Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАКОВИЦА

тслико, колико је доносио позитивних резултата за препорођај народа. Р. је највећи значај што је био оснивач и покреTau у најважнијим моментима развитка. народног препорода. Р. је увек умео наћи најважнији задатак, па та је савесно и потпуно решавао. Он је знао тачно, када што треба почети и када завршити. У првом и најважнијем историском моменту, P. je у Загребу приправљао путеве JD. Гају, и кад је он дошао из Пеште у Загреб, нашао је ту, заслугом Р., већ организовано коло омладинаца. Немачка позорница у Загребу била је главни стуб туђе културе, а Р. је први од препородитеља ту позорницу придобио за народни језик. Р. је први Гају изнео предлог о издавању хрватских новина, и он је први хрватски публициста, оснивач хрватске тублицистике. Осим општег и правничког васпитања, Р. је имао још једно ретко својство: од свих омладинаца он је најмање жудео за славом, и у народном раду кије познавао личне интересе или их је подчињавао општем интересу. Р. брошура Мали катекизам за велике људе (1842) завршује његов публицистички рад и наговештава илирске политичке борбе.

Р. је певао, као и еви Илири, патриотске песме и буднице. Његова је позната напитница Краљевић је Марко добар јунак био. На свршетку заносног периода Илиризма Р. је издао Пјесмарицу (1842), сабравши у њој најаче песме, које је тај

период створио, и онда је почео покла- .

њати пажње новим питањима времена, за која није више требало поезије и патриотеког одушевљења, већ трезног расуђитања и озбиљног реалног рада. Са. Вразом и Вукотиновићем основао је Р. прву хрватску књижевну и научну ~ ревију Коло (1842), да би се препородна књижевност дигла из дилетантизма. на, степен праве књижевности.

Као тајник Хрватско-Олавонског Господарског Друштва, Р. се све више удаљавао од књижевности, предајући се најзад сасвим раду око напретка материјалне културе. Р. је последњу деценију свога жи-

вота, а најбурније тодине препорода, про-.

вео као тајник Господарског Друштва, уредник његовог часописа и календара, чувар књижнице и збирке, из које се развио Народни Музеј. Он је знао, да сиромашан, економски заостао народ не може створити самониклу и богату културу. Што је Р. као агитатор, песник и публициста у првом периоду Илиризма учинио за развитак нашег национализма, то је као тајник Господарског Друштва урадио за препорођај примитивног хрватског економеког живота.

Литература: Ив. Филиповић, Дратутин Раковац. Животописна црта (Шрештампано из Босиљка, 1867).

Б. Водник.

РАНОВИЦА. 1. Манастир код Београда. Црква је посвећена Св. арханђелима Ми-

хаилу и Гаврилу. Не зна се, кад је манастир основан, а непознат је и оснивач. Најстарије спомене о Р. имамо с краја. 17 века. У то доба су у њему писане црквене књите. 1700 зидана је у Р. трапезарија. 1701 руски цар Петар Велики дао је игуману Р. Григорију грамату, да може долазити сваке седме тодине у Русију ради милостиње. 1705 долазили су у Јерусалим архимандрит Р. Григорије и поп Висарион. Овај Висарион, као игуман Р., обновио је 1709 храм беспилотних сила испод Космаја. у Тресијама.

1739 Р. је запустела. Игуман Р. Михаил је тада са браством прешао у манастир Ремету у Фрушкој Гори, понесавши са собом манастирске ствари. Те тодине дотеворили су се игуман Р. Михаил и игуман Ремете Данил, да се оба манастира споје у један манастир, и да им управља. један игуман, а у коме ће манастиру игуман живети, решиће браство. У прво време има игуман Ремете да води бригу о оба манастира. 1752 београдски митрополит ЛВићентије (Отевановић потврдио је сједињење манастира Р. са манастиром Реметом. 1778 допутовао је у Русију архимандрит Р. Спиридон Витковић, који је био старешина и манастира Рајиновца. (код Београда). То показује, да су се монаси Р. били вратили из Ремете у свој манастир. 1806 сахрањен је у Р. Васа Чарапић. 1822 начинио је у Р. ћелије кнез Милош. За време Кочине Крајине монаси Р. експонирали су се у корист Аустрије. Јеромонах Леонтије Отанојевић указивао је велике услуге Аустријанцима (1788 до 1791). Кнез Михаило је обновио Р. 1862. У ФР. се налази породична гробница. Јеврема Обреновића. В. Петковић.

2. Село у Хрватској, у области приморско-крајишкој, у срезу слуњеком; уз друм. што води из Карловца преко Олуња на Плитвичка. Језера, од Олуња 19 км к југу. Има 394 становника, поглаварство општине (8.715 становника), римокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф, Творницу Садре и Кречану. Р. се зове по истоименом потоку, који је опет добио своје име по обиљу рака.

Р. крај припадао је старој хрватској жупанији дрежничкој. Много је трпио од турских упада. Тамо су двапут били потиснути Турци: 1584 код Мочила, од '. Ердедија, и 1649 код саме Р., од Р. Зрињскога. Ускоро после мира у Карловцима (1699), почели су раковички опустели крај насељавати Хрвати и Срби, те су 3/11 1704 Добили од огулинскога капетана Пургстала, заштитни лист за насељене земље. Опростио их је од сваке даће, а запретио глобом од 50 дуката ономе, ко би им сметао у поседу. То је била царска вемља, дана насељеницима на уживање. За њу су имали да врше војничку службу, а продати је нису смели. Насељеници су постали царски крајишници, а Р., по реорганизацији Хрватске Крајине (1746), се-