Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

стихова. У првој десетини овог века. објавио је Р. у Српском књижевном Гласнику и неколико позоришних приказа и књижевних реценсија.

Литература: Ј. Скерлић, Џисци и књиге (5 и 6 св.): Б. Лазаревић, Вереификација Милана Ракића (Импресије из књижевности, II, 1994). : BP. II.

РАКИЋ МИТА, политичар и књижевник (15/10 1846, Мионица, ваљевски округ 5/8 1890, Београд). Учио је државне науке у Немачкој. 1871—1874 служио је у просветној струци. 1874 био је секретар у Министарству Унутрашњих Дела под Чумићем и уредник политичкога листа Bpeме, које је бранило Чумићеву политику. 1879 преведен је у Министарство Финансија. 1880 отпуштен је због своје опозиције либералном министарству, али крајем исте тодине, после доласка напредњака на владу, враћен је у Министарство Финансија. Израдио је нацрт напредњачког закона о слободи штампе. 1881—1885 служио је у Министарству Спољашњих Послова, где је дотерао до начелничкот чина. 1685—1888 служио је у финансиској струTIH. 1888, од априла до октобра, био је министар Финансија у Христићевом министарству. Зналац неколико страних језика и добар стилист, Р. је врло много преводио из страних књижевности. Главни његови преводи: Историја умнога развића, Јевропе од Дрепера (1871 и 1873), Хајнеове Идеје (1877), Итови Јадници (1586).

Литература: Милићевић, Додатак Поменику, 139. СОЈ

РАНОВАЦ. 1. Манастир под Фрушком Гором, близу Петроварадина. Црква. је посрећена безмитним врачима Кузману и Дамјану. Кад је 1760 преправљена припрата цркве, нађена је на зиду урезана тодина, 1538. То би био најстарији датум у свези са црквом, за коју се не зна, ни

када је основана, ни ко је њен оснивач. Према једном непровереном запису, који ве чува у манастиру, Р. је подигао коморник деспота Јована Рака, по коме је манастир добио име. Сачуван је печат Р. из 1625. 1656/57 обновљене су ћелије у Р. 1662 умро је у Р. епископ будимски Севастијан и ту је сахрањен. Око 1682 Турци су разорили Р. и 1692 ту је постројио нову цркву игуман Теофан. 1700 писао је у Р. јеромонах Пахомије Законик цара Душана. 1701 монаси Р. молили су руског цара за помоћ манастиру. 1702 итуман Р. Теофан писао је поменик манастира Р. у Москви, и те тодине донео је из Москве више штампаних црквених књига, као поклон од руског цара. 1701 и 1703 спомиње се као мајстор у оправљању књига поп Мојсеј, јеромонах Раковчанин. 1797 сликао је У Р. један псалтир архимандрит Атанасије, 1751 рукоположен је у Р. за епископа ЈЛике и Крбаве Данил Јакшић, а 1750 архимандрит Р. Синесије Живановић посвећен

РАКОВАЦ

је за арадског епископа. Пострижник Р., епископ бачки Мојсеј Путник, даровао је Р. 1763 једну руску штампану књигу. 1781 архимандрит Р. Јосиф Шакабента посвећен је за епископа. 1821 постао је архимандрит Р. Георгије, потоњи владика, бачки. У Р. почива тело митрополита Вићентија Јовановића, пострижника Р., који је 1735 овде подитао звоник. В. Петковић.

2. Село у Орему, у иришком срезу; У северном приторју Фрушке Горе, од Дувава 4% км далеко; станица вициналне железнице – Петроварадин—Беочин. = Има 6096 становника, општинско поглаварство, православну парохију (седиште у манастиру) и пучку школу. Лепа, шумовита и брдовита околина Р. пуна је воћњака и винограда. Ј. M-u.

РАКОВАЦ ДРАГУТИН (1/11 1813, Вугровеп, недалеко од Загреба — 92/11 1854). Р. је у Загребу свршио 3 граматичка, разреда, у Вараждину четврти и хуманиора, а у Загребу две тодине философије и право. Кад је постао јурат банског стола. (1831), радио је у адвокатским канцеларијама, приправљајући се за адвокатску цензуру, коју је и положио, али се одрекао правничког звања и предао се сасвим јавном народном раду. Р. је био редактор Гајевих Новина (1835—1841), а првих година и члан редакције Данице. Кад је основано Хрватско-Славонеско Господарско Друштво (1841), Р. је постао први тајник.

Р. се јавио међу првим шрепородним писцима. Поводом постављења. бана Фрање Влашића, издао је Р. овећу притодну кајкавеску песму: Дух, драматичка витиа (1832), алеториску визију, која, натовешта– ва освит народног препорода. После тога, објавио је свој кајкавски превод Коцебуове веселе игре: Стари младожења и кошарице (1832). Тај је комад приказала. тлумачка дружина. 9/10 1839 као прву хрватску представу на јавној позорници. 1855 су приказивани његови преводи из Коцебуа: Отари засебни кучиш Петра 1, и Вкањени вканитељ. У Даници почео је Р. као сви омладинци, писати штокавеким наречјем, јављајући се тродољубивим и љубавним песмама. Издао је Пјесмарицу (1842), антологију илирске патриотске поезије. Његова књижица Мали катекизам за велике људе (1842) је образложење и одбрана идеологије илирског покрета. Као тајник. Хрватеко-Олавонског Господарског Друштва. радио је Р. на економском развитку нашега народа. Уређивао је друштвени орган Јист Мјесечни (1842—1849), после Лист Друштва Господарекота. Хрватско-Олавонскота. (1850—1859), а. био је уредник и друштвеног пољопривредног Коледара. за, пук (1847—1850).

Р. је био практичан и позитиван дух међу препородним песничким занесења– цима, човек широких способности: песник, публицист и економ. Сваки рад ценио је

= 663 .—