Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАДОСАВЉЕВИЋ =

зитивистичка педагогија OrHcra Kona (1923). Безбројне су Р. расправе и чланци у стручним и многим другим часописима, и листовима. Опремио је за штамшу дело ХУћо аге ће Сегтап57 које би било пандан његовом делу о Оловенима.

М. Шевић.

РАДОСАВЉЕВИЋ ПАНТА (ВОЈВОДА ДУНАВСКИ), артилериски пуковник, четнички војвода (28/8 1876, Београд). По свршетку трећег разреда гимназије, ступио је врло млад 1/11 1892 у артилериску подофицирску школу, коју је свршио као трећи у рангу. Постао је потпоручник 6/1 1902. капетан класе 1/1 1924. Као поручник у септембру 1905 ступио је у редове четничке о организације, постао је шеф торског штаба и, под именом војвода Дунавски, борио се, поред војводе Глигора, Соколовића, војводе Бабунског и поручника Рајковића. Концем 1906 Р. је изабран за секретара Главног Четничког Одбора у Београду. У јесен 1907 Р. је постао секретар и члан Извршног Четничког Одбора у Врању. Када је проглашена. Уста-

BEOCT y Турској, Р. се повукао од послова -

у четничкој организацији. У ратовима против Турака и против Бугара, Р. се 60рио као командир батерије, а у Светском Рату као командир батерије и командант батаљона. За показане успехе и храброст одликован је Р. 1914, лично од краља, орденом Карађорђеве Звезде 1У степена. После ратова написао је и издао о своме трошку две књижице патриотског садржаја: Кроз славно Косово, Шта. је Маћедонија. Поред тога објављивао је своје чланке и песме у листу Српско Косово. M. M.

РАДОСАВЉЕВИЋ СТЕВАН-БДИН) (21/12 1854. Шанчево). Учио је основну школу и реалну гимназију у Шанчеву, 'ТехниRy у Шрагу, Университет у Одеси и Политехнику у Шрагу. Џо позиву отишао је у Бугарску, и био је професор у ЛомПаланци и у Видину. Отпуштен, после српско-бутарског рата, вратио се у Беотрад. Позван опет у Видин, постао је шрофесор исте реалне гимназије, али је после тодину дана дао оставку и дошао у Беотрад. Био је секретар Министарства. Грађевина, шеф у Монополској Управи, интендант у Министарству Војном, али је увек отпуштан, кад су радикали долазили на владу. Радио је на Дневном Листу (више тодина), на Новом Листу, Независности, Српској Застави, Браству Друштва Оветога, Саве, Српству, Бранику, и Малим Новинама. Уређивао је Новости, а био је неко време и дописник бечке Нове Слободне Пресе. Написао је на немачком језику: Status quo ante Slivnitza {1898), Der Streit um Altserbien (Ba, Haj{aba), a на српском: У Видину за време борбе око Видина – (издање нашег Ђенералштаба, 1885), Историја Ђугаризма (1890, награђено од Друштва Св. Саве), Потоњи час

по Српство (1890), Шта ће напослетку бити од Србије (1891), Револуција одозго и одоздо (1891), Несташне мисли (1891), Шротонство краљице Наталије (1891), Прва књига размишљања (1896), Друга књига, размишљања (1907; прва књига, је била забрањена и писац осуђен, другу је издала Трговачка Омладина), Теорије и дела прошле владавине (1900), Пред маћедонским питањем (1902), Србинство у европској Турској (1903), Листак из психологије рата (1903, откупило Министарство Војно), Потпун слом наше националне политике (1904), Србија и Црна. Гора (1919), и још 13 дела у 23 свеске политичке, фидософске и националистичке садржине. Ј. Продановић.

РАДОСАЉ'! КАМИ. БВ. Пашман.

РАДОСЛАВ, краљ српски 1227—1233. Најстарији је син краља СОтевана Првовенчаног, из брака са грчком принцезом Јевдокијом Анђеловом. Рођен је око 11992. Оженио се Аном, кћерком епирског деспота, и доцнијег цара Теодора. Био је по мајчиком васпитању под јаким грчким утицајем, а после се женидбом тај трчки утицај још више појачао. Његов веридбени шпрстен има грчки натпис, на повељама потписивао се грчки као краљ Стеван Дука, а и свој новац, који је био први српски новац у опште, дао је ковати по грчким обрасцима. и са грчким натписом. У државној политици био је потпуно под утицајем свога моћног таста. Ради свега тога није био много популаран, и кад је његов таст 1280 претрпео пораз од Бугара, Р. је наскоро, крајем 1233, срушен сам са српског престола. Р. је побегао са женом преко Дубровника. својој тазбини. У Драчу га је напустила жена, и Р. се, после тога, вратио у отаџбину и закалуђерио. Као владар био је без нарочитог значаја, те је још од наших старих писаца означаван као слаб човек. PB. У

РАДОХИЊА, река у Босни, лева притока Лима. Њене саставнице су: Катунска. и Сусићка Река. Катунска, као десна саставница, извире на северној страни Градине (1.337 м) 'и Голскот Крста (1.328 м), и углавном тече према северу, а друга извире на источној страни 'Ђаковашких Стијена (Борови Врх 1.345 м), и тече на североисток. Од њихова сутока, око 15 KM североисточно од села Кукавице, почиње ток Р. Она претежно тече према северу, кроз клисурасту долину. У Лим утиче код кућа Пељевића, јужно од брега Ревице (797 м). Дужина Р. тока је 20:83 RM, а површина слива 178:1 KM”.

17. 8.

РАДОЧЕЉ-ПЛАНИНА, планина у СОрбији, између река (Студенице - Ријеке Изубре, северозападно од Радуше Планине, око 23 км југоисточно од варошице Ивањице (на Моравици), односно 24 км северозападно од Рашке. Претежно је са-

= 0650.