Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

диште 9 компаније слуњске регименте. 1734 у Р. је био чардак, око кога се урелио и раштел (где се трговало с Турцима); он је касније, одмицањем турске међе, пренесен у Просичени Камен. 1809—1813 Хрватска. је на југу од Саве, дакле и Р., припадала царевини Француској.

Р. се прочула 1871, кад се тамо 11/10 одиграла Раковичка буна, чији је главни покретач био Еуген Кватерник. () педесетогодишњици 15/10. 1991, Браћа Хрватскога Змаја пренела су кости Е. Кватерника, B. Ђаха и А. Ракијаша из Р. у Загреб, где су сахрањени у првостолној цркви ДО костију П. Зринскота и Ф. Франкашана.

Околина Р. обилује пећинама (шшпиљама). Најзнатније су две Барачеве пећине, доња и торња, и Шпехарка. Доња Барачева пећина налази се југозападно OJ Нове Криље, око 800 м од цесте, што води у Плитвички Љесковац. Има облик једноставног пшиљеског ходника; нема већих дворана, али дивна је творба сиге. Горња. Барачева или Радаковићева пећина, око 100 м западно од доње пећине, има 3 веће дворане и 2 вртаче (дубоке јаме), а знаменита је, јер су се у њој нашле кости шпиљског медведа, млађих људских костију и различних преисториских предмета. Џећина Шпехарка налази се 3 км од Р. према Олуњу, пред кућама места Селишћа, где понире поток Р., протекавши кроз 12 м дуту Шпехарку. Врло је вероватно да Р., заједно са другим водама, опет избија подно села Слушнице, те као Олушница, даље тече и код Слуња, чинећи красне растоке, пада у Корану.

Литература: Е. Лашовски, Раковица, Топографска и хисториска цртица. (1991); Раковица (Омладина, 19929); Ј. Пољак, Џећине Хрватскота, Крша (Природословна истраживања Хрватске и Олавопије, 1914). /

Ј. Модестит.

з. Речица у Босни, десна притока, Саве.

Извире на северној страни Козаре Плани-

не, под Градином (355 м) и Међедовом Косом (435 M). Ca изворишта тече на северозапад, а од торњих кућа села, Орефлија, северно од Брда (241 м), управи свој вијугави ток према северу. Северно од села, Драксенића, а недалеко од ушћа, скрене под правим углом ка истоку и у Саву утиче код Главинца, односно 5 км југоисточно од села Јасеновца (на Сави). Важније притоке са десне стране су потоци Ограђеницда и Кабловска, а са леве, Војсковечка Река. Дужина Р. тока је од изворишта. Ограђенице, 26:0 км, а. површина слива 101:9 км. JI. .B.

РАНОВНИК. B. 5pMam8, 2.

РАКОВСКИ ГЕОРГИ, бугарски револуционар (1818, Раково, Бутарска — 15/12 1886, Букурешт). Учио је основну школу у Карлову, а гимназију у Цариграду, одакле та је кнез ЂБолориди послао на

"РАМА

школовање у Париз. Још као сасвим млад ушао је у јавне послове и први је зачео идеју за оснивање једног тајног револуционарног комитета за ослобођење свога народа. 1859 био је уредник Дунавског Лебеда у Београду, а кад је тај лист, по Портином захтеву, обустављен, Р. је почео издавати у Новом (Саду Бугарску Даницу. У време бомбардовања Београда Р. је са Љубеном Каравеловим образовао у Београду бугарску легију, 2 кад је та легија растурена, он је пребачен у Румунију. Одатле је отишао у Русију. Али како његов револуционарни рад није ни тамо трпљен, вратио се поново у Букурешт, где је и умро. M. M.

РАЉА, река у Србији, лева притока Језаве, односно Мораве. Извире у Космају, на источној страни Виса (418 м), западно од села Парцана. Оа, изворишта тече према истоку, покрај варошице Раље, села Поповића, Малог Пожаревца, Умчара и Колара. Одавде почне скретати на истоксевероисток, а од села Раље (срез подукавски) на североисток и север. Ушће Р. у Језаву је 2:0 км северозападно, а 24 км низводно од села Радинца. Веће притоке Р. са леве стране су: Раљић и Котлов Поток, а са десне: Липица. Дужина. Р. тока је 50:3 км, а површина слива 309'8 км“.

РАМ (ХРАМ), два града на дунавској линији: један на десној, а други на левој обали, код Нове Паланке. Близу Р. на десној обали налазио се стари римски град Ледерате. Р. се често помиње за време мађарско-византиских борби у 12 веку, када је служио византиској војсци као једна од операционих база за упаде у Мађарску, затим у другој половини 15 века, за, време борби између Мађара и 'Турака, када је Горњи Р. служио Мађарима. Последњи велики испад српских јунака, из Мађарске у Турску, на том подручју, био је 1502, када су Орби продрли до Никопоља, попаливши Кладово, Видин и никопољска предграђа. За време аустриске окупације y 18 веку Р. је био једно од тлавних места свог округа 'и дитао се тртсвачки као извозно место. Турци су у Р.

. држали и једну малу посаду и нешто га

утврдили. Р. је пропао за време Кочине Крајине (1788). а. ИП Град у (Орбији, на Дунаву. Нетравилан полигон, утврђен са три, изнутра отворене, четвртасте, једном затвореном и улазном кулом. Све је још са три стране опасано зидом. То је турска грађевина, 15 века на месту антикне. Зидови су још целокупно добро одржани. Унутрашњост је потпуно уништена још од 1788, кад је заповедник тврђаве, барон Лопрести, више волео у њој изгинути, но се предати.

РАМА. 1. Област старе Босне око реке Раме, десне притоке Неретвине. Значајна је још од преисториског бронзаног доба.

= 665 —