Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

тога ресора. Домало, он је с Младеном и кнезом Симом Марковићем, поред КараЂорђа, вршио главну власт у земљи. После катастрофе 1813 и Н. је прешао у Аустрију, а после у Бесарабију. Живео је тамо до 1831, а онда се вратио у Србију, где је и умро, не вршећи никакве важније дужности и утицаја. B. Ћоровић.

НЕНАДОВИЋ ЈАКОВ (ЈАША) ДР., посланик у Цариграду (априла 1865 — 10/9 1915, у Швајцарској). Положио је правни докторат у Лајпцигу, 1893—1894 био је професор државног права у Великој Школи. Одпуштен је 5/5 1894 ПОВОДОМ 7. BB. Чебинчеве афере. Живео је потом у иностранству. У Србију се вратио после преврата од 29/5 1903 и био је 1903—1904 краљев секретар, а 1907 —1914. посланик у Цариграду. > PP. PI.

НЕНАДОВИЋ ЛАЗА ДР, лекар, доцент Университета (17/8 1870, Модош). Гимназију је свршио у Н. Саду, а медицину у Пешти и Кијеву (1898). Био је бањски лекар у Франценсбаду 20 година, 1922 изабран је за доцента за физикалну терапију на медицинском факултету у Београду. Знатнији су му радови: Болести срца и крвних судова (на руском), Женске 60лести (на руском), Физикална терапија, Електрика у медицини. BB. (C.

НЕНАДОВИЋ JbyBOMMP, књижевник (14/9 1826. Бранковина, код Ваљева. — 21/1 1895, Ваљево). Н. је био унук кнеза, Алексе, а син војводе проте Матије. Пошто је свршио тимназију у Београду и ушао у лицеј, отишао је 1844 у иностранство, и четири је тодине слушао разна предавања. на Университетима у Прагу, Берлину и Хајделбергу, а том приликом пропутовао је и Швајцарску и походио Париз. 1848 именован је за професора београдског лицеја. 1849, пошто је престала Подунавка, једини српски белетристички лист, Н. се бавио мишљу да је он поново покрене. Тај његов план изменио се утолико, што је свој лист, чији је први број изашао 5/1 1850, назвао Шумадинком. Али већ после 35 броја лист је био забрањен, због извесних либералних изјава и сатира. Н. је онда добио одсуство и предузео је своје друго путовање по Италији и Франпуској, значајно за нашу књижевност. Вративши се, после 'вВише од тодине дана, Н. је 1852 поново кренуо Шумадинку. Сад је она излазила, двапут недељно, али је после 57 броја опет престала. Н. ју је оживео и трећи пут, но и тада је издао свега, 12 бројева (19/11—29/19 1854). Четврти, и последњи пут, оживео ју је 1855, и овај пут је са 74 бројем (1857) дефинитивно угинула. Заситивии се борбе, Н. је најзад 1857 примио службу у Министарству Просвете и Унутрашњих Дела. 1857 отишао је до Цетиња, 1858 постављен је био за секретара посланства у Царитраду, а 1859 за начелника Министарства,

НЕНАДОВИЋ

Просвете. Са тога места је отишао у пенсију 1868, повукавши се у Ваљево. 1874 отишао је на Цетиње, где је провео четири године. По повратку се опет настанио у Ваљеву. 1892 добио је народно признање од Народне Скупштине.

Н. је почео књижевну каријеру 1843 У Подунавци са стиховима, а чини се да је са њима и завршио. 1849 штампао је две свеске, Песме и Словенска Вила, која је изашла и латиницом у Загребу. 1860 изашло је ново издање песама. 1861 објавио је засебно романтични спев у шест песама Доичиновић Војин. Н. је написао

веома много стихова, почев од патриот-

ских па све до морализатореких басана и кратких епиграма, записа и дужих поема по угледу на Шилера (Понора, Кузман, Манити тлумац, Столар, Једна ноћ, Бербер Трајко и т. д.). Још више и крупнијих ствари дао је Н. у прози. Осим огромног броја чланака, чланчића и бележака у Шумадинци и по другим листовима, већином просветним, поучним, хумористичним и сатиристичним, Н. је написао и доста народних дидактичних прича (Јабука, Грего, Поцепани капут, Бог ће платити, Први лонац, Гле очи, Нека је срећа. ма и луда била, и т. д.) и три књиге путописа, односно описа страних крајева, средина и других обичаја (Џисма из Немачке, Џисма из Италије и О Црногорцима). Та су писма већином и првобитно била упућена пријатељу Димитрију Матићу, а тек после су објављена постепено у Шумадинци, 1850 она из Северне Немачке, 1852—1855 из Швајцарске и из Ilaриза. Већи део Џисама из Италије, 3 и 4 свеска Књига Н. од 1881 односно 11 и 12 свеска Целокупних Дела. 1892, објављен је 1851 као Владика Црногорски у Италији. Писма са Цетиња од 1878 после су издавана у књизи под насловом: О Црногорцима. У Н. прозне саставе спадају још 1859 из (Орпских Новина прештампани поучни чланци Свештенство и Ратарство, уџбеник за основне школе, Историја српска 1850, по записима, свога оца: Прилози за српску историју 1861, Протокол писама проте Матеје Н. о ратовању крај Дрине 1861. 1867 Н. је издао један део знаменитих очевих Мемоара. Овамо треба убројати и његову академску приступну беседу 1889: Поглед на поезију и на њен утицај на човечанство, као и преводе с француског језика: Камарила од ЈЛамнеа, (1849), Наполеон Бонапарта, драма од Ал. Диме оца (1850), Историја француске револуције од А. Мињеа, (1860—1863), у два дела, и Процес Арманде (1864). Налпослетку Н. је 1852 и 1853 издао, уз Шумадинку, две свеске алманаха, Шумадинче. Двапута се покушавало са издавањем свих Н. радова: прво издање, Књиге Н., 1881—1885 стигло је до 18 свеске, а друго, Пелокупна дела Н., 1892—1895, обухватило је у 22 свеске претежни део његове књижевности; 8 свезака су стихови, 7 све-

ВЕР

и ЕРЕ

Арл

OR и

ере OI.

ис

пре EI