевни Гласник). Такви су чланци, на пр. у мостарској Зори 1900: Српски писци у страним преводима, Хрваштина у српском језику, Песме Милете Јакшића, а 1901: Орпска преводна књижевност; у Српском Књижевном Гласнику: Предлог како да се помогне нашој нејакој књижевности (8/18), Лава К. Лазаревић (13/36), О Гетеовом Вертеру (14/23), Покушај о литерарном укусу (17/123, 288, 359, 438), (От. M. Љубиша, (21/28, 113). Шред смрт је радио на студијама о Јанку Веселиновићу и о Ст. Сремцу. На послетку овамо спада и оглед о Оливеру Голдсмиту, стављен као увод роману тога енглеског писца: Векфилдски свештеник, који је MH. превео за 49 књигу Орпске Књижевне дЗадруге (1898). |

Н. је једна од најмаркантнијих личности у нашој књижевности. Он је за једва. десет тодина свога борбеног рада успео да изведе темељну реформу наше књижевне критике, а тиме је нашој књижевности дао један одсудан покрет у правцу европеизовања. Н. се значај не сме про-

уђивати по појединачним оценама о извесним нашим писцима, него, узевши све његове списе у целини, по основним идејама и гледиштима, која су у њима, заједничка. А она су углавном ово: да се и наши писци морају оцењивати по мерилима светске књижевности, и да су за књижевну критику пресудни чисто књижевни, уметнички квалитети. Проводећи ту своју мисао веома оштроумно и срчано, Н. је успео да дефинитивно угуши т. зв. нашу филолошку критику, која је дотле владала, и поред CB. Вуловића и А. Николића, и цденила књижевна дела само по чистоти језика и по етнографско-фолклористичкој садржини и патриотско-етичкој тенденцији. После Н. већ и писци скученијега талента теже ка савршенијем изражавању прибранијих мисли и осећања, а у опште књижевни рад схватан је са стране писца озбиљније и савесније. Разуме се, Н. је дошао до тог успеха жестоком борбом, ревизијом књижевних вредности. Он је необично храбро, често безобзирно и управо дреко, ударио на дотле неприкосновене личности, као што беху Змај, Лаза Костић, М. Милићевић и др. Али је Н. при томе, као скоро у свима својим оценама, претеривао. Оложене нарави, и свирепо суво логичан и сентиментално страстан, а широко образован и врло једностран, Н., ревидирајући оцене о појединим писцима. није скоро ни у једном случају погодио меру. Имајући за узоре искључиво поједине енглеске и немачке великане, Н. је осетио и јасно уочио извесне инфериорности наших писаца, али, оперишући искључиво логиком, он је задирао и даље, и чинио очите неправде песницима, за чије правилно разумевање и оценивање треба критичар да буде наоружан и нарочитом осетљивошћу, пошто поезија има своју нарочиту логику осећања, и, према томе, и нарочити начин изражавања. Са Н. појавом дигнута је књижевна критика у нас на висок степен међу појединим гранама лепе књижевности, и изведен је разлаз између књижевне критике и историчке књижевности. Литература: (О. Јовановић, ЈЉубомир Недић (Српски Књижевни Гласник, 1902, 7); Љубомир Недић, студија и портрет (Нова Европа, 19920, 2 и 3) одштампано засебно; Јов. Скерлић, Љубомир Недић (Писци и књиге).

В. Петровић.

НЕДИЋ МАРТИН, босански фрањевац, песник (1/4 1810, Толиса, на Оави, Босна. — 95-96/5 1895, Толиса). У ред је ступио у Кр. Сутјесци 19/8 1825. Науке је свршио у Мађарској 1835. 1836—1839 био је капелан у Орашју, код Травника, 1839 у Кр. Сутјесци учитељ латинске школе. 1848 постао је жупник у Улицама, 1851 већник, а. 1953 редодржавник. 1856 налазио се у Риму на општој скупштини реда, а 1861 до-

ag: