Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

шет сеоског света, са намером, да се народ поучи и поправи. Р. је полазио вазда од каквог дневног догађаја, али је умео често да ефемерност дигне до опште важности. Један део тих својих написа, штампао је Р. у две свеске Молских Мудровања, (1877—1878). Пред смрт је предао Матици Српској рукопис: Речи, којих у Вукову Рјечнику нема. : Литература: М. Оавић, Новак Радонић (Браник, 2, 1900); Стражилово (28, 1880): Календар Орао за 1887; Јавор за 1878 (743); Шико-Шавловић, Срби у Утгарској; Јов. Суботића, Успомене; В. Петровић, О српској уметности у Војводини (Увод у Албум о стогтодишњици Матице Српске, 1927). В. Петровић.

РАДОЊА, река у Хрватској, десна шритска Коране. Извире на северозападној страни | Петрове Горе, под Петровцем (507 м) и Великим Велебитом (459 м). Са, изворишта тече према западу, од Војнића углавном на северозашад, од Шревије до Будачкот Дола на запад, а даље на север. У Корану утиче око 05 км северозападно од места Тушиловића. Беће притоке са леве стране су: Ријека и Јохово (Коларића) Поток, а са десне: Војишница. Дужина Р. тока је 95'2 км, а површина, слива, 999] КМ“. ОВ.

РАДОЊИЋ МИЉКО (рудничка, нахија 17/12 1836, Измаил). Био је 1808 привремено писар у Савету, па је 1809 постављен за професора Велике Школе, на место Ивана Југовића. Р. је отворио други разред те школе, а 1910 и трећи. ЏШредавао је историју и немачки језик. Кад су Миленко Стојковић и Петар Добрњац одбили да уђу у Савет и да постану министри, Р. је постављен на место Миленково за саветника и министра Иностраних Дела (у фебруару 1811). У очи Божића 1812 отпуштен је из службе, под сумњом да је »немачки човек«. После пропасти Србије (1813) био је Р. десетак година у Прету учитељ српске деце. Потом је прешао у Влашку и бавио се трговином све до емрти.

Литература: Милићевић, Поменик; Баталака, Историја српског устанка; Вук Ст. Караџић, Грађа за српску историју нашега, времена (Вукова преписка, ТУ).

JL. JJ.

РАДОСАВЉЕВИЋ АЛЕКСАНДАР ДР, ванредни професор медицинског факултета у Београду (27/9 1878, Будим). Гимназију је учио у Београду. 1897—1898 био је на природњачко-математичком одсеку Велике Школе у Београду, а 1898 до 1904 на медицини у Бечу. 1904—1905 био је лекар окружне болнице у Шапцу. 1905—1907 усавршавао се у унутрашњим болестима на клиници професора, Најсера у Бечу и у туберкулови у многим санаторијумима, на страни. 1912—1919 учествовао је у ратовима као трупни лекар,

= РАДОСАВЉЕВИЋ

лекар пољске болнице, управник ревервне болнице и лекар штаба Врховне Команде и војводе Путника. 1919 постао је секундарни лекар Опште Државне Болнице У Београду, а од 1929 је на садањем положају. Објавио је већи број радова у Архиву Српског Лекарског Друштва: О специфичном лечењу туберкулозе. Џисао. је у француским и немачким стручним чассписима. 1

РАДОСАВЉЕВИЋ ПАЈА ДР., професор педагогије на њујоршком Университету и књижевник (11/1 1879, Обреж, Срем). Основну школу свршио је у Обрежу, ниже разреде реалне гимназије у Земуну, учитељску школу учио је у Сомбору и Пакрацу, а завршио је у Осеку (1898). После краткога учитељевања у Ашањи (Срем), слушао је философеке и педагошке науке у Бечу, Јени и Цириху, где је постао доктор философије. Ове су студије биле прекинуте двогтодишњим учитељевањем у Мостару. Пошто је после свршених студија неко време био професор педатогије и немачкога језика у учитељској школи у Сомбору, оставио је свој завичај и отишао у Америку, да се ода. изучавању

експерименталне пеихологије и педато-

тије. Радећи у лабораторијама њујоршкога Университета, постао је доцент, а затим и професор на том Университету.

Развио је веома обилну делатност У областима психологије, педагогије и социологије на нашем, руском, немачком и енглеском језику; до данас је Р. најплоднији наш педатошки писац. Најважнији су му радови испитивања у области памћења. и заборава (под упутством и уз сарадњу Е. Мојмана), које је изнео у својој докторској дисертацији. Резултати тих испитивања, које је извео Мојман, вршени с 27 лица, (16 одраслих и 11 деде) разликовали су се веома од НЕбингхаусових, и дали су нове подстицаје за научно истраживање памћења и заборава. Најважнији су Р. списи: ЕхрептепкеЏе СгипаЈевипе дег Сеааећизрзусћојоде (1905), Das Behalten und Vergessen bei Kindern und Erwachsenen nach experimentellen Untersuchungen, Das PFortschreiten des Vergessens mit der Zeit (1907), Нацрти грана психолошке науке, 1. Нацрт опће психологије за учитеље (1908, у овом је делу списак радова до 1908), Увод У експерименталну педалтогију (1 1910, II 1912), Professor Boas' s New Theory of the Forn of the heand, a critical contribution to School Anthropology (1911), Нови моменти у васпитању (на руском, 1919), Гуо papers ou Pedagogical Ап горојову (1913, о експерименталној педатогији и школској хигијени, физичка испитивања на деци у Мостару), Die Entwicklung des Kindes innerhalb der Schuljahren (1913), Who are the Slavs?, a contribution to Race Psychology (1919, два велика тома), Модерни планови за проучавање ђака (19992), IIo-

— 649 —