Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

стављена од кристаластих шкриљаца, на истоку и од серпентина, еуфотита, и трахитоидних стена. Било Р.-П. пружа се углавном од североистока према југозападу, и у томе правцу су највиши висови: Кривача. (1.704 м) и Црепуљник (1.608 м). Јужно од Изубре наставља се у оштром гребену, правца север-југ, на коме су истакнути врхови: Јегомиште (1.676 м) и Оштри Врх (1.493 м). Планина је већим делом пошумљена, али је источни крај скоро нат, нарочито око долинских страна, Бзовичкот. Потока и Бревине, изворишних кракова Ријеке, леве притоке Студенице. Већих саобраћајних шутева крај P. IL нема. Североисточним подножјем пролази колски пут од Ушћа до манастира, Студенице, иначе воде пешачки путеви, а преко планине мали број стаза. o 1. B.

РАДОШЕВИЋ МИЈО ДР,, адвокат и књижевник (10/11 1884, Локве). Овршио је основну школу у родном месту, гимнагију у Сушаку, а правне науке слушао је у Загребу, Прагу и Риму. Кроз школе се протурао без ичије помоћи, живећи од новинарства и књижевности. За време Светскот Рата био је политички емигрант, и суделовао је на мировној социјалистичкој конференцији у Штокхолму. После уједињења, истицао се доста у политичком животу. Живи као адвокат у За требу. — Као тимназијалац сарађивао је у Супилову Новом Листу, а као правник у напредњачком Покрету и Хрватском "Ђаку. После ликвидације · напредњачког покрета писао је у социјалистичком дневнику СОлободна Ријеч, а чланке из књижевности, науке и политике у Савременику и др. 1907 издао је роман Карикатуре, који је изазвао пажњу својом смелошћу у изношењу сексуалних момената. После тога издао је књиге: Марксизам, панславизам, југославенство, · Савремени криминални проблеми и студију: Права народна. политика. 4. Б-ц.

РАДУЛОВИЋ ЛЕОНТИЈЕ, мостареки митрополит (1835, Херцеговина, — 192/10 1888, Мостар). Монашки чин примио је у манастиру Дужи. За устанка Луке Вукаловића, (1857) уклонио се прво у Дубровник, а затим у Задар, тде је учио богословију. 1864 дошао је за пароха у Мостар, где га Турци ухвате и пешице пошаљу прво у Цариград, па затим на заточење у 'Триполис и Фезан. Тамо је Р. провео 5 Oдина. На заузимање страних консула ослобођен је заточења и настанио се на Цетињу. После аустриске окупације Херцетовине вратио се је Р. на своју парохију у Мостар. 1/1 1879 произведен је за архимандрита, а 1888 именован је ва првог, после укидања пећеске патријаршије, херцеговачког митрополита српске – народHOCTH. MAI

РАДУЛОВИЋ МАРНО, председник Великог Суда (15/12 1866, Џажићи, данило-

РАДУЛОВИЋ

традски срез, Црна Гора). Основну школу свршио је у манастиру Ждребанику, пет разреда гимназије у Београду, остале разреде и испит зрелости у Зајечару, а правни факултет у Београду (1892). По свршетку школе придат је 1893 министру Правде Др. В. Богишићу, да му помаже у уређењу судова и правосуђа у Црној Гори. Био је потом председник окружног суда на Данилову Граду, па председник · обласног суда у Подгорици, a 1905 државни саветник на Цетињу. По проглашењу Устава у Црној Гори изабран је за народног посланика. У новембру 1906 постао је Р. председник прве уставне владе. 20/1 1907, због владаочевог држања, дао је оставку на тај положај и повукао се у своје село, да ту живи под полициским надзором до 1910. Те године отпочео је у Подгороци адвокатску праксу. 20/12 1915 постао је Р. министар у кабинету Лазара Мијушковића. По уласку аустриске BOJске, Р. је био интерниран, прво у Мађарској, затим у Доњој Аустрији. По слому Аустрије продужио је Р. адвокатски рад до 14/10 1924, кад је постао председник Великог Суда у Подгорици. ЈЕ И

РАДУЛОВИЋ РИСТО (21/9 1880, Мостар — 15/3 1915, Арад). Р. је из једне националне херцеговачке породице, чији су чланови учествовали у оба устанка, 1875 и 1882. Р. је био васпитан као непомирљив непријатељ Аустрије. Као такав био је већ 1897 истеран из мостарске гимназије, пошто је са друговима. учествовао у демонстрацијама против власти при дочеку народних вођа из аутономне борбе. Гимназију је свршио 1902 у Олавонској Пожеги, а у Ђечу је до 1907 студирао романистику. 1607 постао је уредник мостареког Народа, једног од најбољих политичких JIHстова, свота времена. Исте тодине изабран је у Невесињу за представника у Оршцекој Народној Организацији. За време анексионе кризе (1908/09), Р. је, са. Д. Васиљевићем и А. Шолом, изаслат у европске престонице, да у име организације шротестује против анексије. 1910 ушао је Р. са Ј. Дедијером у уредништво месечне друштвене ревије Прегледа, који је излазио до краја 1912. 1911—1914 био је Р. поново уредник Народа, 2 у исто време уредио је и календар Шросвету за 19192, 1913 и 1914. У свима својим, добро писаним, чланцима Р. је борбено застушао одлучну опозицију аустриском режиму, · одушевљавајући публику за методе талијанске борбе за народно уједињење. После Видовдана 1914 Народ је угушен, 2 Р. је протеран из Сарајева, где је радио од 1910. Наскоро после тога Р. је осуђен ради једног чланка у календару Шросвети и послат у туглански затвор, а одатле у интернацију у Арад. Тешко болестан од туберкулове, од које је из младости патио, он је у Араду, систематски мучен, завршио живот.

— 6051 —